Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > KAKO JE ALEKSANDAR VUČIĆ “UZURPIRAO SVU VLAST” U SRBIJI!

KAKO JE ALEKSANDAR VUČIĆ “UZURPIRAO SVU VLAST” U SRBIJI!

21. децембра 2012.

Protiv svih postojećih zakonskih propisa u Srbiji, protiv institucija pravosuđa, potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić zaveo je strahovladu.

Nigde u svetu ne postoji institucija „prvog potpredsednika vlade“, samo u Srbiji i samo za Aleksandra Vučića!

Piše: major Goran Mitrović

Vucic

Ko je drugi potpredsednik, nije poznato.

Vučić je, konačno, i simbol apsolutizma iz devedesetih, bez obzira što se svakodnevno odriče svoje prošlosti.

Što je on veći patriota, Srbiji je sve lošije.

Da li Vučić, koji je skinut sa crne liste neprijatelja SAD-a, sada postaje američki omiljeni diktator za jednokratnu upotrebu.

Na sajtu američke obaveštajne službe (CIA) Srbija se opisuje kao “teritorijalno nedefinisana država, koja se nalazi u predinstitucionalnom društvu“!

Na žalost, ovakvo predstavljanje Republike Srbije nije daleko od istine…

U Srbiji, dolaskom demokratske opozicije na vlast (DOS), sve, i onako krhke institucije na kojima je, koliko toliko, počivalo srpsko društvo, počele su da se urušavaju.

Za vreme komunističkog režima u Srbiji su postojale institucije, kao što je Srpska akademija nauka, Udruženje književnika Srbije, Srpska pravoslavna crkva, i skoro potpuno slobodni mediji kao što je bio Student, Nove omladinske novine, Mladost, Književna reč, Književne novine…

Pravosuđe je funkcionisalo, gotovo se striktno pridržavajući Ustava i Zakona o krivičnom postupku, i pravna sigurnost građana, osim u retkim slučajevima političkih suđenja, građana bila je zagarantovana.

Javno mnjenje je u Srbiji, do kraja 90. godina, snažno uticalo na odluke izvršne vlasti, koja je, i sama, internim, partijskim odlukama, kontrolisala rad državnih funkcionera vladinih službenika.

I za vreme Miloševićeve vladavine, postojalo je javno mnjenje koje je bilo u pobuni protiv Miloševićeve samovolje.

Postajali su potpuno od vlasti nezavisni mediji, sa velikim tiražom, kao što su bili Srpska reč, Vreme, Telegraf, Svedok, dnevni listovi Danas, Demokratija, Naša borba, Radio B 92 radio Indeks, NTV Studio B…

Sudovi su, takođe, osim u slučajevima političkih odluka, bili efikasni u granicama koje je određivao zakon.

Samovolju izvršne vlasti sprečavao je strah od kažnjavanja od strane Porodice.

Tek pred kraj svoje vladavine, Miloševićev režim se okrenuo unutrašnjoj represiju i suspenziji mnogih prava.

Dolaskom DOS-a na vlast, prestala je svaka kritička ocena rada novih vlasti.

Listovi koji su godinama pratili i podržavali DOS, našli su se u čudu, jer su novi vlastrodršci, poput roja skakavaca, počeli da pljačkaju.

Za vreme vladavine Zorana Đinđića ugašene su sve novine koje su iole  bile kritički nastrojene prema DOS-ovim ministrima.

Počela je i smrt pravosuđa, odlaskom Leposave Karamarković, predsednice Vrhovnog suda Srbije.

Sudije ovog suda poništile su odluku Đinđićeve vlade o razrešenju sudija za prekršaje, koji su označeni kao režimske sudije.

Mrak se nadvijao nad Srbijom, svom težinom.

SANU, UNS i udruženja novinara zaćutala su.

Ućutala se i Crkva, a nevladine organizacije su postale promoteri Vlade Srbije.

A izborom Borisa Tadića za predsednika Srbije, Srbija je potonula do dna.

Njegova žuta mafija opljačkala je do juna ove godine preko 50 milijardi evra.

Srbija za njegovog mandata, nije dobila saveznika, a proširila je listu neprijatelja. 

I potpisala je gubitak Kosova, samo da bi Boris ostao na vlasti.

Ali, oni koji su ga na vlast doveli, odbacili su ga kao toalet papir, kao što su to činili i sa svim ostalim desperadosima po svetu…

Fatalne veze i njene posledice

Za vreme pustošenja Tadićeve mafije, Srbija je umirala u teškim mukama.

Takozvana opozicija, a najbrojniji su bili radikali, predvođeni Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem, za velike pare podržavali su Tadićev zločinački režim.

Milošević je  vođe Srpske radikalne stranke plaćao ogromnim stanovima, kolima i novcem za trošak, a odlaskom Šešelja u Hag, Nikolić i Vučić za podršku traže veliki novac!

I dobijali su ga.

Dolaskom DOS-a na vlast, gospodin Vučić je morao da plati 48 hiljada ondašnjih nemačkih maraka na ime ekstra profita, jer je dobio stan od oko 140 kvadrata, u elitnom naselju!

Za vreme Koštuničinog mandata novac je isplaćivao Aleksandar Nikitović, šef kabineta Vojislava Koštunice, koji je bio nerazdvojni drug Aleksandra Vučića.

Prevara je svedena do prostakluka…

Najpre bi Vučić i Nikolić galamili za skupštinskom govornicom, a pred glasanje, nakon što bi primili novac, napuštali bi skupštinsku salu i omogućavali da se predloženi zakoni, koje su oni prvo pljuvali, usvoje.

Nekoliko miliona evra podelila je grupa – Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković i Igor Mirović. Ostali su dobijali mrvice…

Kada se Aleksandar Vučić zaljubljuje u Miodraga Rakića, šefa kabineta Borisa Tadića, dolazi do plodne saradnje.

Vučićev zadatak je bio da plaši javnost pretnjama i novim ratovima,to je bilo namenjeno centrima moći u inostranstvu, a sve sa ciljem da podrže Tadićevu žutu mafiju.

Ovih dana jedan visoki funkcioner Demokratske stranke, koji je imao vezu sa bezbedonosnim službama, opisao nam je da je Miodrag Rakić, reketirajući biznismene i pljačkajući surovo fondove, banke, kliničke centre, za potrebe  Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića, obezbedio, samo za priznavanje izbora za predsednika republike Borisa Tadića preko 50 miliona evra, koje su uplaćeni Vučiću i Nikoliću, a vrlo mali deo su ostavili za finansiranje odbrane Vojislava Šešelja.

Prema preciznim informacijama ovog doskora visoko pozicioniranog funkcionera DS-a, Rakić je Vučiću i Nikoliću isplatio preko 105 miliona evra!

Ovaj dvojac je manji deo novca predao Jorgovanki Tabaković, Igoru Miroviću i jednom poslaniku koji ih je ubrzo napustio.

I biznismeni su morali da se “otvore“.

Najmanje dva stana, u vrednosti od milion evra, Nikolić je kupio sinovima, parama koje je dao Miroslav Mišković.

Aleksandar Vučić se poslednjih godinu dana zadužio za milionske iznose kod Stanka Subotića Caneta i nekih kontraverznih biznismena, obećavajući im zaštitu…

Uzurpacija vlasti

Formiranjem nove Vlade Srbije, koju je gospodin Vučić počeo da opstruiše još od dana kada je predsednik Nikolić dao mandat Ivici Dačiću za sastav Vlade Srbije, počela je otvorena diktatura u Srbiji.

I to samo jednog čoveka – Aleksandra Vučića i njegovog izabranika Miodraga Rakića!

Danas u Srbiji postoje samo dve institucije koje su potpuno samostalne od izvršne vlasti.

Poverenik za informacije od javnog značaja i Zaštitnik građana Srbije pokazuju svojim primerom kako se, doslednom primenom zakonitosti, kao osnovnog načela svake pravne države, može prozivati izvršna vlast i njene odluke.

Tu ulogu, polovično, vrši i Ustavni sud Srbije.

Sve ostale institucije su UMRLE.

Sve su okupirane od jednog čoveka i njegovih bolesnih ambicija.

Suprotno ustavu Srbije, Aleksandar Vučić je, uz odobrenje predsednika Srbije Tomislava Nikolića, postavljen za “prvog podpredsednika Vlade Srbije“ (ko je drugi potpredsednik), za ministra odbrane i koordinatora rada svih službi bezbednosti!

Prema Ustavu Srbije i Zakonu o vojnim službama bezbednosti i Zakona o Bezbednosnoj informativnoj agenciji, njihov rad i ovlašćenja i kontrola rada strogo su propisana i ograničena.

Direktore Vojnobezbedonosne agencije i Vojne obaveštajne agencije  postavlja, ukazom, predsednik Srbije, a direkora BIA Vlada Srbije.

Radom Ministarstva unutrašnjih poslova rukovodi ministar policije.

Kakva je to onda zakonska uloga Aleksandra Vučića u “koordinaciji rada službi bezbednosti“, kada takva zakonska mogućnost ne postoji?

Upućeni znaju da je šef kabineta Borisa Tadića bio sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost, kojim, inače, po Ustavu Srbije, rukovodi predsednik države.

Ta uloga mnogo se dopala gospodinu Vučiću, i on je poželeo da bude Mali Miki.

Dakle, hapšenja, određivanje ko će biti uhapšen, nisu u rukama neovlaštenog lica.

Istragu vodi javno tužilaštvo, a presuđuje sud.

Dajući jednom čoveku da rukovodi radom policije, jer istraga nije u nadležnosti ostalih službi bezbednosti, stvorena je mogućnost da taj čovek, ili bolje reći gospodin Vučić, teroriše  sve građane Srbije.

Amnestija putem direktne pogodbe

Da podsetimo: na nišanu gospodina Vučića prvo se našao biznismen iz Šapca Miroslav Bogićević, pod optužnom da je kupio udeo nemačkog novinskog koncerna VAC u listovima Politika i Novosti.

Samo što još g. Bogićević nije bio izveden pred streljački vod!

Vučićeva službena glasnicla Informer i Kurir opisali su kako je g. Bogićević plakao pred islednicima, kako je molio, koliko sve ima firmi i opljačkanog novca.

Iznenada, Vučić izjavljuje da  se ne može procesuirati gospodin Bogićević!

„Farmakom je (bio) primoran, prinuđen da učestvuje u toj kupoprodaji.

Njega taj biznis nije interesovao, to je bila usluga najvećoj stranci u prošloj vladi.

Pronaći ćemo način da zaštitimo državu i da joj bude vraćeno ono što je njeno, a da pri tome ne vodimo hajku protiv te firme (Farmakom), jer zapošljava 3500 ljudi i ima 5000 kooperanata“, rekao je Vučić Radio-televiziji Srbije!

Da li se gospodin Vučić direktno pogađao sa Miroslavom Bogićevićem, čiji radnici, uzgred rečeno, tri meseca nisu primili platu, niti je pola godine isplaćivao kooperante, a plata u njegovoj kompaniji, u proseku, je 19 hiljada dinara!

Šta je to, tako naglo, promenilo mišljenje gospodina Vučića?

Da li je on ovlašćen da daje amnestiju grešnicima?

Reč je, tvrde upućeni, o 25 miliona evra, koliko je gospodin Bogićević morao da da za otkup svoje slobode!

Novac je uplaćen na Vučićeve račune u inostranstvu, pod šifrom.

A intervenisao je i Miki Rakić, grdeći Vučića što dira zlatnu koku demokratske stranke.

Kako se država namirila, kada je u pitanju slučaj gospodina Bogićevića?

I ove činjenice govore za sebe: Stevan Nikčević, koji deset godina pljačka Jugoimport SDPR, najjače državno preduzeće, a iznos opljačkanih para od vojne industrije, vojne imovine, naoružanja i opreme prelazi pet milijardi evra, doskorašnji  kadar Demokratske stranke, koji je, dok je bio načelnik u Službi državne bezbednosti učestvovao u ubistvu Slavka Ćuruvije, postavljen je pre dva meseca za državnog sekretara u Ministarstvu trgovine Srbije, kao kadar SNS-a!

Po ličnom nalogu Aleksandra Vučića.

Ovu odluku Vučić je doneo nakon što je Nikčević u njegov kabinet doneo ponudu od 50 miliona evra!

Novac je prebačen na Vučićev račun preko crnogorskih of šor kompanija, a potiče od naplate duga od Iraka: Iako je kriminal u SDPR-u Jugoimport zastrašujući, Vučić za 50 miliona iznenada gubi vid.

Bes članstva svoje stranke Vučić je izazvao zaštitom koju je pružio u zataškavanju i pljačke preko 500 miliona evra u Razvojnoj banci Vojvodine i Fondu za kapitalna ulaganja Vojvodine.

Novac je, uglavnom, opljačkan po nalogu Miodraga Rakića, a Demokratska stranka je dobila desetine miliona evra kredita, bez ikakve mogućnosti, a i namere da ga vrati.

Ali, šta je 500 miliona evra, koji potiču iz budžeta Srbije i Vojvodine?

Nažalost, kada jedan čovek ima ovlašćenja da odlučuje umesto tužioca i sudija, sve je moguće.

To stanje u državi zove se diktatura.

Upućeni deo javnosti zna da je Aleksandar Vučić psihopata, i opasni ludak, koji želi da postane svemogući čovek u Srbiji.

On to potvrđuje i svojom izjavom da se oprostio od života, i da mu je svejedno šta će biti sa njim, jer su mu deca odrasla!

Za ovakvu izjavu u pravnoj državi tužilac bi tražio da ga pregleda lekar.

Ko  to od njega traži da se žrtvuje za Srbiju?

A znamo šta je bilo sa ciljevima za koje se on žrtvovao, pozivajući u sveti rat za Srbiju od Karlobag-Karlovac-Ogulina i Virovitice.

Šta je bilo sa Kosovom, i njegovim svetim bojevima, sa Zapadom kao mračnim delom planete?

U Srbiji, da zaključimo, ne postoje institucije, osim pomenutog Poverenika za informacije od javnog značaja i Zaštitnika građana Srbije, koje mogu da pruže bilo kakvu pravnu zaštitu građanima Srbije…

„Ne diraj mi Snežu i Slobu“

Srpski ministar pravde Nikola Selaković tvrdi da je srpsko pravosuđe „u nokdaunu“, ali da ništa neće menjati!

Krajem ovog meseca navršavaju se tri godine od kada u Srbiji nijedan sud nema svog predsednika! 

Njima rukovode vršioci funkcija predsednika suda.

Država koja ima pravosuđe u v.d. stanju, nema čemu da se nada.

Po svemu sudeći, do kraja mandata ove vlade ništa se neće promeniti.

Aleksandar Vučić ne sme ni da pomene reformu pravosuđa, kojom su, inače, zgrožene institucije Evropske unije i strukovna udruženja sudija i tužilaca, jer je satiranjem srpskog pravosuđa lično rukovodio Miodrag Rakić!

Nekoliko stotina sudija i tužilaca, koji su “pali“ u reformi pravosuđa, vraćeni su na posao odlukom Ustavnog suda Srbije, tri godine nakon razrešenja!

I niko nije kriv što država mora da isplati desetine miliona evra iz i onako praznog budžeta, za naknadu zarada vraćenim deliocima pravde!

Koliko će iznositi šteta kada se vraćeni na poso tužbom obrate sudu za naknadu za povredu časti i ugleda, teško je, a i strašno je zamisliti!

„Lepi moj, ne diraj mi u Snežu i Slobu. To su moja deca“ – naredio je Rakić Vučiću, na sastanku u jednom kafiću na Novom Beogradu, koji je snimala Uprava kriminalističke policije Srbije.

A Sneža i Sloba su bivša ministarka pravde Snežana Malović i državni sekretar Slobodan Homen, “nosioci reforme pravosuđa“, koja Srbiju, u očima evropskih zemalja predstavlja kao zemlju mraka i haosa.

Tako je na svom mestu ostao i Miljko Radisavljević, tužilac za organizovani kriminal, i dečko Snežane Malović.

Mnogi još pamte aferu iz prošlog meseca, kada je gospodin Vučić kriknuo iz sveg glasa kako se on i Toma prisluškuju.

Optužena je Uprava kriminalističke policije i njen načelnik Rodoljub Milović za “praćenje njihovog kretanja“.

Vučić je najavio smenu direktora policije i svih onih koji su u tome učestvovali.

Odjednom, Vučić zaboravlja na izmišljene atentate i prisluškivanja, svestan da Veljovićeva policija ima stotine sati snimljenih razgovora o Vučićevim i Nikolićevim špekulacijama i kriminalu. 

Gospodin Vučić, očigledno, smatra građane Srbije maloumnicima, kada ostaje dužan da saopšti ko ga je, i na koji način, i po čijem nalogu uhodio i prisluškivao.

Važno je da je izazvao sažaljenje kod građana, jer Srbi ne vole kada je neko životno ugrožen.

Plan dvojca Rakić-Vučić je da smaknu u februaru Dragana Đilasa, da ga uhapse, a da Rakić preuzme rukovođenjem Demokratskom strankom!

Ej, dva skota žele da vladaju našim životima!

Da bi bili sigurni u uspeh, Aleksandar Vučić je otputovao u Vašington, obećavajući da će sve predati što Vašington traži, samo da se do juna, u zatvoru u Hagu drži Vojislav Šešelj, venčanu kum gospodina Vučića!

Jer on ima patološki strah od Šešelja.

Jedna istočnoevropska služba bezbednosti presrela je razgovore koje je iz Beograda vodio Aleksandar Vučić sa sudijom Haškog Tribunala Teodorom Meronom, da se Vojislav Šešelj drži u zatvoru, jer je to molio predsednik Srbije!

Evidentno je da se Aleksandar Vučić ni na koji način ne bavi radom ministarstva odbrane.

Njega to ne zanima. Zanima ga rad ministarstva policije, koja inače, ima ministra policije, a tu funkciju obavlja premijer Ivica Dačić.

Očekuje nas hladna i surova zima.

Dani koji su pred nama biće sve crnji.

Glad, poput aveti nadvila se nad Srbijom.

Od Nove Godine u Srbiji će biti dozvoljen uvoz poljoprivrednih proizvoda bez carine!

To će uništiti i onako uništena sela i poljoprivrednu proizvodnju.

Iako Vlada Srbije slavodobitno izjavljuje da smo blizu Evropskoj uniji, nemačka kancelarka Angela Merkel, iz sažaljenja prema građanima, poručila je, što direktno što indirektno, da od toga nema ništa, i da to možemo samo da sanjamo.

Ali, bez obzira na to, vlast, koja je u rukama samo jednog čoveka – Aleksandra Vučića, ima svoj cilj: da hapsi i reketira.

Mafija Borisa Tadića, koja je opelješila državu za 50 milijardi evra, može da bude spokojna, dok je Vučić na vlasti.

On je najvredniji nastavljač demokratskih nedela, rasturač države i njenih institucija i glavni je strateg podvođenja Srbije NATO paktu.

©Geto Srbija

List protiv mafije

Creative Commons лиценца

Advertisements
%d bloggers like this: