Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > Mobilizacija albanskih terorista kao adut Prištine u dijalogu sa Beogradom

Mobilizacija albanskih terorista kao adut Prištine u dijalogu sa Beogradom

25. јануара 2013.

 

Praksa je da se pred svaku rundu dijaloga o Kosovu i Metohiji, iz Prištine nameću kao neprikosnovena rešenja o onome o čemu tek treba pregovarati.

Različiti su, od slučaja do slučaja, taktika i akteri koji nameću ta rešenja.

 

 

Nekada su to prištinski "zvaničnici" koji potpaljuju homogenizaciju navodno ugroženih Albanaca i njihovih interesa, a neretko su, kao dodatak i terorističke grupacije čiji pripadnici, maskirani i naoružani do zuba, pretnjama Srbiji i njenim građanima, podupiru te priče.

Elektronski mediji u Prištini pre par dana emitovali su video materijal na kojem se vide pripadnici terorističke albanske nacionalne armije ANA, kako javno proglašavaju mobilizaciju na etničkim teritorijama gde žive Albanci, a čiji je cilj, kako su naveli, "borba protiv srpskog okupatora koji preti na severu Kosova i u Preševskoj dolini“.

Takozvana ANA tvrdi da su tri opštine na jugu Srbije albanska teritorija i traži prekid svih razgovora s Beogradom, koji navodno vodi antialbansku politiku.

U video prilogu se ne vide lica osoba u crnim uniformama, ali se jasno ističe arsenal naoružanja kojim se otvoreno preti.

Srbi na Kosovu i Metohiji, neprekidno su izloženi pretnjama, provokacijama, hapšenjima, maltretiranjima od lokalnih Albanaca, bilo da se to radi kroz institucije kosovske vlasti ili kroz paramilitarne terorističke organizacije, koje se kao sada, pojavljuju s vremena na vreme.

Cilj je očigledno, održavanje visokog nivoa nesigurnosti za Srbe koji bi u krajnjoj fazi rezultirao potpunim etničkim čišćenjem, ali i svojevrsnoj poruci da su rešenja problema koja nude Albanci, jedino moguća.

 

 

 

 

Sprega albanske politike i ekstremizma u sadašnjem obliku, datira još od sredine 90-ih prošlog veka, kada je tadašnji lider kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova glumio pacifistu, a takozvana OVK, kidnapovala i ubijala Srbe.

Bilo je to vidljivo i kasnije, uoči svih bitnijih događaja, jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, otvaranja dijalog u Briselu, pritiska na Srbe na severu Pokrajine, pojačanog interesovanja Srba za povratak…

Maskirani naoružani ljudi, najpre su se pojavljivali u medijima, a potom su presretali ljude na putevima, paradirali povratničkim selima, otimali stoku, pretili.

Bezbednosne strukture u Pokrajini, i lokalne i međunarodne, ostaju neme i pasivne i navodno i dalje ne znaju ko su ti ljudi i gde „stanuju“.

Međutim, ćutanjem se ne može sakriti praksa koordinisanog delovanja albanskih ekstremista i političkih struktura na zaoštravanju situacije u Pokrajini i šire u regionu, kad god to albanski „tribuni“ ocene da je svrsishodno.

Albanski ekstremizam i terorizam, oličen u tzv. ANA, učvršćuje svoju ulogu u tome, zahvaljujući pre svega, potpunom izostanku reakcije međunarodnih političkih i bezbednosnih struktura na KiM.

Nekadašnji šef Unmika Mihael Štajner, istina, bavio se fenomenom pojavljivnja pripadnika tzv. ANA s vremena na vreme, i proglasio je terorističkom organizacijom 2005. godine, nakon akcije postavljanja eksplozivne naprave na mostu u Lozištu kod Banjske u severnom delu Kosmeta.

Takođe, jedan francuski general je 2006. godine govorio o poligonima terorista na planini Bajgora, ali je brzo zaćutao.

Poslednjih nekoliko godina, na opšte čuđenje, niko iz međunarodne zajednice o tome ne želi da govori.

Vukomir Petrić/M. Radio Srbija

©Geto Srbija

Advertisements
%d bloggers like this: