ZAKLJUČANA SKUPŠTINA: NARODNIM POSLANICIMA SKUPŠTINE SRBIJE, TEMA OD DRŽAVNOG ZNAČAJA NIJE ZANIMLJIVA

 

U kalendaru rada Narodne Skupštine Srbije, u ponedeljak je predviđen okrugli sto na temu: Uticaj javnosti na donošenje zakona, u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine, a u utorak sednica Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Nigde nije predviđeno vanredno zasedanje o važnom državnom pitanju u kome treba odlučivati o suspenziji dela Ustava Srbije, a pri čemu valja dati prednost “Tačijevom ustavu”.

 

Dakle, da potsetimo; Odluku Skupštine Srbije u nastavku aktivnosti u odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, izglasana jula 2010, posle čega je doneta Rezolucija i poslata u UN sa namerom da se se stavi na dnevni red zasedanja Generalne skupštine UN početkom septembra možete  pogledatI OVDE    

I kada je već uglavnom dobijena podrška većine zemalja UN, a uz protivljenje nekih zemalja EU koje su vršile pritisak da povučemo takvu rezoluciju, i pretile da će one podneti svoju, (koja opet ne bi mogla doći na red pre naše), tadašnji Predsednik Srbije, Tadić sklapa privatni aranžman sa EU i na dnevni red Skupštine UN se stavlja tzv. “zajednička rezolucija” čiji tekst možete videti  OVDE

Posle toga nastaje “davljenje Srbije” koje postepeno dovodi do marginalizovanja odluka Narodne Skupštine, i sužavanje suvereniteta Srbije koji je naglašen i Rezolucijom 1244.

A 13.01.2013. Skupština Srbije donosi Rezoluciju – koju možete videti OVDE

E sad`, kad znamo kako je Tadić kumovao ispunjavanju želja evropskog birokratskog aparata, a znamo i šta je naša sadašnja vlast parafirala (a sada će i da da saglasnost), Narodna Skupština RS je sebe isljučila u raspravi po onakvom “sporazumu”, pa se neće voditi rasprava o tim tačkama, da li su i koliko u skladu sa tom rezolucijom.

A takva rezolucija je izgleda pisana da omogući ono što je u petak parafirano, čim nije zakazana sednica pre ponedeljka, i razmatrana odluka Vlade Srbije o tom dokumentu; a taj dan je rok kada treba da Vlada Srbije obavesti Brisel o “odluci Srbije”.

Naravno, kao i uvek za čelnike u Briselu koji sprovode u delo želje pojedinih Vlada i korporacija, demokratska odluka Parlamenta Srbije sada nema nikakvu važnost u toj “evropskoj zajednici naroda”. Oni su proširili svoja ovlašćenja iz one “zajedničke Tadićeve” rezolicije, pa su od početka nametali rešenja, iako je uloga EU trebala da bude samo “posrednička”. Posrednik silom…

Ovakvim načinom rada, skoro da nam više neće biti potreban ni Parlament, jer ćemo “sigurnim, ali sitnim koracima”, uz još iscrpljivanja Srbije u podaničkom ispunjavanju želja 27 zemalja članica EU (a od jula i Hrvatske), koje će se pretvoriti u obaveze naše, i ovako prezadužene i posrnule države, jer smo “sami tražili da koračamo na evropskom putu”, na kome će i jedna od obavezujućih odluka biti da i pravno prenesemo deo suvereniteta države Srbije na Visokog predstavnika Evropske Unije za bezbednost i politiku zemalja članica, ili možda nekom budućem Ministru inostranih poslova EU.

Zato je za očekivati da će naša, ova, i sve buduće vlasti Srbije, biti samo pomoćni organ EU u oblikovanju naših zakona, našeg obrazovanja, naše istorije, naše svesti….., jer će “doprinos tom samoukidanju Srbije kao države na Balkanu”, dati i nezamenljivi Vensan Dežer, ambasador, šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, (za koga možemo da očekujemo da se pojavi još samo u našem frižideru), obzirom na učestalost njegovog medijskog eksponiranja u tumačenju želja, zahteva, očekivanja, razmišljanja, deljenju kritika, itd. itd, od strane čelnika EU, koji se vrlo “nažuljaše” sedeći u briselskim udobnim foteljama iz kojih tobože “radom” pravdaju svoje “zarađene” visoke prinadležnosti.

A nikako ne bismo smeli da zaobiđemo ambasadore zapadnih zemalja, kojima su sve prethodne naše Vlasti, na žalost, proširivale ovlašćenja mimo onih koje su predviđene odredbama Bečke konvencije , gde pored silnih privilegija, u članu 41. piše “da su takva lica dužna da se ne mešaju u unutrašnje stvari te države”.

Na kraju smo zaključili da su odluke Skupštine Srbije nevažne i neobavezujuće za našu Vladu. Zatim da Vlada Srbije može da ima šira tumačenja u ovlašćenjima dobijena od onih pred kojima su položili zakletvu stupajući na dužnost.

Dalje, uočili smo da su tu zapadne diplomate postale glasnogovornici sprovođenja politike svojih država, pri čemu je Vlada Srbije postala njihovo izvršno telo, te nas možda ne bi iznenadila odluka Narodnih poslanika da stave ključ u bravu na zgradu Skupštine, i sve svoje nadležnosti u ime “pozitivnih signala” delegiraju briselskom aparatu.

Naravno, ali tek pošto definitivno otkloni sve poteškoće prema “Kosovu”- jer za Brisel je to “država Kosovo” kao gotova stvar, koja treba da bude zaokružena u potpunosti….

A građani Srbije, obzirom da nisu pokazali dovoljno protivljenja u nametnutim briselskim rešenjima, te se taj “slučaj“ smatra okončanim za EU, neka budu spremni, (poručuju nam ovi iz EU), za novo “talasanje” na Jugu Srbije, AP Vojvodini, i naravno Raškom okrugu…..

 

©Geto Srbija