Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > PISMO VLASTIMA OVOG SVETA, A NIJEDNE ZEMLJE…!

PISMO VLASTIMA OVOG SVETA, A NIJEDNE ZEMLJE…!

18. децембра 2012.

Ovo podjednako važi i za Tomislava Nikolića i za, kako prenose medijski ptići, njemu „ravnopravnu“ Šiptarsku domaćicu sa Kosova Atifete Jahjage.

Ovo dvoje zaista imaju dosta toga zajedničkog, verovali ili ne.

Prvo – jedino legalno državljanstvo im je srpsko a delovanje u potpunosti antisrpsko.

 

Kosovo_je_srbija

Dobili smo pismo od anonimnog autora, koje ovom prilikom objavljujemo.

Stavovi u pismu ne iražavaju nužno i stavove uredništva ovog portala.

Ne nužno već slobodnom voljom iražavamo saglasnost sa svime iznetim u ovom pismu!

Takođe, ohrabrujemo svakog dobromislećeg Srbina da iznese istinu iz svog ugla a mi ćemo to podržati objavljivanjem.

Hvala autoru na upućenom pismu!

 

 

Poštovano uredništvo…

Ne znam hoćete li objaviti ovo pismo ali bih želeo da se ono negde pojavi.

Mediji su zatvoreni za svaku narodnu misao pa mi samo ovakvi pokušaji ostaju.

Moram da odreagujem povodom obraćanja Šiptarke Jahjage Srbima na severu Kosova i Metohije (ne želim da vređam, pošto znam da ih vređa kada ih neko naziva Šiptarima umesto Albancima, već je stvar prosta – Albanci su rođeni u Albaniji a Šiptari u Srbiji).

Ostaću anoniman danas onako kako će današnji političari ostati anonimni za istoriju. Nadam se da ćete to uvažiti.

 

 

Smatrajući sebe glasnicima društva mediji željni ekskluzive, umesto plemenitih i divljenju vrednih golubova pismonoša, ponašaju se zapravo poput tek izleglih malih i nemoćnih ptića koji gutaju sve što im odozgo padne u alavi kljun.

Nimalo ne razmišajući ni da li je to neko pre njih sažvakao ili nije.

Tako je i sa medijima, ne vrši se nikakva procena značaja vesti (pošto su odavno pogaženi kriterujem istine i svakog dostojanstva).

U tom maniru prenosi se i izjava jedne Šiptarke sa Kosova i Metohije koja se zove Atifete Jahjaga.

Neću je nazvati predsednicom jer ona to nije. Ne za mene već ni za koga ko iole želi da poštuje zakone države Srbije.

Opet ponavljam da ne pišem ovako iz želje da vređam već iz proste realnosti na terenuKosovo i Metohija, kao i ostatak Srbije, imaju svog (žalosnog li Ustavnog) predsednika Nikolića i ne mogu imati ni jednog više.

Ne znam čime se ona bavi pa je doživljavam kao domaćicu i tako ću je oslovljavati nadalje.

Ovih dana je lutkarsko pozorište „Kosovo, zavisnik bez prave dijagnoze“ krcato predstavama i, kobajagi dramatičnim i epohalnim, činovima.

A u stvari, privezani koncima sa Zapada iz čvrsto i strogo kontrolisanih ruku, naizgled opušteno doskakuće nekoliko likova i odrecituje svoj deo teksta.

Tako je domaćica sa Kosova, poput likova iz crtanog filma Cipelići (kad cipele poprimaju karakter osobe koja ih je iznosila) podanički razgažena dozvolila sebi izlet u preterani entuzijazam.

Toliko izražen da je čak i njenim saigračima smetao ali, avaj, „Srbima“ i srpskoj vlasti – ne.

Tome svakako doprinosi i ponašanje izdajničke vlasti u Srbiji, koja svoju sramotu ravna sa nedavno palim snegom.

„Ne pada sneg da prekrije breg već da svaka zverka pokaže svoj trag“, evo Bogu hvala i našem narodu na ovako sročenoj mudrosti i vremena i prilike da svaka, zverka, ptica i živuljka, pokažu svoje tragove.

Pošto je, jelte, zima mnogi su  prehlađeni pa im nos ne radi najbolje, za takve ukazaću na „vlastodržce“ sa svih strana koji, zaklinjući se u „prava“, „interese“, „slobodu“ na one kojima to „žele“ (nas Srbe sa severa) šalju naoružane do zuba svoje pse čuvare.

A srpski pesnik Njegoš je to svojevremeno uobličio u jednu jedinu rečenicu: „kome zakon leži u topuzu tragovi mu smrde nečovještvom“.

Eto sa kakvim „ljudima“ imamo posla mi koji se suprotstavljamo samo mirnim sredstvima – činjenicima, istinom, pravom i pravdom.

Kad se osvrnem oko sebe i pogledam svu ovu vojsku, rekao bih da su baš to najrazornija sredstva.

Šta ćemo, mi drugo nemamo!

 

 

Evo ovde, na severu Kosova ne pada samo sneg, koji ometa svakodnevni život „građana“, već je pala i kiša ali i grad.

Po svemu sudeći padale su i padaju carstva i države… Rimski, vizantijsko, austrijsko, komunističko…

Nas sada zanima jedna država – Srbija.

Njeni se zabludeli unuci, nabrekli od jela, pića i svakog ugodnog života na grbači te države „pravdaju“ nemoći u starosti a sve u nedostatku čojstva.

Druga, koja se tako ni po kom pravu, zakonu ni običaju ne može nazvati onako kako bi hteli da je nazovu – Kosovo.

Ovaj, tek pobačaj ideje o nekakvoj državi u pokušaju, izboden dugačkim iglama od preko okeana, razvučeno kanapima po vascelom svetu, napunjeno organima kidnapovanih, ošamućeno tonama heroina, opasano sanducima leševa koji za sobom vuku belo roblje negde dalje, čijim se pokretima integrisano upravlja iz više centara, natrulelo hramlje čas na jednu čas na drugu stranu po spaljenoj svetoj srpskoj zemlji.

Politički predstavnici Srbije i Šiptarski podanici Zapada ovih dana omamljeno klikću narodima o pobedi (svako o svojoj).

Njihovo kliktanje za svakog orla i lava je tek pisak preplašene prepelice koja javljajući se zove da bude raščerečena istinskom snagom.

Nikolić tvrdi da vodi „domaćinsku“ politiku, Jahjaga to zaista radi kao domaćica.

Takođe im je zajednički položaj u kome su se našli – nezakonito „obavljaju“ slične radne zadatke i to uz pomoć lažnih diploma.

Oboje za svoj cilj navode „interese građana sa severa Kosova“, a ni jedno ni drugo ne sme nos da promoli na taj sever za koji se zalažu.

Najvažnije je da oboje to sasvim dobro znaju!

 

 

 

Domaćica Jahjaga je, Srbe sa severa Kosova i institucije države Srbije, nazvala ilegalnim i kriminalnim.

Znamo da je to već ispričana priča ali sto puta ponovljena laž najviše liči na istinu (ne može da postane) ali čak i tada to je zaista previše jadno!

Da neko, sa već nabrojanim osobinama, iz grupe koja je klala, silovala, kidnapovala, trgovala organima ljudi, još uvek trguje belim robljem i belim praškom, otima deo zemlje državi Srbiji, a najavljuje još takvih pokušaja po okolnim državama i državicama, i sve to dovela do statusa „carstva kriminala“, običan narod koji se jedino brani – naziva kriminalcima?

Ako ima kriminalaca na severu KO SU, KAKO SE ZOVU, ČIME SE TO BAVE, ZAŠTO IH BILO KO NE UHAPSI?

Srbe sa severa hapsi jedino Dačićeva žandarmerija, najsramnija oružana formacija u istoriji Srbije, a jedini razlog hapšenja (Zorana i Pagija) jeste borba za Srbiju!

Ako već radite na tome, zašto ne uhapsite kriminalce južno od Ibra?

Zašto ne osudite Ljimaja, Tačija, Haradinaja, ostale dilere, ubice, silovatelje, palikuće i palicrkve – BAR JEDNOG OD NjIH, zašto?

Šta vas to plaši od vas samih?

Ja ću vam reći – istina!

Kud ćete pred svet tako nakaradni, zverski strašni bez ičeg ljudskog u ma jednom od vas?

Ali, skrivajući ih od zakona danas ne znači da ćete moći da ih sakrijete od Boga, naroda, istorije pa jednog dana i pravde.

Uspostavite vi red u vašoj razbojničkoj pećini, zadržite bar jednu od materijalnih vrednosti srpskog Kosova za vas, a ne za vaše gazde sa zapada, pokažite zakon i poštenje pa zaista nećemo imati više argumenata.

Možete li bar deo jednog od ovi zahteva da ispunite?

Ne možete. Jer sva oružja za osvajanje toga su u sprskim rukama.

Nemojte da vas to plaši jer Kosovo i Metohija su zemlja na kojoj i vi imate pravo da živite.

Svaki Šiptar rođen na Kosovu, nedužan, pošten i iskren prema državi Srbiji, može mirno da spava.

Ali kako vi, zaslepljeni mržnjom koju ste sami u sebi stvorili i hranite, da to shvatite kad… Pominjete „povraćaj poverenja u institucije države Kosovo„?

KADA je uopšte funkcionisala bilo kakva „institucija republike kosovo“?

Toga ni na papiru nije bilo!

A ja, kad pokušam da se setim šta su to Šiptari radili pošteno, jedino se setim prodavaca semenki ispred bioskopa, na autobuskim stanicama a od onih važnijih „funkcionera“ jesu oni što su vodili piljarnice.

Čak i oni su morali da poštuju zakon države Srbije, baš kao što i vi morate danas u svim najvažnijim oblastima.

Ako ste se uzneli ovim uspostavljanjem granice, setite se da smo i to mi SRBI uradili!

Oni na vlasti izdajom, a mi sa severa privremenim pristankom.

Nama to ne služi na čast ali vi znajte da tu nema šiptarskog udela.

Zapad je i to izdejstvovao za vas kao i sve, svako zrno žita kojom hrani svoju jeftinu i robovsku radnu snagu na Kosovu.

 

 

Da, Kosovo jeste naša zajednička domovina!

Šiptarska jer ste tu rođeni, srpska je smo ovde rođeni, živeli i gradili zemlju, istoriju, čast.

Ovde smo umirali i umiremo… Borili se sa svim silama ovoga sveta i do sada pobeđivali i uspevali da ga očuvamo.

 Naše je – jer su Srbi stvorili Kosovo!

Bitkom na polju Kosovu, našom žrtvom pred Bogom, stradanjem nakon toga, smrću u ovome svetu osnovali smo ovu svojevrsnu „krstionicu srpskog naroda“.

Mesto odakle se uzdižemo u visine ka Gospodu ili padamo u paklene jame – izdajući ga.

Gde su vaši stari gradovi, hramovi, putevi, kuće, groblja?

Gde? Nema ih.

Palite kuće i crkve i kradete nameštaj iz njih, ubijate i proterujete Srbe i kradete istoriju od nas.

Niti ćete se Bogu valjano pomoliti, niti se pošteno skućiti, niti izgraditi svoju istoriju na kostima naših stradalnika.

Ovo što danas gradite je od lima i stiropora, jer iskreno osećate da će i ovo vreme vašeg podaništva zapadu uskoro proći.

Tada, krv koju ste prisvojili od nas moraćete da prolijete iz sebe i to je cena koju ćete morati da platite samo da bi otišli odavde!

Jer mi smo stvorili ovu zemlju, mi odredili pravilima po našoj meri, MI ovde odlučujemo.

Po vašoj meri nije stradanje i čast, već otimačina i laž.

Zato su svetske krvopije pouzdane saveznike pronašle u vama, a ne u Srbima.

Čak i kada bi Kosovo bilo na prodaju – A NIJE, ne bismo ga prodali jeftinije nego što smo ga kupili.

 

 

Zbog svega ovoga mi, Srbi sa severa, gledamo u zajedničku budućnost ali i zajedničku prošlost sa vama Šiptarima.

U oba danas gledamo – preko barikada i NIKAKO DRUGAČIJE!

Možete da ne pominjete, ali ne možete da ne znate za najmonstruoznije zločine koje ste vi Šiptari činili nad Srbima.

Od Klečke, gde ste jedino vi pored fašista Nemaca palili žive ljude, za razliku od njih vi ste to radili u pećima za pravljenje kreča, vrlo primitivno, kako i priliči tom odnosu.

Preko iskopanih dečijih telašca koja su vaša deca rukama kidala, preko Srbina ubijenog u naručju majke kod Samodreže crkve, preko silovanja i svih već pominjanih nedela vaših kojima ste stekli duboko poverenje dželata sa svih meridijana.

Neću više nabrajati jer je život prekratak da se sve pomene.

Takav „zakon i red“ Srbi nikada nisu hteli, nisu mogli niti će moći da uvaže, poštuju i ponašaju se u skladu sa njim – Bogu hvala.

Mi nismo nikakvi taoci srpske vlasti, već narod u svojoj državi.

Ne želite to da vidite zbog vaše slepe mržnje i besa koji kipti iz vaše nemoći u kojoj ćete, kad vas Zapad napusti, ostati sami nasuprot nas Srba i naše reakcije koju zamišljate duboko u sebi od koje vam se kosti naježe i sledi krv i u venama vaših nerođenih potomaka.

Da li s pravomBog zna, a mi ćemo videti.

 

 

Ako je bilo ko iz redova Šiptara siguran u stavove koje ste izneli, a vaši već traže da se okanete ćorava posla, pozivamo vas da dođete ovde na sever i da nam to kažete u oči!

Ako je ovo vaša „država“, zašto niko od Šiptara nikada nije došao ovde da razgovara sa „svojim“ narodom na „svom“ jeziku pa da ga ceo svet razume?

Ako donosite samo red i zakon, šta su prepreke vašem dolasku među nas, običan i nenaoružan narod?

Ako već imate „premijera“ na Kosovu, zašto nikada neće doći da obiđe „svoj narod“?

Vi se možete sresti sa Nikolićem kao zaista ravnopravnim u bezvrednosti jer to i jeste, ali ni jedno od vas ne sme doći na sever jer ste u laži, obmani, bezakonju… i znate da bi vam se vaše reči odmah vratile u pravoj meri i obliku.

 

 

 

Ako sam ja šta slagao, preterao, iskrivio, vi dođite (sa vama „ravnima“) pa dokažite i ispravite.

Mi Srbi sa severa Kosova smo ovde, čekamo vas.

Dana 14.12.2012 godine, Sever Kosova, Srbija.

 

 

©Geto Srbija

Barikader

Creative Commons лиценца

Advertisements
  1. Petar Jesic
    18. децембра 2012. у 10:36

    OVO je prava “ Platforma za Kosmet “ … Neka se vlasti Srbije više ne muče i dovijaju šta u njoj da napišu … Slobodno OVU neka prepišu …!

    Свиђа ми се

  2. 18. децембра 2012. у 10:46

    Amin!

    Свиђа ми се

  3. dragana
    18. децембра 2012. у 11:12

    svaka cast ! kao da ste mi iz duse govorili i uverena sam svakog gradjana koji zeli mir i pravdu. i hvala vam za ovo pismo neizmerno hvala i redakciji sto ga je objavila.

    Свиђа ми се

  1. No trackbacks yet.
Затворено за коментаре.
%d bloggers like this: