Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > “SRBIJA U KANDŽAMA MLAĐANA DINKIĆA”

“SRBIJA U KANDŽAMA MLAĐANA DINKIĆA”

4. децембра 2012.

 

O sudbini Srbije, ne odlučuju ni DS, ni SNS, pa čak ni trećeplasirana SPS, koja ima premijera, nego Ujedinjeni Reketaši Srbije, na čelu sa Mlađanom Dinkićem.

Srbija je prepuštena na milost i nemilost Mlađanu Dinkiću i njegovoj interesnoj grupaciji URS.

Piše: Mile Isakov

Dinkic

 

Dok se celokupna javnost bavi teorijama zavere, da li je to Dačić odobrio prisluškivanje Nikolića i Vučića, da bi ih držao pod kontrolom, ili obrnuto oni to žele da iskoriste da bi njega oslabili i posmenjivali mu sve

ljude u policiji.

Da li je Đilas zaista nadjačao Tadića, ili je naprotiv, Tadić, u taktičkom povlačenju, zapravo nadmudrio Đilasa…

Iza scene se nastavlja istinska zavera koja podriva same temelje na kojima počiva svaka država, a to je ekonomija i novac.

I to je prepušteno jednom čoveku, čoveku za kojeg svi veruju da je najkrivlji za katastrofalno stanje u kojem su se uopšte našli i naša privreda i državne finansije.

Bivša je vlada, u nastojanju da zadrži vlast, trošila nemilice i preko svake mere opljačkala i  zadužila državu.

 

 

Mlađan Dinkić je to navodno otkrio tek kad je iz nje privremeno izašao, a onda kada se vratio, ne samo da nije sa time prekinuo, nego je nastavio još žešće, i državnu potrošnju i spoljno zaduživanje.

Tako privremeno stvara privid poboljšanja, a kad ti računi dođu na naplatu, po već oprobanom receptu, rasprodaće i ono malo preostale državne imovine, tek da zapuši rupe.

Kad i to potroši oboriće i ovu vladu i optužiti je za sve, od izgubljenog boja na Kosovu, do ispadanja fudbalske reprezentacije iz kvalifikacija za svetsko prvenstvo.

Ko je gazda u kući, najbolje se vidi na primerima iz sporta.

Slično kao i u državi, i u sportu imamo sukobe dva najveća kluba, Zvezde i Partizana, koji se hvataju za gušu u živom blatu dugova i tako zajedno tonu, dok Radnički iz Kragujevca iz senke izrasta u sportsku velesilu.

Tako je u vaterpolu, košarci, pa i fudbalu.

I niko se ne pita, kako je to moguće da nepostojeći vaterpolo klub iz Kragujevca, gde je inače najjače Dinkićevo uporište, kupi celu reprezentaciju Srbije, uzme selektora za trenera i sve naše najbolje igrače dovede iz

najbogatijih evropskih klubova, a onda po kratkom administrativnom postupku, bez borbe dobije mesto u prvoj ligi, koja je po vanrednom postupku zbog toga proširena.

Kako to da i košarkaški i fudbalski klubovi Crvene zvezde i Partizana, u čijim upravama sede brojni političari iz DS, SNS i SPS, grcaju u dugovima, a samo Radnički iz Kragujevca ima para.

Bilo bi za pohvalu, kada bi to bio rezultat decentralizacije i demetropolizacije Srbije, kada bi to bio znak da se moć i pare sele iz prestonice i ravnomerno raspoređuju po svim regionima koji cvetaju, ali svi znamo da

to nije tako, da je to slučaj samo sa Kragujevcem.

Inače, Dinkić i URS, koji su u izbornoj kampanji ucenama iznudili zakone kojima se više novca ostavlja regionima i lokalnim samoupravama, sada kada su ponovo u republičkoj vlasti, gledaju kako da se ta sredstva

ipak centralizuju i kontrolišu iz Beograda.

Svuda, osim u Kragujevcu.

Tamo ni državna policija ne može da radi svoj posao, jer je formirana partijska policija da čuva gradsku vlast i građane od nenarodne milicije.

 

 

Korupcija i Kosovo se ne jedu

Lepo je to što Vučić ganja korupciju, a Dačić Kosovo, ali od toga se ipak ne živi.

Sudbina Srbije se rešava u privredi i finansijama.

Krucijalna pitanja su, hoće li se i kako pokrenuti proizvodnja, podići BDP i povećati izvoz, ili ćemo se samo i dalje zaduživati i na kraju zapasti u dužničko ropstvo.

Suzbijanje korupcije može značajno pomoći, kao i rešavanje Kosovskog problema, i to svakako treba odlučno i još konkretnije nastaviti, ali se glavna tema privrednog oporavka i razvoja ne sme prepustiti jednom

čoveku i takozvanim ekspertima, koji su nas i uvalili u tako dramatičnu krizu.

Stoga bi trebalo da se okanu demagoškog smanjenja broja ministara, i prepuste ministarstva odbrane i policije drugima.

Neće država propasti zbog dva-tri ministra više, kad je već sve ostalo i onako ostalo isto i niko nije otpušten.

Ali će dobiti mnogo više kad dobije pravog premijera i njegovog zamenika, koji će se posvetiti pre svega najvažnijem pitanju, strukturnim reformama privrede, investicijama i izvozu.

A onda i borbi protiv korupcije, jer to znači stvaranje boljeg privrednog ambijenta, sa većom sigurnošću poslovanja u zdravijoj tržišnoj utakmici, bez monopola i privilegija.

Kao i rešavanju Kosovskog pitanja, jer to znači brže evropske integracije i veća ulaganja iz EU i sveta u Srbiju.

 

 

Takođe, treba razdvojiti i ministarstva privrede i finansija, i zbog toga što oba drži baš Dinkić, koji tako postaje najmoćniji u vladi i državi, ali i zbog toga što je jedan ministar na te dve funkcije zapravo u

permanentnom sukobu interesa.

Ministar privrede bi po prirodi stvari trebalo da uporno zahteva veća ulaganja razvoj, u proizvodnju i infrastrukturu, uz što veća rasterećenja privrede, a ministar finansija upravo suprotno, treba da insistira na štednji

i što boljem punjenju budžeta.

Država, dakle, treba da ima svog ministra koji se stara o njenim interesima i obavezama, a privreda svog koji će neprestano tražiti i iznalaziti načine da joj država što više pomogne.

 

 

 

Jedan isti čovek, prosto ne može da istovremeno brine o obe strane, a onda ne može ni o jednoj kako valja.

Privredi je svejedno da li je guši i dere ova ili ona vlada, ovaj ili onaj ministar, ona to jednostavno više ne može da izdrži.

© Geto Srbija

List protiv mafije

Creative Commons лиценца

Advertisements
%d bloggers like this: