Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > SRBIJA OPET NA METI ALBANIJE: “OVK VETERANI” IZ ALBANIJE ZAHTEVAJU ODŠTETU

SRBIJA OPET NA METI ALBANIJE: “OVK VETERANI” IZ ALBANIJE ZAHTEVAJU ODŠTETU

13. март 2013.

 

Oko 420 ljudi iz Albanije su tvrdili da su bili bivši pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova, ili su doprineli u različitim oblicima u borbi za oslobođenje Kosova. Među kandidatima, postoje žrtve srpskog rudnika, koji se nalazi na granici, kao i onih koji su stradali od srpskIh granata, i odlučili su da tuže Srbiju u Strazburu sa zahtevom da im se isplati milijardu dolara.

 

SRBIJA NA METI ALBANIJE

 

Predstavnik rukovodstva veterana OVK Albanije Sokol Poga, izjavio je listu „Dejli Time“ , da je 420 ljudi iz Albanije, podnelo zahteve da im se prizna status “veterana OVK”.

„Od toga, 40 su molbe za sticanje statusa mučenika, i 67 ljudi su podneli zahteve za ratne invalide. Među aplikacijama da dobiju status mučenika i invalida rata koji su izgubili živote ili su osakaćeni od eksplozije srpskog rudnika tokom rata, koji se nalazi na granici, ali i oni koji su stradali od granatiranja srpske vojske a na teritoriju Albanije. Kandidati su iz okruga Ima Tropoja regiona, ali i iz drugih oblasti u Albaniji „, rekao je Poga.

On je rekao da njihov status treba da bude tretiran kao civilne žrtve.

Status mučenika može da dobije samo 50 odsto broja aplikacija“, rekao Poga. Sličan pristup, prema njegovim rečima, ide ka ratnim invalidima.

 

Granični rezidenti – ratni saradnik

 

Većina podnosilaca zahteva iz Albanije će biti tretirani kao ratni saradnik.

„U početku, će se smatrati veteranima i oni koji su bili uključeni u konkretne brigade, ili posebne jedinice OVK, u tajnim bazama instaliranih u Albaniji, kao i ljudi koji su imali materijalna davanja ili su pratili grupeOslobodilačkevojskeKosova.

Međutim, doprinos stanovnika pograničnih oblasti sa kosovskim graničnim oblastima, ali i cele Albanije bio je neophodan za oslobođenje Kosova „, izjavio je Poga.

Oslobođenje od Srbije!??

U ratu na Kosovu, OVK formacija, prisustvovalo je više od 100 Albanaca iz Albanije. Neki od njih su bili na rukovodećim položajima u Glavnom štabu, ili u samom vrhu jedinica i podstanica. Iz spiska objavljenog od strane OVK, ispada da su 28 Albanaca iz Albanije mučenici ubijeni na dužnosti u “ratnoj liniji”.

Mučenici su uglavnom iz Tropoje, Has, Kukeš, ali i iz Tirane, Pogradec, Kavaja, Berat i Valoni. Ali, pored direktnog učešća u ratu, mnoge grupe i sela koja se graniče sa Kosovom, imali su direktne veze sa OVK, i njihovom bazom.

Neki od podnosilaca tvrde da su to uradili da pokažudoprinos rata na Kosovu.

„Mi smo ponosni na doprinos. Na prvom mestu smo izvršili zadatak pred nacijom. U to vreme, ništa drugo nismo imali u vidu nego oslobođenje Kosova od Srbije.

Ali u analizama posleratnih događaja, nas ubija duhovno shvatanje da nismo imali nikakvu zahvalnost ili barem jedan dokument koji bi pokazivao naš veliki doprinos. Nismo imali dokument barem da pokažemo deci da smo doprineli naciji u veoma teškom trenutku.

Verujem da će ovaj dokument imati značaj „, izrazio je radost Bedri, Ćamil Agron Cahani. Njih trojica su bili pripadnici takozvane „Grupe Cahani“ i bavili su se transportom oružja i pratnje grupe OVK iz Albanije na Kosovo i obrnuto, preko planinskog vrha Paštrik.

   Traže odštetu u Strazburu

„Stanovnici sela duž granice između Albanije i Kosova su žrtve rata na Kosovu. Od mina postavljenih od strane srpske vojske na granici između Albanije i Kosova u 1999. zabeleženo je 34 mrtvih i 238 povređenih.

Rat na Kosovu je ostavio i dalje minirano područje oko 15.250.000 m2, duž granice. U ovoj oblasti, 25.000 ljudi direktno su pogođeni rudnikom. 34 ljudi je poginulo, a 238 je povređeno u eksploziji mina i neeksplodiranih ubojnih sredstava. Predsednik albanskog udruženja Prijatelji protiv mina, njihov vođa Besnik Alibali, kaže da su podneli tužbu protiv Srbije pred Međunarodnim sudom u Strazburu i traže 1$ milijardu dolara kao kompenzaiciju za žrtve mina na severoistoku.

Takođe, „u okviru ove optužbe, to je kompenzacija i ekonomskih i ekoloških posledica, što su izazvale mine na severoistočnoj teritoriji Albanije.“ Prema rečima Besnika Alibalija, „ova tužba ima zasluge svojih zakonskih prava i obaveza, koji definiše Otava Konvencija, zato što je Albanija član od 1999.

Na dan kada je Konvencija stupila na snagu, odnosno 1. marta 1999, jugoslovenske snage su postavile veliki broj mina unutar albanske granice,(??????) I to ce biti izloženo u Strazburu pozivajuci se na konvenciju za zaštitu ljudskih prava.

Međunarodna konvencija u Otavi, u kojoj je Albanija rangirana 93-će, kategorički zabranjuje proizvodnju, skladištenje i korišćenje protivpešadijskih mina, i pruža pravne i finansijske kazne za one koji krše njegove odredbe.

Naknada za one koji su pretrpeli posledice podrivanja teritorije je jedno od prava jasno i potpuno predviđenih ovom konvencijom. Vrednost koja će biti zatražena od Srbije na Sudu u Strazburu, procenjuje se na oko 1 milijardu američkih dolara. U ovoj finansijskoj vrednosti se uzimaju u obzir podaci i službeni obračun o broju poginulih i povređenih od mina na severnoj granici Albanije. “

Predsednik Udruženja žrtava mina i naoružanja u Albaniji „Alb AID“ Jonuz Kola, izrazio skepsu da će Sud u Strazburu razmatrati tužbu Odbora anti-mina Prijatelja.

Albanija nema dokazada predstavi tužbu pred Sud u Strazburu. Nema dokaza prikupljenih direktno kada su ljudi pali u rudnicima, već ima samo fotografije. Sud radi na osnovu dokaza.”

 

Međunarodni sud u Hagu se oglasio nenadležnim za tužbu Srbije protiv NATO pakta zbog bombardovanja u zločinu nazvanom “Operacija Plemeniti nakovanj”, i pretrpljenih posledica, pri čemu je poginulo ili nestalo preko 2000 građana Srbije, a mnogo njih ranjeno, i pri čemu je uništena infrastruktura države.

Ali zato će se uvek naći neki sud, kao npr. taj u Strazburu, i biti spreman da se proglasi nadležnim kada se treba suditi Srbiji a za račun onih koji su stvorili “svoju novu državu na Balkanu!”

Sve države, nekadašnji “naši protivnici” u ratnim dejstvima, se ponose svojim borcima u proteklim ratovima, i organizuju svečane skupštinske sednice odajući im priznanje, pa su čak i šiptarske vlasti organizovale “svečanu sednicu povodom 15 godišnjice OVK”.

Jedino su rpski borci , invalidi, i rodbina poginulih boraca, prinuđeni da se osećaju posramljeno, a zbog stidljivog odnosa države Srbije prema njihovim zaslugama i stradanjima

Srbija je zadnjih godina izbegavala da podiže i brine se za svoju vojsku, zato ćutke prihvata tuđu! A narod sve plaća

 

 

 

©Geto Srbija

fishmedia.info

  1. 13. март 2013. у 11:40

    Treba poslati Borisa u Tiranu, on je vešt u izvinjavanju i uvlačenju u bulju…..

    Свиђа ми се

  2. Ratko Krsmanovic
    16. март 2013. у 23:58

    Bilo bi prirodnije da se obrate svojim instruktorima iz NATO alijanse koji su ih organizovali, obučavali i naoružali za borbu protiv Srbije. Ako im je promaklo, možemo ih podsetiti na tzv. kampove odakle su poput dresiranih zveri kidisali na Srbiju: jedni sa oružjem, drgi kao statisti u malim CIA „dokumentarcima“, treći kao kasapini za čerečenje Srba i vađenje organa radi prodaje bogatom Zapadu, četvrti kao teroristi sa ulogom da se njihova zverstva pripišu srpskim snagama odbrane… Nego, nije li malo rizičan ovaj zahtev „veterana“ po Albaniju, kao dokaz da je najneposrednije učestvovala u zverstvima na Kosmetu?

    Свиђа ми се

  1. No trackbacks yet.
Затворено за коментаре.
%d bloggers like this: