Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > SRBIJA: DOM ZA PLJAČKANJE I MUČENJE

SRBIJA: DOM ZA PLJAČKANJE I MUČENJE

1. фебруара 2013.

Posledice zapanjujuće pljačke stoleća koju je izvela Demokratska stranka za deset godina svoje vladavine Srbijom, još nisu sagledane, a već su se pozicionirali nastavljači ovog bezumlje koje Srbiju vodi direktno u propast i brzi nestanak kao nezavisne države koja je imala i tradiciju, integritet i ugled u svetu.

SRBIJA VLADA SKUPŠTINA

Piše: Nikola Vlahović

Vođe Srpske napredne stranke nepogrešivo nastavljaju tamo gde je Boris Tadić stao.

Kontinuitet daljeg rasturanja Srbije obezbeđuje i njegov bivši šef kabineta, Miodrag Rakić, sada  „oficir za vezu“ između stare pljačkaše garniture i novih osvajača koji  otimaju aktivno a hapse selektivno.

Srbija je u rasulu, njenu imovinu prodaju a najpametnije rasteruju.

Nijedan multimilioner Demokratske stranke nije odgovarao za svoje pljačke, a svaki siromah koji se pobuni, može biti uhapšen kao državni neprijatelj.

Vlada i ministri znaju samo kolika su im primanja ali ne i čega je Srbija vlasnik.

Polovinom 2012. godine, stručnjaci Svetske banke, (EBRD) i MMF-a procenili su da ukupna imovina Republike Srbije ne prelazi 150 milijardi evra!

Ovaj neverovatan, uvredljiv i netačan podatak nije došao slučajno, jer ove tri svetske bankarske korporacije raspolažu većim delom srpskog spoljnog duga.

Ovi savremeni porobljivači Srbije, svoju besramnu procenu temelje na dugogodišnjoj politici kriminalizovanih političkih koalicija koje haraju kao da je došao sudnji dan, i kao da posle njih neće biti ničega, ni ove zemlje ni života u njoj!

Srbija je danas  potpuno nedefinisana država u kojoj  Vlada, ministri, parlament, predsednik i druge odgovorne institucije i ličnosti,  ne znaju osnovne informacije o sopstvenoj domovini, koja je za nekoliko decenija pretvorena u državnu razvalinu, čija je imovina nepoznata, čije su granice nedefinisane a suverenitet pogažen i potpuno suspendovan.

Fond obradive zemlje smanjuje se godišnje za 25. 000 hektara, i u takvoj atmosferi, srpske vlasti prodaju Ujedinjenim arapskim emiratima deset poljoprivrednih gazdinstava sa oko 9.000. hektara najkvalitetnijeg poljoprivrednog zemljišta, i to sve u okolini glavnog grada, Beograda, uključujući i gigant PKB, kome niko još nije utvrdio pravu vrednost niti može, jer takav resurs i nema cenu!

Ovako opkoljeni Beograd, čije će luke na Dunavu koristiti Emirati, ovim činom je zarobljen, a njegova izolacija je već izvesna, jer tamo gde posluje Šeik iz Ujedinjenih arapskih emirata, Evropska unija pravi privredni, tranzitni, politički i svaki drugi zid.

Sa druge strane, građanima Srbije je oduzeto pravo da upravljaju svojim granicama, nametnuta im je separatistička država u sred svoje ustavne (i istorijske) teritorije i prinuđeni su da gledaju kako Albanci naplaćuju carinu na novopostavljenim carinskim prelazima, uz pomoć Evropske unije, po želji Amerike i uz saglasnost vlastodržaca u Beogradu.

I sve to samo zbogdobijanja datuma za početak pregovora Srbije o ulasku u Evropsku uniju“!

OTIMAČI DRŽAVNOG BLAGA

Osim neutvrđenih granica i nasilja nad sopstvenom državnom teritorijom, Srbija je suočena sa potpunim haosom u institucijama sistema, pa tako niko sa sigurnošću ne može da tvrdi ša sve ova zemlja poseduje, šta je u vlasništvu države a šta je vlasništvo privatnih lica, gde je pokradena imovina, koliko je srpske imovine u posedu drugih država, koliko stvarno vredi ukupna imovina Srbije, u kojim zemljama se nalaze nevraćene državne zlatne rezerve iz ranijih epoha i mnogo toga još…

Rasprodaja Srbije, njene imovine, društvenih i javnih preduzeća, banaka, banja…, počela je početkom 2001. godine, kada na vlast dolazi takozvana Demokratska opozicija Srbije, zvana DOS.

Na zaprepašćenje stručne javnosti i građana, tadašnji guverner, tada fiktivne Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić, dekretom od 31. decembra te 2001. godine, šalje u stečaj najveće srpske banke, a sa njima i polovinu srpske privrede i kompanija koji su bili deponenti tih banaka.

Rasprodaja Srbije je mogla da počne, a dolaskom na vlast mafije Borisa Tadića, nijedan nacionalni interes više nije bio štićen.

Životinjskom pohlepom pljačkajući, uz pomoć i uz organizaciju svog šefa kabineta Miodraga Rakića, reketirajući privrednike, javna preduzeća, fondove i uzimajući iz budžeta koliko hoće, a odvajajući na račune najveći deo iz masnih donacija i kredita, Boris Tadić se osećao kao namesnik.

Kao da ga je neko važan, iz svetskog  centra, poslao da vlada ovom teritorijom.

Srpski predsednik, u dva mandata, ponašao sa kao Pontije Pilat.

Kada je prošle godine zbačen, očekivalo se da će nova, krhka i nametnuta koalicija, početi da uz pomoć Evropske unije i njenih institucija, povede borbu protiv kriminala i korupcije, i tako vrati makar trideset milijardi evra, koji su na računima Tadićeve mafije.

Ali, da je mafija Borisa Tadića opasna i vezana lancima, umesto u lanac, brzo će se pokazati.

Ona ističe svog čoveka koji počinje da trabunja o borbi protiv korupcije, a posle tih izgovorenih reči on sedi sa njima, pije belo vino i prebraja pare.

Dakle, nova vlast, koju predvodi Srpska napredna stranka, pokazala se, kao što se upućeni  delovi javnosti i očekivali.

Niko od bande Borisa Tadića nije u zatvoru!

Miodrag Rakić je na slobodi, njega i porodicu obezbeđuje čak osamdeset vojnih specijalaca!

A Rakić je bio Tadićev konsiljero koji je naplaćivao danak za svog šefa, i sabrao mu tri milijarde evra.

Bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac, da podsetimo, rasprodajom vojne imovine i naoružanja i namenske industrije zaradio je za sebe i svoj partijsko-poslovni klan preko 600 miliona evra.

Bojan Pajtić je, pljačkajući Vojvodinu, njene fondove, banke, bolnice, škole, a naročito Razvojnu banku Vojvodine i Metals banku, inkasirao sebi i svome klanu preko pola milijarde evra, i nekretnine u vrednosti od oko 200 miliona!

Bivši ministar Dušan Petrović je uspeo da se takođe omasti, prebacujući deo svoje imovine na više tajkuna, oko 700 miliona evra!

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je, kada se saberu sve njegove zarade, koje su prijavljene na APR-u, inkasirao oko MILIJARDU i DVESTA miliona evra!

Branko Radujko, bivši generalni sekretar Borisa Tadića, a potom direktor Telekom-Srbija, oštetio je ovo javno preduzeća za preko milijardu evra, prebacujući novac na račune Demokratske stranke, i na svoje.

On i njegov klan su, postoje dokazi, “teški“ oko 200 miliona evra!

Božidar Đelić, bivši ministar, ovajdio je sebe i stranku sa pola milijarde evra!

Doskorašnji premijer Mirko Cvetković, uspeo je, pod stare dane, da inkasira oko 600 miliona evra!

Oliver Dulić, sa bratom Modestom, gradonačelnikom Subotice, debelo se obezbedio. Računa se da su zgrnuli za sebe i svoje, preko 350 milion evra!

Bivši ministar Aleksandar Vlahović, rukovodeći rasprodajom preduzeća, omastio je stranku i sebe sa oko 550 miliona evra!

Koliko je drpio Vuk Jeremić?

A gde je ministar zdravlja u četiri mandata Tomica Milosavljević, gde je družina Mlađana Dinkića?

SNS i DS na istom zadatku: “OPLJAČKAJ I RASTURI”

Spisak Tadićevih mafijaša, koji su bili ministri, državni sekretari, ili stranački tajkuni, impresivan je.

Jer opljačkati za osam godina državu za 50 milijardi evra, nije mačji kašalj.

Srpska napredna stranka je, čim je ugovorena koalicija sa SPS-om, jer je međunarodna zajednica želela da gubitnik na predsedničkim izborima Boris Tadić ne postane premijer, jer on je spreman na sve gadosti, da saopšti da će njeni ljudi voditi “borbu protiv korupcije, organizovanog kriminala i preispitivanje privatizacije 20 preduzeća“.

I bi tako.

Niko od Tadićevih mafijaša nije otišao u zatvor!

Umesto da vrati 50 milijardi  opljačkanih para, mafija iz SNS-a je, pseći poslušna, potrčala u naručje Tadićevim lopovima, ljubeći skute i nudeći da sa njima, samo da se evropljani ne dosete, uđe u koaliciju.

Degutantno je kako se iz SNS najavljuju hapšenja.

A hapse se samo oni čije privođenje sudijama traži Miodrag Rakić!

Prošle nedelje iz kabineta predsednika Srbije saopšteno je da je administracija bivšeg predsednika Borisa Tadića, prilikom predaje dužnosti prošle godine, ostavila prazne kabinete, ispraženjen od lica i inventare, a pomela je i budžet, predviđen za rad do kraja prošle godine.

Odmah su se javili glasnogovornici iz SNS-a pokušavajući da opravdaju ovu pljačku, kojom je, takođe, rukovodio Miodrag Rakić.

Osim što je amnestirala pljačku tešku preko 50 milijardi evra, Srpska napredna stranka je, učešćem u novoj vladi, pokrila sve svoje kriminale u spoljnoj politici, uzdižući Vuka Jeremića, tog maloumnika koji je zadao teške udare srpskom ugledu u svetu.

Srpska napredna stranka nastavila je da uništava sve institucije.

Pokrila je zločinačke aktivnosti prethodne vlade na urušavanju pravne sigurnosti i oko reforme pravosudnog sistema.

Prethodni ministar odbrane Dragan Šutanovac uništio je Vojsku Srbije – njenu vojnu imovinu, namensku industriju, rasprodao je naoružanje i sveo je na lovačka društva.

Srpska napredna stranka nije ni prstom mrdnula da išta popravi.

Umesto toga, ministar odbrane je pokušao da se poigra sa Dmitrijem Rogozinom, potpredsednikom Vlade Ruske federacije, obećavajući nekakvu vojnu saradnju, a onda se okrenuo arapskim državama, da sa njima sklapa navodne poslove u naoružavanju.

Učinak Srpske napredne stranke u vladi može se oceniti kao nastavak zločinačke politike koju su sprovodili u prethodnoj stranci koja ih je odgajila, finansirala, a potom je izdali, kao što i danas izdaje nacionalne interese.

Namera Srpske napredne stranke da Ujedinjenim arapskim emiratima proda poljoprivredno zemljište, uglavnom oko Beograda, koje je hranilo ovaj grad, za desetinu miliona evra i dolara mita, koje su dobili njeni lideri, i tobož samo tri blindirana džipa i snajpersku pušku, pokazuje da se oni neće odreći svoje izdajničke uloge.

Javna paktiranja, šenlučenja i zajednička prizivanja izbora od strane Demokratske stranke i SNS-a, pokazuju da njihova rukovodstva predstavljaju istu kriminalnu organizaciju, koja je na istom zadatku- da opljačka Srbiju, otme od nje, rasturi…

RASPRODAJA DRŽAVNE IMOVINE

Jedna od nadležnih ustanova za ova pitanje, Direkcija za imovinu Srbije postoji tek od 1996. godine.

Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije, ona bi trebalo bi da se bavi ovim pitanjima.

Uostalom, i zvanično, Republička direkcija za imovinu vodi jedinstvenu evidenciju o nepokretnostima i zbirnu evidenciju pokretnih stvari (po vrsti i vrednosti).

Ali, nikada do današnjeg dana iz ove institucije nije saopšteno javnosti šta to Srbija ima, čega je vlasnik, ko imovinom suštinski upravlja.

Takođe, do današnjeg dana nijedna vladajuća koalicija „od dolaska demokratije“, nije detaljno popisala državnu imovinu, nego politički i režimski klanovi i njihovi centri moći namerno ovu temu drže što dalje od javnosti, sa ciljem da sakriju stvarno stanje.

Upravo zato je i bilo moguće da vrednosti srpske državne imovine svedena na 150 milijardi evra, ako je poznato da je samo imovina na Kosovu vredna oko 200 milijardi dolara (prema svim procenama, i domaćim i stranim).

Nepokretna imovina Srba čini 58 odsto vlasništva na Kosmetu, gde je uzurpirano milion katastarskih parcela obradivog zemljišta, livada i šuma vrednih 50 milijardi evra.

U kosovskom, dreničkom i metohijskom basenu nalaze se rezerve uglja za dva veka, a imovina 1.358 srpskih preduzeća, od kojih je većina nelegalno privatizovana, procenjuje se na više od 1,5 milijardi dolara.

Danas, 2013. godine, u pregovorima sa kosovskim Albancima, pregovarači sa srpske strane lakonski konstatuju kako je Srbija u prošlosti ulagala u razvoj kosovske privrede, ali da se „država do sada nije dovoljno bavila institucionalnom zaštitom svoje imovine na tom području“!

Ova besramna konstatacija, više govori od hiljadu drugih činjenica, kako je došlo do toga da jedna relativno stabilna, agrarna i industrijska zemlja postane prosjak na jugoistoku Evrope, čiju je bagatelnu cenu istakla Svetska banka, kao da sprema Srbiju za prodaju na berzi u Njujorku!

A kako i ne bi kad su u „domaćoj radinosti“ samo Železnice Srbije procenjene na 2,4 milijarde evra, što je takođe smišljeno urađeno kako bi budući koncesionar, kupac ili investitor, imao što manje brige oko realnog održavanja i unapređivanja te imovine.

DRŽAVA “ZAKONSKI OTIMA” OD SEBE

Bez obzira na činjenicu da je tačna vrednost državne imovine u Srbiji nepoznata i javnosti i onima koji su na vlasti, ima podataka koji daju makar delimičnu sliku stanja.

Tako je, na primer, država Srbija evidentirana kao vlasnik ukupno 656.583 objekta, 107.743 stana, 15.735 poslovnih prostora, 7.516 garaže, a u svom vlasništvu ima i  884.046 hektara poljoprivrednog,  983.111 hektara šumskog i 417.054 hektara građevinskog zemljišta.

Međutim, ovi zvanični podaci su namerno netačni, nepotpuni i iskrivljeni.

Sve dosadašnje višestranačke koalicije na vlasti pripisivala su manje državne imovine nego što je inače ima.

Tako je, na primer, još u vreme vlade Zorana Đinđića, multimilionska vrednost državne imovine preko noći postajala „imovina bez vlasnika“, da bi kasnije lakše prelazila u ruke tajkuna i kriminalaca, a za vreme svake sledeće vlade, sve do danas, količinom i vrednošću te imovine se manipulisalo za potrebe pljačke partijskih klanova.

Još pre dve godine, na snagu je stupio i  Zakon o javnoj svojini, pa se deo imovine Republike Srbije prelio na oko 200 titulara (pokrajina, opština, grad…).

Tako je samo dodatno omogućen dalji nestanak i rasipanja državnih dobara, a mogućnost da neko sabere šta država Srbija stvarno poseduje, manja je nego ikada ranije.

Milina za dalju pljačku.

NIKO NE ZNA KOLIKO IH IMA, ALI JE POZNATO KOLIKO KAŠTAJU

Srpski ministri i vlada već više od deset godina ne znaju koliko imaju državnih (vladinih) agencija ni čemu mnoge od njih služe.

Poređenja radi, velika, ujedinjena Nemačka, ima samo šest vladinih agencija, Slovačka osam, a Srbija, jedna od dve najsiromašnije zemlje na Balkanu, čiji je društveni proizvod mizeran, ima više od 130 vladinih agencija, a tačan broj im još niko nije utvrdio.

Niko tačno ne zna koliko je ljudi zaposleno u tim „telima“, ali je poznato da ovi fantomi godišnje koštaju građane Srbije blizu milijardu evra (tačnije, 820 miliona evra za prošlu godinu).

 

 

 

©Geto Srbija

List protiv mafije

Advertisements
  1. Jelisaveta64
    1. фебруара 2013. у 15:45

    baš čitam Vesnu martinović iz Pančeva koja priziva „kućno vaspitanje“ jer se neko „drznuo“ da napadne prostorije DS-a u pančevu… Zanimljivo, zanimljivo… Iako pravnica, ne ume da razbrsti šta je šta… Nije nevaspitanje, prostoije je napao neko ko je debelo osetio šta znači sila, moć i vlast DS…

    Свиђа ми се

  2. Jelisaveta64
    1. фебруара 2013. у 15:47

    Dragi prijatelji,
    pozivam Vas da zajedno osudimo nasilje kao instrument političke borbe. Juče u ranim jutarnjim satima napadnute su prostorije Demokratske stranke u Pančevu, dok su dan pre visoki gradski funkcioneri službenim vozilima pratili omladince stranke i na njih upućivali i komunalne policajce. Ovakvo ponašanje je povratak u 90-e. Toliko o kućnom vaspitanju.“
    Od gospodje Vesne Martinović, demokratske gradonačelnice Pančeva 😀

    Свиђа ми се

  3. Nosferatu?
    3. фебруара 2013. у 00:29

    Jelisaveta64 :
    Dragi prijatelji,
    pozivam Vas da zajedno osudimo nasilje kao instrument političke borbe. Juče u ranim jutarnjim satima napadnute su prostorije Demokratske stranke u Pančevu, dok su dan pre visoki gradski funkcioneri službenim vozilima pratili omladince stranke i na njih upućivali i komunalne policajce. Ovakvo ponašanje je povratak u 90-e. Toliko o kućnom vaspitanju.”
    Od gospodje Vesne Martinović, demokratske gradonačelnice Pančeva

    Свиђа ми се

  4. Nosferatu
    3. фебруара 2013. у 00:34

    Koji je to instrument politicke borbe Demokratske stranke a da to nije pljacka, otimacina, podmetanje, prevara, kleveta, pronevera, kradja, mito, korupcija (sve sami oblici i maninesti kriminalnog ponasanja ) ? Navedu navedite makar jednu dobru stranu desetogodisnjeg terora demokratije?

    Свиђа ми се

  1. No trackbacks yet.
Затворено за коментаре.
%d bloggers like this: