Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > LIČNI STAV: NAMETNUTA “REALNOST”

LIČNI STAV: NAMETNUTA “REALNOST”

31. децембра 2012.

 

Danima pratim dešavanja vezana za Kosovo i Metohiju i pokušavam da sebe i ostale Srbe koji ovde žive vidim u onome što se priča. Teško je!

Ako su, recimo,  zvaničnici u Beogradu ‘‘šokirani’‘ odlukom  suda u Hagu da oslobodi Ramuša Haradinaja, mi nismo.

Nas bi šokirala vest da su ga osudili.

Piše: Janja Gaćeša

granicni-prelaz-merdare

 

Zvaničnici u Beogradu danima ponavljaju, a mediji prenose, kako na prelazima neće biti zastava ni ‘‘države Kosovo’‘ ni države Srbije.

To što će biti carinika ‘‘države Kosovo’‘, izgleda da je za njih manje važno.

Još kažu da će se punktovi spojiti, odnosno da će naša policija za gotovo sto metara ući  na teritoriju  Kosova i Metohije, recimo na prelazu Merdare.

Zar stvarno ne znaju, ili se samo prave da ne znaju, da će baš tu Priština sagraditi  najsavremeniji granični prelaz?

Poslednji će evro izbrojati i sve učiniti da prelazi izgledaju kao državna granica.

Zgrade sa kosmetske strane Merdara zidaju se već više od godinu dana.

Ako će na prelazu Merdare naša policija i carina ‘‘zaći’‘ u Kosovo i Metohiju, na prelazu Jarinje carinici ‘‘države Kosovo’‘ ‘‘zaći’‘ će u sever Kosova i Metohije.

Jer, primenom Sporazuma o integrisanom upravljanju prelazima uz pripadnike Euleksa na prelazima će uz srpske carinike biti i albanski carinici; znači biće ih i na prelazu Jarinje.

Time će svi protesti Srba sa severa postati uzaludni.

Vlast u Beogradu se hvali time da će srpski policajci i carinici na Merdaru sada biti na mestu gde je do sada bio albanski punkt.

Predstavljaju kao uspeh to što će nepunih sto metara ući na teritoriju Kosova.

No dolazak albanskih carinika na sever, na prelaz Jarinje,  gde ih dosad nije bilo, ne pominje se otvoreno.

Tu su do sada bili samo stranci.

Albanci su ovim sporazumom, uz potpis srpske vlasti, zauzeli Jarinje – odnosno sever Pokrajine.

Srbima metri, Albancima kilometri!

Nije, valjda, da verujemo da će misija Euleks odjednom početi da sprovodi pravdu?

I dok ovo pišem tražim svoje mesto, ali ne ide.

Ne ide jer znam da su još uvek  važeći dokumenti koji garantuju suverenitet države Srbije nad Kosovom i Metohijom, i to ne samo Rezolucija 1244: ima toga još.

Nisam stručna da dublje ulazim u te analize, ali znam da niko od preostalih Srba na Kosovu i Metohiji ne može da shvati zašto im se nameće neka druga realnost.

Na silu, uz pritisak!

Zato trpimo i patimo, zato i nemamo gde jer kao što izreka kaže ‘‘gore je visoko a dole tvrdo’‘.

Nada su nam naša država i crkva, ali, za sada, dosta je razloga za sumnju da uopšte govorimo isti jezik.

Zato ponavljam: teško je!

Teško je, na primer, kada odete do Visokih Dečana na ktitorsku slavu manastira, pa vidite kako vladika Teodosije uz široki osmeh dočekuje Slobodana Petrovića, zamenika Hašima Tačija.

Dok smo putovali do Dečana bili smo tihi, spremni da platimo svaku kaznu koju policija, ukoliko nas zaustavi i otkrije da smo Srbi, može da izmisli, spremni da pretrpimo svaki kamen kojim nas gađaju, jer ne bi bilo prvi put da nas kamenuju. 

Manji od makova zrna stigli smo u svoju lavru, čarobne Visoke Dečane, i videli vladiku i Tačijevog poslušnika.

Početkom avgusta, takođe, pažnju meštana centralnog dela Kosova i Metohije privukli su radovi na renoviranju crkve Svete Petke u Lapljem Selu.

U narodu je počelo da se nagađa odakle novac, ali je iz Eparhije raško-prizrenske stiglo objašnjenje u kome otac Sava Šmigić, sekretar eparhije, između ostalog, kako je preneo lokalni KiM radio, kaže:

‘‘Jako je bitno da objavimo narodu da je finansijer EU i niko drugi i da pozovemo ljude da pomognu obnovu i sanaciju crkve u Lapljem Selu.

Apelujem da ne budu sebični već da pomognu, i da se manu priča ‘ko obnavlja, šta i ko radi  i zašto to radi’ ‘’.

Od početka se znalo da se radovi izvode po projektu ‘‘opštine Gračanica’‘.

Radovi su završeni, a drugog decembra vladika Teodosije služio je liturgiju u obnovljenoj crkvi. 

Tada se saznalo i ko je sve pomogao restauraciju.

Pored kancelarije Evropske unije na Kosovu i Metohiji, to su i NVO ‘‘Međunarodna organizacija za migracije’‘, takozvano Ministarstvo za socijalnu politiku ‘‘kosovske vlade’‘ i ‘‘opština Gračanica’‘.

Uzećemo u obzir mogućnost da je, posle izjave oca Save, prifalilo para pa su ‘‘Tačijevi Srbi’‘ pritekli u pomoć sa sedam hiljada evra, koliko su iz  ‘‘opštine Gračanica’‘ naglasili da su dali, ali nam je crv sumnje probudila izjava Nenada Rašića, ‘‘ministra rada i socijalne politike’‘ u takozvanoj kosovskoj vladi.

Najavljujući izgradnju parohijskog doma u Dobrotinu, rekao je i da je crkva u Lapljem Selu samo jedan u nizu projekata koje sprovodi „kosovska vlada“.

Ne sviđa se narodu ‘‘realnost’‘ koju su mu kroz navedeni primer nametnuli.

Ne slaže se ogromna većina nas sa onima koji je sa osmehom prihvataju, a rukovode eparhijom.

Zato je, o praznicima, crkva u Gračanici skoro prazna.

A država?

Sredinom oktobra,  Vlada Republike Srbije ( Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja) donela je odluku kojom se hitno nalaže da svaki pojedinac za sebe raskine ugovor potpisan sa predstavnicima institucija jednostrano proglašene i nepriznate države Kosovo.

Da ugasi tekuće račune kod kosovskih i inostranih banaka preko kojih se uplaćuje plata, da izjavu u kojoj piše da ne ostvaruje nikakva primanja od institucija ‘‘države Kosovo’‘, overi je u nadležnom Sudu Republike Srbije i dostavi direktoru škole u roku od 15 dana.

Odgovornost za nesprovođenje gore navedenog snosiće direktor škole.

Ova vest je oduševila Srbe na Kosovu i Metohiji, bar one koji ne sede na dve stolice, a oni su, na sreću, još uvek većina.

Posebnu težinu svemu dao je zahtev, kakav do sada nije došao ni od jedne vlasti, da se ova izjava overi u Sudu Republike Srbije.

Nju su morali dati svi radnici navedenog Ministarstva, bez obzira da li primaju ili ne primaju platu iz Prištine.

Ispred Suda u Gračanici danima je bila ogromna gužva a narodu se dopalo što je mogao da vidi kako, kada hoće, država Srbija može i da deluje.

Od tada je prošlo mesec dana.

Loša iskustva iz predhodnih godina već stvaraju sumnju da se ni ovoga puta ništa neće promeniti.

A, nažalost, već na samom početku su mnogi direktori i prosvetni radnici sa nipodaštavanjem govorili o odluci Vlade u Beogradu.

Mnogi su otvoreno rekli da neće raskinuti ugovore sa takozvanim kosovskim Ministarstvom prosvete i da im niko ništa ne može.

Upozorenje od strane načelnika školske uprave u Kosovskoj Mitrovici je bilo vrlo jasno, ali i oglušenje o njega bilo je jasno.

Još uvek niko nikoga nije pozvao na odgovornost niti kaznio, pa se pitamo šta bi?

Hoće li država Srbija, bar u ovom pitanju, priču dovesti do kraja?

Dvostruke plate primaju ne samo prosvetni radnici, primaju ih i zdravstveni radnici, radnici Skupštine grada Prištine i ko zna ko još.

Mi očekujemo da se započet posao završi!

Ovo ne sme da ostane njihova ‘‘realnost’‘!

Ovo mora da bude naša srpska stvarnost.  

Zato kažem,  teško je! Teško je biti Srbin i ove 2012. godine na Kosovu i Metohiji.

©Geto Srbija

Creative Commons лиценца

Advertisements
%d bloggers like this: