Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > POLICIJA SRBIJE: NEKADA MOĆNA SILA, A SA STARIM DIREKTOROM JOŠ NEMOĆNIJA

POLICIJA SRBIJE: NEKADA MOĆNA SILA, A SA STARIM DIREKTOROM JOŠ NEMOĆNIJA

6. марта 2013.

 

 

Sunovrat srpske policije usledio je od momenta dovođenja Milorada Veljovića na mesto direktora. Njegovim postavljanjem kao najvažniji kriterijum za zapošljavanje postala je partijska pripadnost a policija je postala produžena ruka vlastodržaca.

 

Josip Bogić

 

POLICIJA NEKAD SILA

 

Kako onda očekivati od policajca da se bori protiv mafijaških „ala“, kad radi za 200 ili 300 evra, bez rešenog stambenog pitanja, bez adekvatnih uslova rada? Izgleda da je bitnije da sadašnji direktor policije čuva političarima fotelju nego da se bori za status običnog policajca, zaključuje Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala.

U poslednjih nekoliko meseci izgleda da je postalo najvažnije pitanje u državi da li će novi(stari) direktor policije biti ličnost koja je okarakterisala stanje u srpskoj policiji u poslednjih osam godina upravo suprotno od onog stanja kakvo je u uređenim demokratskim društvima.

U suštini jedno nevažno pitanje postalo je pitanje života ili smrti jednog čoveka koji je uspeo da preživi skoro sve Vlade od 2004. godine naovamo. Da li je u pitanju stručnjak ili običan folirant kome je pre svega stalo samo do fotelje i funkcije, jasno je i običnom građaninu.

Nasuprot tome, za sve ovo vreme stanje u srpskoj policiji je katastrofalno. Umesto da se direktor policije bori za policiju, za njen materijalni status, za rešavanje životnih pitanja ljudi koji svoju glavu stavljaju u torbu da bi mnogi mirno spavali, njegov prioritet je da se dodvori svim političkim partijama na vlasti,prodajući“ poverljive kompromitujuće materijale bivših čelnika vlasti sa kojima je do juče „usko“ sarađivao i bio uvek na usluzi i da bi sačuvao fotelju.

Koliki je poznavalac borbe protiv korupcije direktor policije govore svakodnevne njegove izjave o tome da nema nedodirljivih i da nema pojma šta je visoka korupcija. Problem ove države je visoka korupcija koja nije kažnjiva i koja je ozakonjena, kroz razne privilegije koje su nagrađene ogromnim sumama novca a ona se ne rešava hapšenjima.

Da je u pitanju iskrena borba protiv korupcije najpre on ne bi bio na tom mestu a i mnogi drugi koji vode ovu državu. Iskrena borba protiv korupcije znači borbu protiv privilegija, odnosno u krajnjem slučaju novca za koji se svi bore.

Potrebno mu je znanje i odrečan stav prema političarima i kabinetu u koji ide po mišljenje šta treba da radi. Ako sam dobro razumeo direktora policije do sada nije bilo kriminala i korupcije i te pojave će se tek desiti.

Šta on lično smatra da je visoka korupcija rak-rana našeg društva, da je policija spremna da se s tim uhvati u koštac, da taj posao mora da obavi profesionalna policija, koja mora da ima podršku i ostalih državnih organa, da neće dozvoliti da bilo ko utiče na policiju, da neće biti zaštićenih, i da će hapsiti sve koji su umešani u korupciju i kriminal, svako ko se ogrešio o zakon, moraće da odgovara, visoka korupcija je usko povezana sa organizovanim kriminalnim grupama, te da to treba razbiti, samo su naučene fraze.

Nije rekao da je on deo te organizovane kriminalne grupe koja se zove politika. Kako neko ko je već dugo na tom mestu nezakonito da hapsi one koji krše zakon. On po tom principu treba da hapsi one koji su ga postavili na to mesto.

Ovom svojom izjavom je pokazao po ko zna koji put da nije direktor policije i da ga niko ne pita ni za šta. Da je samostalan i nezavisan u svom radu kao što najavljuje, odavno bi zatvori bili puni onih koji su njega postavili na to mesto u znak zahvalnosti za lojalnost i poslušnost. A to će da se desi na „kukovo leto“.

Doskora je u Srbiji o svim hapšenjima nije odlučivao tužilac i istražne sudije već Savet za nacionalnu bezbednost na čelu sa Predsednikom države i šefom kabineta bez ukidanja ovako naopako postavljene postavke nema ništa od hapšenja. Odnedavno se desila „drastična promena“.

Sada o tome odlučuje Prvi potpredsednik Vlade i koordinator svih bezbednosnih službi, umesto tužilac. Sve do momenta kada se tužilaštvo ne osamostali a sud ne počne da radi svoj posao nema ništa od toga. Šta bi se desilo u nekoj uređenoj državi da ministar vojni rukovodi hapšenjima, policijom i tužilaštvom? O takvim stvarima niko i ne pomišlja.

Kakvo je stanje u srpskoj policiji sada i kakav međunarodni kredibilitet uživa i kakav je položaj nekada imala govore mnoge činjenice i poređenja. Pošto sve policije sveta rade na isti ili sličan način, epohalnih inovacija u ovoj oblasti sem tehničkih dostignuća nema.

Takav je slučaj i sa srpskom policijom bio u prošlosti. Nekada je srpska policija bila u korak sa policijama u svetu po rešavanju slučajeva kako u oblasti klasičnog kriminala tako i oblasti finansijskog kriminala. Na čelu sa ovim „trajnim“ direktorom status policije je toliko srozan da je pitanje borbe protiv korupcije sa ovim i ovakvim sastavom smešno.

Nekada kada su vršena zapošljavanja u policiji, objavljivani su konkursi za upražnjena mesta, za kandidate su vršene detaljne provere, čak i provere šire i uže porodice koje su trajale po nekoliko meseci, vršeni su detaljni lekarski pregledi kao i ozbiljni razgovori sa kandidatima.

Nakon prijema u policiju pripravnici su bili u „prolazu“ kroz sve organizacione jedinice kako bi se upoznali sa svim službama i to je trajalo godinu dana. Kasnije se prema afinitetima vršio raspored po organizacionim jedinicama. Pri tome je kadrovska služba bila veoma važan segment.

 

Vodilo se računa o tome da je otprilike trećinu kadrova činio sastav operativaca koji su bili nosioci posla, trećinu operativaca koji su se obučavali da zamene kasnije ove nosioce posla i trećinu operativaca koji su bili pred penzijom iz čijih redova su se regrutovali rukovodioci. Postojao je jedan kontinuitet kojeg danas nažalost nema. U policiju tada nije mogao da bude primljen kandidat koji je imao „dosije“ u policiji, da je osuđivan ili prekršajno kažnjavan. Za upražnjena mesta se najpre objavljivao interni konkurs pa ukoliko ni je bilo kandidata tada je objavljivan eksterni konkurs.

Nekada su krivična dela otkrivali inspektori policije tako što su u provere odlazila dva operativca policije. Ceo posao se odvijao unutar firme ili ustanove bez dizanja tenzija, bez pravljenja cirkusa kakav se sada odvija. Nije bili zaustavljanja saobraćaja niti zab rana ulaska radnicima u radne prostorije.

Kada bi se oduzimala poslovna dokumentacija uredno je izdavana potvrda o privremeno oduzetim predmetima, pretresanje se odvijalo uz prisustvo starešine organa ili direktora firme. Po tadašnjem zakonu privremeno oduzeta dokumentacija nije smela da se nalazi u posedu policije duže od 30 dana osim kada se podnosila krivična prijava uz koju je priložena i originalna dokumentacija. Pri tome nije oduzimana kompletna dokumentacija preduzeća jer takvu i toliku dokumentaciju može da oduzima samo neko ko nema pojma sa poslom koji obavlja.

Danas se sve informacije o kriminalu objavljuju u novinama pa onda idu u proceduru kod tužioca.

Načelnici postaju operativci sa nekoliko godina staža, neadekvatni kadrovi koji ne znaju ni šta je krivično delo a kamo li da znaju šta je to dokaz u krivično pravnom smislu i gde da traže takve dokaze. U nedostatku pameti i struke koristi se fizička snaga i drugi „metodi“ kojima se obezbeđuju i pronalaze dokazi. Naravno kada takvi dokazi „padnu na sudu“ kriv je ili tužilac ili sudija koji su korumpirani ili ne znaju posao.

Uništen je stručni, kriminalistički deo policije, čija obnova će da traje dugo, dugo. Umesto toga uveo je odranije dobro oprobani metod formiranja radnih grupa kako bi zavadio još više ionako zavađenu policiju.

Nekada je policija imala saradnike u „podzemlju„, koji su radili za policiju a ne obrnuto kao što su zabeleženi slučajevi u novijoj istoriji gde kriminalni krugovi vode i kadrovsku politiku MUP-a.

Nekada je policija imala evidencije svih kriminalnih grupa, navijačkih grupa, pojedinaca sklonih kriminalu, pratila njihov rad, a danas za policiju predstavlja problem da se pronađu imena članova pojedinih organizacija i grupa kojima je glavni argument „topuz“.

Današnjoj policiji treba nekoliko dana da pronađe pripadnike određenih kriminalnih grupa i da ih privede pravdi. Danas izostaje preventivni rad policije kakav je nekada postojao. Kada dođe do represije tada je već kasno.

Šta tek reći o ukidanju srednje škole unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici, koja je iznedrila mnoge poznate policajce i mnoge generacije policajaca koji su proslavili ime Srbije u svetu? Sada se za pripadnike policije regrutuju kandidati iz „civilstva“ koji prolaze kojekakve kurseve, kao da se zanat uči za par meseci.

U policiji i dalje ključne odluke u pogledu reforme i pozitivnih promena donose ljudi koji nikada nisu uhapsili kriminalca niti pak podneli krivičnu prijavu sa svojim potpisom, ali su zato podneli više anonimnih prijava protiv kolega, kao i ljudi koji su pribavljali kojekakve diplome raznih neadekvatnih fakulteta ili diplome fakulteta iz mesta koja nisu vidljiva na geografskim kartama. Isti ti ljudi godinama opstaju u svim strukturama zamajavajući ministre raznim glupostima, belim knjigama i dr., kao i Koordinatora bezbednosnih službi.

Očekivati da socijalno nezbrinuti pripadnik srpske policije rešava pitanje korupcije je sizifov posao!

 

© Geto Srbija

material: list protiv mafije

Advertisements
  1. policajac
    7. марта 2013. у 12:28

    svaka cast kolega,odusevio si me svojim izlaganjem,ovo sto si napisao je realna situacija u MUP-u

    Свиђа ми се

  2. JA
    7. марта 2013. у 15:08

    ZIVA ISTINA!!

    Свиђа ми се

  1. No trackbacks yet.
Затворено за коментаре.
%d bloggers like this: