Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > OPET POČINJE SE KOSOVOM: ISTORIJA BALKANA POD REVIZIJOM TURSKE

OPET POČINJE SE KOSOVOM: ISTORIJA BALKANA POD REVIZIJOM TURSKE

11. марта 2013.

 

 

Istorijske tekstove će ocenjivati i Turci!

Ne bi nas iznenadilo da sa prijemom Hrvatske na leto u EU, može dogoditi da nekom hrvatskom birokrati, udobno zavaljenim u briselskoj fotelji, se “izrodi ideja” da bi udžbenike istorije u Srbiji valjalo malo “prefilovati”.

 

 

 

Na delu južne Srbije koja je data na upravljanje KFOR-u, a on stvorio novu albansku državu, u Ministarstvu za obrazovanje, nauku i tehnologiju kosovskih vlasti, formirana je Reviziona komisija, koja je sastavila izveštaj o stanju u udžbenicima istorije, koji će pre završetka biti pogledani od stručnjaka iz Turske.

U martu, grupa stručnjaka iz Turske dolazi na Kosovo da utvrdi da li su uklonjeni izrazi u udžbenicima istorije, koje je vlada Turske tražila da se promene, zato što je tim izrazima uvrediljivo napisana prošlost Otomanskog carstva.

Predstavnici Ministarstva prosvete su potvrdili da je ovo urađeno u duhu akademskog razvoja saradnje svih evropskih zemalja koje nemaju mržnju u udžbenicima, već i da takav udžbenik bude “prijatan”.

Tokom posete turskih stručnjaka će se organizovati debate o ovom „problemu“ u udžbenicima istorije, kao i o preporukama ekspertske grupe na Kosovu. Taj odbor za reviziju udžbenika sačinjavaju  profesor istorije Škeljzen Rača, geografije Ruždi Plana i naučnik Hisen Matoši.

Zamenik ministra za obrazovanje, Nehat Mustafa je rekao da:” To je to učinjeno tako da naši tekstovi imaju manje mržnje. To ne znači da se to dešava samo sa Turskom, ali to će se desiti i sa svim drugim narodima i državama, jer govor mržnje na kraju treba da bude uklonjen iz udžbenika.

Turska ekspertska grupa će pogledati neke od sugestija koje su dali stručnjaci Kosova i uveriti se da naši tekstovi zgodno ispunjavaju kriterijume”.

Mustafa je odbacio bilo kakvu tvrdnju da će promeniti istoriju. Prema njegovim rečima, to se ne može desiti ni pod kakvim okolnostima. „Kosovski građani ne treba da se plaše da će promeniti istoriju albanskog naroda u celini i albanskog naroda na Kosovu posebno. Jer ministarstvo ne piše istoriju, ali istoričari pišu istoriju. „

On je kao primer u udžbenicima, naveo da izraz „horde“ kada su u pitanju strani vojnici, je više izraz koji je “primeren grupi životinja”, pa tu Postoji mogućnost da tamo gde je naveden izraz horde, piše vojne baze„.

“Ili geografski pojmovi koji se pominju a koje ne priznaje ustavni poredak Republike Turskei to je vrlo logično da Turska reaguje zato sto mi koristimo te termine koja ne priznaje Republika Turska. To je isto za primer, ako ste u pojedinim tekstovima pominjali ‘jermensku visoravan “ u geografiji, takav termin ne priznaje Republika Turska“, reкao je Mustafa.

I autor studije udžbenika istorije Kosova, Albanije i Srbija, pod nazivom: “Kosovo 1912-2000 u udžbenicima istorije Kosova, Albanije i Srbije „, Shkelzen Gaši smatra da udžbenici istorije za osnovne i srednje škole na Kosovu moraju biti radikalno i hitno promenjeni.

„Ali ove promene moraju biti ne samo u smislu predstavljanja perioda kada Kosovo i Albanci uopšte nisu bili pod Otomanskim carstvom, već i kada su obe strane uključene međusobno na osnovu dokumenata, dokaza, činjenica, argumenata, itd.“ rekao je Gaši. Tako bi, prema njegovim rečima, trebalo da bude eliminisan govor mržnje, klevete, oznake, hiperbole. U suprotnom, rekao je on, sve mora biti zaštićeno od bilo kakvog političkog pritiska.

Blago rečeno, Turska na perfidan način dokazuje da je Kosovo deo istorije otomanskog carstva.

Jer ako je npr. Litvanija svoje građane koji su služili u armiji SSSR proglasila žrtavama okupacije, možda nas iznenadi još jedan od apsurda koji može da bude nametnut Srbiji.

Ne bi nas iznenadilo da sa prijemom Hrvatske na leto u EU, može dogoditi da se nekom hrvatskom birokrati, udobno zavaljenim u briselskoj fotelli, “izrodi ideja” da bi udžbenike istorije u Srbiji, valjalo malo “prefilovati”.

Jer taman posla da Hrvatska, koja je već učla u “veliku evropsku porodicu naroda”, bude pominjana u srpskim udžbenicima kao “genocidna tvorevina” zbog tamo “nekog malog logorčića u Jasenovcu, gde je možda bilo i zločina.

Pa to “nije uputno i u duhu pomirenja naroda dve države”, posebno Srbije, koja mora da učini još jedan napor u pristupanju EU”, pa sve one “grube, stresne opise i epitete koji opisuju mučenje i zločine hrvatskih ustaša u logoru Jasenovac’, valjalo bi zameniti eufemistickim terminima.

Pa bi se onda moglo dogoditi, naredne godine, u leto (kada vremenski uslovi budu zahvalni za sedenje po kafićima), u Srbiju dođe grupa hrvatskih istoričara, kojima bi punu podršku pružili srpski revizionisticki istroričari. A među nama ih je na žalost lako naći

Pa bi oni, uz, `ladno pivo, i dobro meze, listali udžbenike istorije Srbije u kojima se pominje Hrvatska, i zamenjivali sve te “stresne reči”, mnogo blažim izrazima koji “neće uznemiravati” decu Srbije i njenu javnost”.

Možda bi se počelo time da se termin “Jasenovac imdustrija smrti” zameni eufemistickim i mnogo blažim za uvo – “humana asanacija u prihvatilištu Jasenovac”.

I, možda će u udžbenicima Srbije, umesto reči: “trećinu Srba pokrstiti”– biti zamenjena izrazom “samovoljna promena verskog osećanja”.

Ili se na primer, umesto reči “trećinu Srba raseliti”- naći novi termin “trećina je promenila mesto prebivališta – humanim preseljenjem”.

A kod izraza “trećinu Srba pobiti” – naći novi izraz, ne tako stresan, npr. “trećini je oduzet život suprotno konvencijama humanitarnog ratnog prava”.

I sve one ostale “stresne izraze” kojima je opisano da je “neko zaklan”, “neko ubijen”, nekom “ izvađene oči i nanizane na nisku i tako napravljene ogrlice”; “neko ubijen maljem’, ili “oštrim predmetom koji staje u šaku” (a koju je tada pravila i firma “Solingen”), sve to treba zameniti rečima u duhu “međunarodnog ratnog prava”…

Kao jedan od argumenata za “filovanje” stvarnih istrijskih događaja, Hrvatska će uvek koristiti Haško aminovanje posledica “neželjenih aktivnosti” posle “domoljubne policijsko-redarstvene akcije pod nazivom “Oluja”.

U cilju srpskog zaborava, je i izjava Vesne Pusić, šefice diplomatije Hrvatske, koja je rekla: ” Hodamo ka tački da odustanemo od tužbi, ali potrebno je neki put da pređemo”.

A da ne pričamo o srpskim stradanjima pola veka pod turskom vlašću!!! Možda će srpsko – turski istoričari revizionisti doći do zaključka da je 500 godina osmanlijske vladavine, bilo duboko humano i u interesu nastajanja “srpske državnosti”.

Možda je kod nas već  i počelo sa izmenama, osvrćući se na izjavu  predsednika Bošnjačkog nacionalnog veća (BNV)  u tehničkom mandatu Esada Džudževića, da: ” Izabrani model, osim same nastave na bosanskom jeziku, predviđa i dodatak od 20 odsto gradiva u udžbenicima istorije, trećine novog gradiva u udžbenicima za likovnu kulturu i 60 procenata dodatka za muzičku kulturu”…

Naravno, ni Nemce ne smemo da zaobiđemo. Na kraju će ispasti da drugi svetski rat u Srbiji nije počeo šestog aprila tamo nekim mučkim bombardovanjem Beograda, već su “preduzete mere od strane ideologa fašizma, da uvede red i spreči moguću humanitarnu katastrofu u Srbiji.

U prilog tome, potsećamo da “granice Srbije, po volji Adolfa Hitlera i granice Srbije, po volji „NATO-demokratije“ su  na najboljem putu da se de fakto poklope. Danas faktički nedostaju još samo Raška i Vojvodina, gde se to upravo događa.”

A u  Rezoluciji EP od 19. januara 2011. se  eksplicitno govori u E 23:

„…konstatuje napredak u primeni Ustava donetog u novembru 2006. kroz usvajanje Statuta i Zakona o nadležnostima Vojvodine; poziva na nastavak procesa prenosa ovlašćenja kroz usvajanje Zakona o javnim prihodima i Zakona o javnoj svojini Vojvodine i lokalnih opština, koji će omogućiti Vojvodini da počne sa izvršavanjem nadležnosti utvrđenih novim Statutom.“

Srećom je Ustavni sud Srbije,10. jula 2012. godine, proglasio neustavnim odredbe Statuta i nadležnostima Vojvodine. A da li srpska vlast i stvarno sprovodi tu odluku, to je već pitanje?!

Ali je slaba to uteha za nas Srbe, zato što Srbi, inače pametan narod, ali sporo pamti i još brže zaboravlja, bi morali da se “prisete šta je to samopoštovanje, šta je to nacionalni interes, odnosno da zrelo i trezveno razmisle, koja cena za koji produkt je previsoka a koja ne.

Sa našom pasivnošću, krećemo se u pravcu, da na žalost, “jedan evropski narod (Srbi) postane jedan (novi?) evropski narod?

A bombardovanje SRJ 1999. od strane NATO i SAD u sklopu operacije “Plemeniti nakovanj’, je jedna obična vojna ekspedicija” koja je preduzeta u cilju razvijanja humanih osećanja naroda Srbije, a u duhu približavanja EU-ji.

Pa je tako uz podršku Amerike, i Haga, UČK postao “oslobodilačka vojska protiv okupatora”, a  u Makedoniji je na čelo ministra odbrane postavljen Talat Džaferi  (pripadnik bivše paravojne albanske Oslobodilačke narodne armije (ONA) koji je poznat kao „komandant Forina“).

A u istoj nameri, Makedonski nacionalni istorijski  institut i Institut za duhovno i kulturno nasleđe Albanaca iz Makedonije potpisali su memorandum o saradnji, čiji je cilj da poboljša međuetničke odnose u Makedoniji. 

I u ovom slučaju je  posredovala međunarodne zajednice, i to pretstavlja početak priprema za poboljšanje enciklopedije i problema u udžbenicima istorije, zato što je osetljiva istorija balkanskih naroda,

Tako će “međunarodna zajednica” da natera i Srbiju.

U novijoj  transformacije UČK u KBS,  Srbin Slaviša Filipović, kao treći zamenik Ministra odbrane u kosovskim institucijama (biografiju možete pogledati OVDEonda nas, građane, ne traba da puno iznenadi i eventualno novo lice u još novijoj istoriji Srbije, a shodno „ispunjavanju evropske agende“  o nestanku Srbije kao države….

A narod!? Pa narod će i dalje gledati televiziju i strogo voditi računa da ne propusti nijednu epizodu strane serije

I jednog jutra će se probuditi i saznati da država u kojoj živi se više ne zove Srbija

 

 

 

© Geto Srbija

indeksonline

Advertisements
  1. 12. марта 2013. у 14:01

    mi srbi smo pomodari za par godina imaćemo doktore nove istorije koja će se izučavati na svim nivoima školstva jer bože moj iz ove stare istorije nismo ništa naučili

    Свиђа ми се

  2. 12. марта 2013. у 14:30

    Овај текст прочитах код Недођије на блогу…
    Један од оних којима ништа не бих имала да додам. Осим можда свог потписа на крају као знак да се апсолутно слажем са написаним.
    Тужно је колико смо и ми сами склони да историју мењамо у зависности од тренутка, од тога која политичка опција је на власти. Срби су још увек подељени на партизане и четнике, на комунисте и националисте, на патриоте и издајнике, на ретроградне и европејце… Има тих подела колико ти душа воли, и имам утисак да их је сваког дана све више. А није реткост да унутар свега постоје и додатне поделе на разноразне фракције.
    Кад мало боље размислиш, нама нису потребне никакве ревизије из Турске, Вашингтона, Брисела, Берлина или неке друге локације. Међу нама има довољно „квалитетног“ кадра вољног да чак и самоиницијативно промени историју онако како би се уклопила у оно што ЕУ и остали желе.
    Овим „нашим“ Србија и није битна, утисак је да сви они имају резервне варјанте, тако да ако Србија и нестане, они нису ништа изгубили…

    Свиђа ми се

  1. No trackbacks yet.
Затворено за коментаре.
%d bloggers like this: