PREDSEDNIK BUDALA ILI SVIH GRAĐANA ?

 

Jedna izjava predsednika Nikolića pokazuje da on o predstavnicima onog dela birača koje je pridobio pričom o odbrani Kosova misli da su – budale!

 

 

Kad, pored kazana, dok se peče rakija, neko izjavi „Kad neke budale napišu neke spiskove, a ne znače ništa na političkoj sceni, zašto bi bilo koji relevantan političar na to reagovao?“, to onda, iako je prosto, nije toliko strašno.

Ali kad to izjavi Predsednik države, koji je pri tom sam izjavljivao da će biti Predsednik svih građana, pa i tih „budala“, to je onda sramota za, pre svega državu, odnosno kompletan državni vrh, a onda i za onaj deo građana koji su tog Predsednika izglasali.

I sve to zbog činjenice da vređanje drugog uvek više govori o onom ko vređa, nego o subjektu kome je uvreda upućena.

Ne mogu da kažem da sam iznenađena, jer obrazovanje i kultura ne stiču se pred izbore, niti u toku kampanje, odavno smo svi imali prilike da se uverimo u kvalitete svakog ponaosob, predugo su tu, smučili su se i Bogu i ljudima.

Ali onaj koji je svakako jedan od političara koji su u Srbiji bili najviše vređani, bar zbog te činjenice bi trebalo da se ujede za jezik i tri puta preseče pre nego što izgovori.

Ili zbog one druge, da je upravo zahvaljujući tim „budalama“ došao na vlast, prihvatajući oberučke njihovu inicijativu i zahtev da se preispita izborna krađa.

A sada im se podsmeva što nisu ušli u Parlament, te samim tim „ne predstavljaju važan politički faktor na srpskoj političkoj sceni“, pri tom potpuno zanemarujući svoje predizborno obećanje da će tu istu krađu preispitati.

Kao u ostalom i mnoga druga obećanja.

Ova izjava Predsednika ima daleko veću težinu nego što se na prvi mah vidi.

Naime, u poniženoj i siromašnoj Srbiji, upravo su budale one na koje ceo politički establišment računa.

I to zato što njihov glas možeš kupiti za jedno pivo, mesečnu kartu za autobus, u najboljem slučaju za 2.000 dinara.

I zato što veruju u predizborne laži, moralno jeftine kampanje i pristrasne medije.

I zato što, duhovno posrnuli, više ne razlikuju žito od kukolja.

I zato što žita ima jako malo, od korova se ne vidi.

I zato što pravog izbora uopšte i nema, jer je to uvek izbor između dva zla, a ne dva dobra.

Sve to ukazuje na suštinu problema demokratije kao poretka: prosta manipulacija na makijavelistički način, gde se izjednačuje glas akademika sa glasom pijanice, obesmišljavanje svakog mislećeg bića njegovom guranjem u mišljenje mase, brisanje svake mogućnosti otpora inteligencije koja na laži ne naseda.

Jadno, ali efikasno.

Sa druge strane, gušenje slobode javne reči, gde se se svako ko ne misli isto kvalifikuje najtežim mogućim pogrdama.

Pokvareno, ali efikasno.

A najgore od svega je što ovakva jedna izjava vređa funkciju Predsednika naše države, koju svi do jednog treba da poštujemo, jer ona nema veze sa onim ko je trenutno obavlja.

On je tu sada, sutra neće biti, ali njen status je večan za svakog građanina države Srbije.

Zato stranci ne poštuju niti našu državu, niti funkcije državnika, niti, u krajnjoj liniji, narod koji te državnike bira.

Zato nas smatraju budalama kojima treba naređivati.

Zato što ne poštujemo sami sebe.

Sve u svemu, ako je i u predizborne svrhe, mnogo je.

Autor: Jelena Brkić

©Geto Srbija