Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > BUDŽET SRBIJE: “NA USLUZI” STRANKAMA, CENTRIMA MOĆI I LIČNIM POTREBAMA VLASTODRŽACA

BUDŽET SRBIJE: “NA USLUZI” STRANKAMA, CENTRIMA MOĆI I LIČNIM POTREBAMA VLASTODRŽACA

1. фебруара 2013.

 

Budžet za 2013. godinu pokazuje da vlast predviđa unutrašnje sukobe, a ne spoljnu agresiju.

 

Policijska drzava

 

Piše: Igor Milanović

Za policiju je planirano izdvajanje veće od onog za nove investicije ili za poboljšanje stanja u agraru, ali veći deo para ne odlazi na poboljšanje standarda zaposlenih, već na nabavku novih sredstava prinude kojima će nasilno biti razbijane demonstracije gladnog naroda.

Budžet za 2013. ukazuje na sve slabosti srpske privrede delimično nasleđene od ranije, a dobrim delom proizašle i iz politike aktuelne vlasti.

Ukupni budžetski rashodi planirani za ovu godinu iznose 1.078.316.879.000 dinara, što je po srednjem kursu za evro na dan 31. decembar 2012. iznosilo 9,482 milijarde evra.

Najveća stavka u budžetu je planirano izdvajanje za dopunu Penzijsko-invalidskog fonda u visini od 281 milijarde dinara, što predstavlja polovinu sredstava potrebnih ovom fondu.

Na drugom mestu su rashodi za zaposlene u javnom sektoru koji će dostići 266 milijardi dinara (od čega samo za plate ide 203 milijarde dinara), te će na ove dve stavke otići više od polovine planiranog budžeta.

U svim državnim organima ima ukupno 270.678 zaposlenih shodno projekciji iz budžeta.

Najviše zaposlenih ima u osnovnom obrazovanju, njih 69.898.

Ono što je zaprepašćujuće jeste broj zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu odbrane.

Ministarstvo odbrane ima 25.565 osoba u stalnom radnom odnosu i 10.435 ljudi zaposlenih na određeno vreme, što zajedno čini 36.000 zaposlenih.

Sa druge strane, Ministarstvo unutrašnjih poslova ima ukupno 49.365 zaposlenih i skoro svi oni, sa izuzetkom njih 23, su za stalno zaposleni.

Ovom broju treba dodati još 2.050 osoba stalno zaposlenih u Bezbednosno informativnoj agenciji.

Po ovim podacima vidi se da je broj zaposlenih u policiji skoro za 50 odsto veći od broja zaposlenih  pri vojsci, što znači da sadašnja vlast ne računa sa ozbiljnim spoljnim neprijateljem, ali se sprema za obračun sa unutrašnjim neprijateljima.

Istovetni zaključak se nameće i kada se uporede finansijski izdaci planirani za policiju i vojsku.

Iako, po pravilu, vojska raspolaže daleko skupljim sredstvima od onih potrebnih policiji, budžetske razlike su u korist Ministarstva unutrašnjih poslova?!

Za policiju je planiran izdatak od 70.733.603.000 dinara, a za Ministarstvo odbrane samo 58.076.547.000 dinara

Ovo ukazuje na to da će daleko vrednija oprema biti isporučena policiji, dok će vojska morati da se zadovolji korišćenjem već prevaziđenog i dotrajalog naoružanja, jer za značajnije nabavke novog, u budžetu jednostavno nema para.

Iako je lepa vest da Srbija po mišljenju njenih vlasti trenutno nema spoljne neprijatelje, ipak je državnički neozbiljno nastavljati sa ubijanjem već ionako polumrtve vojske, jer situacija u okruženju može da se promeni u skoroj budućnosti.

U ovakvom ponašanju sadašnje vlasti, koje se u biti ne razlikuje od onoga šta je radila prošla vlast, krije se poruka svakom ozbiljnijem analitičaru da vlada planira da odbranu zemlje prepusti nekoj spoljnoj vojnoj organizaciji.

Da li je to pokušaj da se Srbija na mala vrata i suprotno raspoloženju građana uvuče u NATO pakt?

S obzirom da u ovom trenutku, sa izuzetkom neuralgične Preševske doline gde su mogući sukobi sa albanskim teroristima, Srbija nema pomena vredne"unutrašnje neprijatelje" po izglasanom budžetu vidi se da se vlast sprema na sukobe većih razmera sa demonstrantima, odnosno gladnim narodom koji bi ovog leta mogao da preplavi ulice srpskih gradova.

Zbog toga su i izdaci za nabavku nove opreme i naoružanja za policijske jedinice daleko iznad onih planiranih za vojsku.

U budžetu za ovu godinu planirani su izdaci za kapitalna ulaganja u visini od 46,9 milijardi, dok će na agrar otići još 45 milijardi dinara.

Iako su izdaci za poljoprivredu skočili sa 2,6 odsto ukupnog budžeta na 4,5 odsto, ipak je vidljivo da ovogodišnji budžet nikako ne može da se naziva investicionim već, pre, restriktivnim.

Ono što posebno opterećuje budžet, pa samim tim i privredu jeste povećanje deficita i ukupne zaduženosti zemlje.

Od nekadašnjeg zakonskog limita na nivou od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda nije ostalo ništa, jer je još vlada Mirka Cvetkovića dogurala na preko 50 odsto BDP-a, a ova sadašnja je nastavila sa zaduživanjem.

Na kraju novembra 2012. javni dug Srbije je iznosio 17,56 milijardi evra što je već iznosilo 60,2 odsto BDP-a, a po preliminarnim rezultatima za kraj prošle godine zaduženje se povećalo na 17,67 milijardi evra, odnosno 61,5 odsto BDP-a.

Ovako visok nivo javnog duga izdržljiv je samo za razvijene ekonomije, ali ne i za zemlju čija privreda iz godine u godinu slabi, a za 2013. planiran je rast proizvodnje od svega 2,2 odsto, što se u slučajevima ovako malih privreda smatra opasnom stagnacijom.

Da bi se isplatili krediti koji na naplatu dospevaju u 2013. godine. Srbija će morati ponovo da se zadužuje na stranom tržištu, tako da je još uvek otvoreno pitanje da li će projektovani budžet uopšte moći da se popuni sa deficitom od oko 100 milijardi dinara bez štampanja novih para.

Srbija već sada spada u visoko zadužene države, odnosno one koje su na korak od dužničkog ropstva, spirale stalnog zaduživanja kome nema kraja.

Nekadašnja Jugoslavija sa preko 20 miliona stanovnika 1988. bila je dužna ukupno 14,8 milijardi dolara, dok danas samo Srbija sa sedam miliona stanovnika duguje ukupno 38 milijardi dolara.

Za 22 godine sve bivše republike nekadašnje SFRJ, a danas nezavisne države, povećale su svoje dugove za ukupno skoro trinaest puta!

Najviše se u procentima zadužila Slovenija – 21,5 puta, odnosno sa nekadašnjih 2,6 milijardi dolara na 56 milijardi.

Za njom sledi inače apsolutnišampion u ukupnom zaduživanju, Hrvatska koja je svoje dugove sa nekadašnjih 4,6 milijardi dolara povećala za petnaest puta na 69 milijardi dolara.

Crna Gora je 1988. dugovala 0,416 milijardi dolara, a krajem 2010. 4,7 milijardi, Makedonija je u istom periodu svoje zaduženje sa 0,89 povećala na 6,7 milijardi dolara, a Bosna i Hercegovina sa 2,1 na 16 milijardi.

Davne 1988. godine Srbija je dugovala 5,5 milijardi, a krajem 2010. javni i privatni dugovi naše republike prema inostranstvu iznosili su 38 milijardi dolara.

Slovenija, a manjim delom i Hrvatska svoje kredite su racionalno iskoristile ulažući u proizvodnju i infrastrukturu.

Za Srbiju jednostavno nije jasno gde su otišle milijarde dolara uzetih na kredit iz inostranstva, osim na popunjavanje budžetskih rupa, odnosno u privatne džepove ljudi na vlasti i njoj bliskih.

Zbog toga budžet za 2013. godinu ne može ni da bude investicioni, već restriktivni koji će novim nametima da uguši i ovo malo privrede što je preživelo u Srbiji.

Kada bi bar danas prestalo da se krade u onolikoj meri koliko se to radilo poslednjih 12 godina, bilo bi dovoljno para za investicije i bez podizanja stope poreza.

Problem je, jedino u tome što se vlast u tolikoj meri navikla na krađu, da bez nje ona jednostavno ne ume da funkcioniše.

Zbog toga su nova zaduženja neminovna, a to će jednog dana vraćati neka buduća pokoljena, ako dotle uopšte još bude bilo živih ljudi u Srbiji.

Kako danas stvari stoje, sa ovakvim tempom otvaranja novih radnih mesta celokupni srpski budžet za četiri godine odlaziće na popunu rupa u PIO fondu, pri čemu se penzije neće drastično povećati u odnosu na ove današnje.

Ovo znači da će sav novac kojim Srbija raspolaže odlaziti na gladovanje penzionera.

Potpuno nerazumna i za narod pogubna politika.

Sloboda obrazovanjem, robija naoružanjem

Kada je ministar odbrane Velike Britanije jednom preporučio Vinstonu Čerčilu da budžet za odbranu pojača na račun izdataka za kulturu i obrazovanje, premijer ga je zapitao: "A čime ćemo onda da se branimo?"

Stari državnik je dobro znao da se jedna zemlja ne brani samo tenkovima i topovima, već daleko više obrazovanim i talentovanim državljanima.

Srbija bi po mišljenju aktuelne vlasti trebala da se brani – pendrecima i suzavcem.

Pored toga što će dve trećine budžeta otići na rashode za zaposlene u administraciji, penzije, Ministarstvo odbrane i ministarstvo unutrašnjih poslova, za Upravu za izvršenje krivičnih sankcija, odnosno za zatvore u Srbiji predviđeno je 8.245.829.000 dinara.

Tako za ministarstva kulture i obrazovanja ostaju još samo mrvice.

 

 

 

 

©Geto Srbija

List protiv mafije

Advertisements
%d bloggers like this: