KOSMET: PROGON BEZ KRAJA

30. јануара 2013.

 

Sve što i malo podseća na Srbe na Kosovu i Metohiji se uništava već decenijama.

Još se 1981. počelo sa skrnavljenjem pravoslavnih grobalja, uništavanjem crkava, paljenjem manastirskih konaka.

O nasilju nad Srbima da i ne govorim.

 

 

Progon Srba

 

Autor: Janja Gaćeša

 

Nije tada bilo spomenika u Preševu, ni Slobodana Miloševića, koje ovih dana koriste kao povod za sve zulume u Pokrajini.

Niko razuman ne može dovesti spomenik teroristima u Preševu u vezu sa spomenikom neke bake, na primer, koja je umrla prirodnom smrću i sahranjena na groblju u Vitini.

Niko ko ima gram mozga ne može ni zbog koga, ni zbog čega, rušiti nadgrobne spomenike.

Ne samo pravoslavne, već bilo koje vere na svetu. To je suludo!

Niko ih ne sme rušiti, a da se za to oštro ne kazni.

 

To što je Albancima u južnoj srpskoj Pokrajini dozvoljeno nije nikome u Evropi.

Ali Albanci u južnoj srpskoj Pokrajini smeju sve!

Smeju da ruše, pale, ubijaju, tuku, otimaju.

Jedino što će za sve to dobiti je usmena osuda.

Ume ona, kadkad, da bude i ‘‘oštra’‘, ali ostaje usmena.

Iza nje ne sledi kazna za počinioce. Tako je i ovih dana.

‘‘Oprali su usta’‘ mnogi evropski zvaničnici rekavši ‘‘da oštro osuđuju rušenje nadgrobnih spomenika na pravoslavnim grobljima na Kosovu’‘.

Za sav vandalizam, od ‘‘pravednika’‘ i ‘‘demokrata’‘ i ovog puta samo toliko.

 

A šta o svemu misle Srbi na Kosovu i Metohiji?

Mi se, poslednjih dana, budimo i pitamo jesu li porušili spomenike na groblju gde su sahranjeni naši članovi porodice.

Čekamo vesti, tražimo među nabrojanim mestima svoje selo, varoš, nemoćni da bilo šta uradimo, da mrtve zaštitimo.

Ja ne mogu zaštititi grob svoje majke!

 

Niko ko je na ‘‘ove prostore’‘ doveden da zavede red i mir neće ga zaštititi.

Nije da ne može, već NEĆE.

Ni pripadnici KFOR-a, UNMIK-a, ni EULEKS-a, a od vlasti u Prištini tek to ne očekujem, sumnjajući da bi bez njihovog znanja iko smeo činiti te zulume.

Zamislite društvo u kome ni mrtvi nemaju mira, društvo gde su i oni krivi što su Srbi.

Na hiljade nas je ubijeno, oteto, na hiljade spomenika i nadgrobnika porušeno proteklih godina, 150 crkava i manastira uništeno, zatiru se tragovi srpskim crkvama, selima, kućama

To je progon jednog naroda, jedne vere!

To je teror nad Srbima, hrišćanima.

Mesta u kojima se poslednjih dana neljudi razračunavaju sa mrtvima su ista ona u kojima je 17, 18, i 19. marta 2004. gorelo sve što je podsećalo na Srbe.

Srbi na Kosovu i Metohiji nisu iznenađeni poslednjim događajima, mi smo navikli da je sve nenormalno ovde normalno.

I ne samo ovde, već u čitavom ‘‘demokratskom’‘ svetu.

Šta njih briga za moju mrtvu majku i njen spomenik, za mrtvog Ivana i Pantu u Goraždevcu, za borce protiv fašista u Drugom svetskom ratu kojima su spomenik u Vitini porušili.

Šta njih briga za Srbe, i žive i mrtve!

Oni su još davno odabrali stranu preko koje žele svoje planove da sprovedu i povlačenja nema.

Zato se mi ovih dana pitamo čija je odgovornost veća za sve što nam se dešava?

Onih koji zlodela vrše, ili onih koji ih tolerišu i time podržavaju?

Našu Srbiju, koja i u ovom slučaju vesla uzvodno, nemoćna da zaštiti svoj narod, ali ruku širom otvorenih ka tim istim ljudima i institucijama čiju odgovornost pominjem, ovoga puta neću komentarisati.

Ekstremni Albanci, koji ruše spomenike, ne svete se za spomenik u Preševu.

Oni samo koriste svaku priliku da unište još nešto srpsko pa bilo to i groblje.

Setite se 17. marta, i tadašnjeg izgovora za pogrom Srba.

I sumnja u nešto bila im je i ostala da dovoljna da krenu u hajku na nas; to je stara priča.

Retko je ko od njih poslednjih decenija kažnjen za zločine nad Srbima, i zato se nikoga i ničega ne boje.

Ramuš Haradinaj je oslobođen, zar to nije dovoljno?

Njihova odgovornost je velika ali ipak manja od odgovornosti njihovih zapadnih, a pogotovo američkih mentora, koji su ih toliko razmazili, toliko naučili da se pretvaraju i glume da ni oni sami više na znaju šta je laž a šta istina.

Kada toliko dugo lažete, i sami sebe ubedite da je laž istina.

Decenijama traje njihova predstava, decenijama im se toleriše sve i svašta, decenijama igraju po scenariju velikih sila.

Zašto bismo mislili da je sada drugačije?

I dete na Kosovu i Metohiji zna da se u Prištini ništa ne može uraditi, ni jedna odluka doneti, ni jedna poruka uputiti, a da za to predhodno nije dato odobrenje neke moćne zemlje.

Nikada u Preševu ne bi podigli spomenik teroristima da ih na to nisu ohrabrili, ne vlasti iz Prištine, već iz svetskih centara moći.

Nikakva mudrost nije potrebna da bi se to shvatilo.

 

 

Znamo da sve ovo naši zapadni ‘‘prijatelji’‘ stavljaju u pokret i poručujemo da im je odgovornost za sva zlodela koja trpimo ogromna.

Njih krivimo za sve!

Naša je krv na njihovim rukama!

 

 

©Geto Srbija

Advertisements
%d bloggers like this: