Архива

Archive for новембар 2012

DA LI SRPSKA OLIGARHIJA GURA SRBIJU U GRAĐANSKI RAT?

24. новембра 2012. Коментари су искључени

 

Haos i samovlašće koje je sprovodio Boris Tadić, nastavio je Aleksandar Vučić, ostvarujući puni kontinuitet sa brutalnim nasiljem Demokratske stranke.

Piše:major Goran Mitrović

Zastava

 

Sa punim pravom može se reći da je Vučić još luđi od Borisa Tadića, da je isto tako opsednut kontrolom svih i svakoga, da je okružen nedoraslim i emocionalno neartikulisanim mladićima, da svakim svojim nastupom čini nesagledivu štetu Srbiji i njenim interesima.

Aleksandar Vučić je kao i Boris Tadić, beznadežno zaglavljen u kandžama Dragana Đilasa i sopstvenog uverenja da je značajan čovek Bele kuće u Srbiiji i da američka vlada bez njega ne može.

Iseljenje porodice vatrogasca Policijske uprave Beograda Zorana Matića iz stana koji je legalno kupio, uknjižio i u njemu živeo duže od deset godina, iznova ukazuje da je Srbija utonula u bezakonje i beznađe  u koje nas je gurnula oligarhija koju su predvodili glavari Demokratske stranke na čelu sa Borisom Tadićem, a čije paklene planove potpunog nestanka Srbije, kao države, nastavlja da realizuje Aleksandar Vučić.

Službenik Vatrogasne brigade Policijske uprave Beograda Zoran Matić legalno je kupio stan, u kojem je sa porodicom živeo duže od deset godina, sve dok jedna gospođa, advokat Milica Đurković, falsifikujući dokumenta, uz pomoć korumpiranih sudija, nije izdejstvovala presudu po kojoj taj stan njoj pripada!

Ali, nije samo u Srbiji pravosuđe na najnižim granama.

Policija je u još većem rasulu, i svesno je dovedena u stanje haosa, koje može da preraste u građanski rat, ili u rat između policije i građana.

Crnogorci na svakoj funkciji

Gospođa Đurković, poreklom iz Crne Gore, angažuje svoje saplemenike da joj predaju stan u posed.

Tog posla latio se načelnik Policijske stanice Stari grad Željko Perošević, rodom iz Nikšića, koji je na dan iseljavanja porodice Matić poslao skoro sve službenike ove stanice, uključujući i kriminalističku službu, koja, inače, ne ide na iseljenja!

Perošević je dobio direktan nalog od gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa da "policija pokaže građanima šta je vlast" i da Matići moraju biti iseljeni za primer drugima.

Nasilje koje je policija, predvođena pomoćnikom komandira policijske ispostave Milisavom Stikovićem, Crnogorcem iz Prijepolja, iskazala prema građanima, prelilo je čašu žuči, i zahvaljujući jednodušnoj osudi medija i javnog mnjenja, a potom i poslanika u Narodnoj skupštini Srbije.

Ministar policije Ivica Dačić usudio se da upotrebi svoja ovlašćenja, da, umesto direktora policije, on potpiše rešenje o smeni načelnika Peroševića i udaljenju agresivnog Stikovića sa posla, do okončanja disciplinskog postupka.

Otpori Dačićevoj odluci o smeni i suspenziji bili su žestoki, jer Peroševića, i njemu slične nasilnike, pokriva Miladin Despotović, načelnik Uprave policije u Policijskoj upravi Beograda!

Despotović je Crnogorac iz Prijepolja, a u karijeri je, dok je bio komandir Policijske stanice Zemun, ubio građanina prilikom intervencije, na koje, inače, ne ide komandir, a potom je godinama protiv njega vođen sudski postupak, u kojem je oslobođen, jer je pucao u jednog mladića, bez ikakvog povoda, koji je ostao doživotni invalid u kolicima!

Skoro će deset godina od kada Srbijom, u policiji, vlada jedna dobro organizovana grupa, sastavljena uglavnom od državljana Crne Gore, koja tlači građane, pokriva sav kriminal i pljačku države.

Crnogoraca u srpskoj policiji nema mnogo, ali su svi na ključnim položajima, i većina sa tih položaja, najdirektnije radi protiv interesa Srbije – ubijaju, siluju, pljačkaju, špijuniraju…

Predsednica Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva je Nata Mesarović, rođena Krapović, iz Podgorice.

Na ključnim mestima u srpskom pravosuđu su uglavnom Crnogorci, bliski njenom, i plemenu Borisa Tadića.

Od kada je gavran pocrneo, nije se desilo da preko noći, po ličnom naloguBorisa Tadića, iz srpskog pravosuđa bude uklonjeno više od 700 sudija, i nekoliko stotina tužilaca, i na njihova mesta budu postavljeni pravnici iz članstva Demokratske stranke.

Planirano umiranje Srbije počinje dolaskom Borisa Tadića na čelo Srbije.

On je, da podsetimo, rođen u Sarajevu, njegova majka Nevenka u Bjeljini, a otac Ljubomir u Crnoj Gori.

Boris ima tri državljanstva – crnogorsko, bosansko i srpsko.

Sa svojim šefom kabineta Miodragom Rakićem, udvarajući se američkoj administraciji, nesrećni Boris je zamislio strategiju najsurovije pljačke Srbije, u kojoj je njegova stranačka mafija, opustošila Srbiju za preko 50 milijardi evra!

Osim što je njegov kum, ministar odbrane Dragan Šutanovac, Vojsku Srbije sveo na lovačku družinu, a svu njenu imovinu i naoružanje prodao i pare sa svojom mafijom stavio u džep, Tadić je brižljivo vodio računa da srpsku policiju pretvori u pretorijansku gardu, spremnu da se do istrebljenja suprotstavi eventualnim pobunama gladnih i opljačkanih građana.

Mafija Borisa Tadića je na bestijalan način zaskočila srpsku policiju, podržavajući direktora policije Milorada Veljovića, huškajući ga na ministra policije Ivicu Dačića.

Dok je Boris Tadić čvrsto sarađivao sa hrvatskim zvaničnicima, odustajući od optužnica za ratne zločine protiv hrvatskih državljana, a nemilice hapsio one koje je Hrvatska optuživala za zločine, direktor srpske policije Milorad Veljović, sa svojom organizovanom grupom u policiji, stvarao jednu od najmoćnijih mafija na Balkanu.

Hrvatski novinar-istraživač Domagoj Margetić izjavio je da je, istražujući delovanje političko-policijske mafije u Hrvatskoj, došao do saznanja da su iz Beograda, sa njom najtešnje sarađivali Milorad Veljović i doskorašnji predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković.

Iako je Miloradu Veljoviću u junu prošle godine istekao petogodišnji mandat, po nalogu Borisa Tadića i njegovog šefa kabineta, on je ostavljen da obavlja ovu dužnost na neodređeno vreme!

Ni kao predsednik Vlade Srbije, Ivica Dačić od jula meseca ne može da Veljovića skloni iz policije, jer se tome žestoko protivi, pretnjama da će oboriti Vladu Srbije, njen potpredsednik Aleksandar Vučić!

Ipak, 1. novembra, ove godine, ministar policije Ivica Dačić potpisuje rešenje kojim se Milorad Veljović, zbog ispunjenih zakonskih uslova – penzioniše, i da mu u policiji prestaje radni odnos…

Kriminalizacija policije ugrožava opstanak države

Ovom događaju prethodila je afera, koju je sam Aleksandar Vučić najavio kao da je reč o smaku sveta, da je policija prisluškivala njegove i Nikolićeve razgovore, i pratila njihovo kretanje, što je, sasvim sigurno, tačno, ali državne funkcionere prate u svim ozbiljnim državama njihove policije, da ne odaju državne tajne ili da se ne odaju kriminalu s pozicija vlasti.

Danima nas je Vučić, teatralno, obaveštavao da će sve tajne iz ove afere obelodaniti, ali se onda ućutao!

Kada je Dačić saopštio da Milorad Veljović nije više direktor, Vučić je počeo da se trese i preti da on o tome odlučuje, ili da će otići iz Vlade!

Kao direktor, Veljović je policiju sveo na najniže grane. Većina policijskih uprava u Srbiji nema načelnike!

U Nišu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Pančevu vlada haos, jer Veljović ne želi godinama da potpiše rešenja o imenovanju načelnika policijskih uprava u ovim gradovima!

Kriminalizacija srpske policije dostigla je stepen, koji ugrožava opstanak države.

Sav rad kriminalističke policije Srbije bio je usmeren na opsluživanje Borisa Tadića i njegovog šefa kabineta.

Za njihove potrebe uhođeni su opozicioni lideri, novinari, privrednici, profesori, a na osnovu tih saznanja Tadić i Rakić su određivali koliko će ko da im plati, i koliko.

Razuzdani peder Aleksandar Vučić obećao je svojoj braći da će zaštititi njihove opljačkane pare, na način koji će nas udaljavati od Evrope, koja traži momentalni obračun sa korupcijom i privođenjem pravdi onih koji su opljačkali Srbiju za najmanje 50 milijardi evra.

Kada je njegov dosije, koji je sačinila Veljovićeva grupa, počeo da cirkuliše u javnosti, Vučić je pokušao da se oslobodi nestatusnog direktora policije, ali, kao i većina pedera, kada im se stavi opasnost u izgled, oni se povuku.

Za neverovati je da srpska vlada nije sposobna da iz policije otera penzionisanog direktora, kome su istekli svi mandati, i koji po sili zakona, odavno bi morao biti u penziji!

Iako je penzionisan, Veljović je još u kabinetu direktora policije, i izdaje naređenja!

Osim što je dao ovlašćenja svojim pulenima da po opštinama i gradovima stvaraju svoje pašaluke, da maltretiraju nekažnjeno policijske službenike i huškaju ih na građane, Veljovićevi miljenici su preuzeli poslove trgovine narkoticima, uvoznom robom, hranom, građevinskim zemljištem, stanovima i poljoprivrednim zemljištem.

One koje je Veljović označio svojim saborcima, na položajima drži skoro deset godina!

Stvorila se piramida nedodirljivih policijskih glavešina, koji pod svojom šapom drže sudije, tužioce, privrednike, zanatske radnje, prodavnice, koji reketiraju kafedžije, sve koji su na njihovoj teritoriji, koju im je odredio direktor Veljović.

Penzionisani direktor srpske policije Milorad Veljović je sasvim smišljeno sprovodio plan uništenja odbrambene moći Srbije.

Nahuškan od Miodraga Rakića i Borisa Tadića, Veljović je zavadio komandni kadar SAJ-a sa Žandarmerijom, ili PTT (Protivterorističkom) jedinicom, a Brigadu milicije na Interventnu jedinicu.

Najviši rukovodioci u MUP-u Srbije, PU Beograda i područnih policijskih uprava su državljani Crne Gore!

Koliko se Veljović oseća nadmoćno, govori činjenica da je javno poručio, preko novina predsedniku Vlade Srbije i ministru policije Ivici Dačiću, da “neće njega da smenjuje debeli krmak“.

Da bi, napokon, otišao iz kabineta direktora policije, Veljović traži da ga Vlada Srbije postavi za oficira za vezu sa policijom i Vladom Hrvatske!

U kakvoj je to vezi ovaj gospodin sa zvaničnicima Hrvatske?

Da li im je on omogućio da hrvatske sigurnosne službe vršalju po Srbiji, da istražuju gde se nalaze Srbi izbegli iz Hrvatske, koje oni traže da ih osude i otmu imovinu, da kupuju zemlju po Vojvodini, i iz Srbije iznose devize…?

Ko će zaustaviti Vučića?

I ako se šepuri kao paun, opisujući svoj rad kao podvig u obračunu sa organizovanim kriminalom i korupcijom, Aleksandar Vučić je dozlogrdio bezbednosnim službama, koje dobro znaju ko je ovaj picosuti peder, ko mu je stvarni otac, ko finansira njegov rad.

I dok se obraća javnosti, jedva izgovarajući reči, dajući sebi na značaju, Vučić, ustvari, smatrajući sebe velikim američkim igračem i agentom, pokušava da ismeje sva nastojanja Evropske unije da na Balkanu, pa i Srbiji, ograniči korupciju izvršne vlasti i oligarhije.

To ne odgovara politici Vašingtona koji želi da se, podsitičući ludake na Balkanu koje dovodi na vlast, stalno ovaj region drži nestabilnim i po evropsku bezbednost i interese.

Kada krajem ovog meseca Dragan Đilas preuzme rukovođenje Demokratskom strankom, i na stranačke pozicije dovede kriminalnu grupu svojih poslovnih partnera, čije se bogatstvo meri desetinama milijardi evra, pridružiće mu se i Aleksandar Vučić.

Izvori iz bezedonosnih službi koje danonoćno nadziru šta ovaj ludak smera, potvrđuju da će se do kraja meseca Vučić obračunavati u stranci sa svima za koje smatra da su lojalni Tomislavu Nikoliću.

U rukovodstvu stranke Vučić namerava da instalira samo svoju pedersku grupu, da se distancira od svih dosadašnjih finansijera, a neke da ponovo strpa u zatvor.

Nekoliko stotina ljudi, koje je Aleksandar Vučić iskoristio, uzevši im novac, navodno za stranačku kampanju, čeka da se sa njim obračuna.

U svetlu najavljenog pohoda SAD-a na srpske interese i pritiske, i picousti peder Vučić namerava da se priključi tom pohodu, svojim delovanjem.

On i Đilas spremni su da nas sve potamane, samo da zadovolje svoje nepoznate zaštitnike u Vašingtonu, koji će se i njih osloboditi, možda na gori način kao što su to uradili sa Borisom Tadićem.

Dok je prošle nedelje Vučić boravio u Kanadi, a na dan izricanja oslobađajuće presude hrvatskim generalima u Hagu, sastala se Vlada Srbije, koja je, u njegovom odsustvu, jednoglasno donela odluke, kao što bi to učinila svaka vlast, koja ima makar malo nacionalnog dostojanstva.

Do kraja ove godine, a možda i početkom decembra, može se očekivati, čim Đilas preuzme kormilo nad DS-om, da Aleksandar Vučić podnese ostavku  i zatraži raspisivanje vanrednih izbora, nameran da u januaru sa Đilasom formira novu vlast, koja će, za kratko vreme, izbrisati Srbiju iz zemljopisnih karata.

U Srbiji je pojačano delovanje stranih obaveštajnih službi, koje direktno nadziru delovanje ovog ludaka, koji je umislio da je važan čovek SAD-a na Balkanu.

Jedna od Vučićevih strategija je i izazivanje građanskog rata u Srbiji, zato je sebe promovisao za “koordintora rada svih službi bezbednosti“.

I u članstvu Demokratske stranke je panika, jer Đilas želi da samo mali broj svojih poslovnih partnera, sa kojima je opelješio Beograd za milijardu evra, ostavi u stranci, i sa Vučićem zagospodari siromašnim Balkanom!

Da li će srpske bezbednosne službe dozvoliti ovom drogiranom pederu da nas sve pošalje u večna lovišta, a da ništa ne preduzmu da ga u toj nameri spreče?

© Geto Srbija

Materijal:List protiv mafije

Creative Commons лиценца

BAHATOST POLICIJE PREMA OBIČNIM GRAĐANIMA

19. новембра 2012. Коментари су искључени

 

Do čega su sve dovele “demokratske” promene vidi se i po tome, da običan narod mora da se čuva od policije.

Zabeleženo je mnogo situacija kada su dobronamerni građani policiji prijavljivali krivična dela i kriminalce ali su nedugo nakon izlaska iz policije od tih istih kriminalaca prebijani i maltretirani.

Piše: Josip Bogić

PU_KG

 

Šta to govori, ako ne o sprezi policije i kriminalaca.

Mnogi građani posle takvih slučajeva ne žele da sarađuju sa policijom i na mnoge stvari, nažalost ne reaguju.  

Nedavno se javnosti obratio Gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović i izjavio da su oni podneli prijave tužilaštvu protiv načelnika PU Đorovića, koji je navodno na teret farmaceutske kuće "Hemofarm" više puta boravio u inostranstvu sa porodicom.

Odgovor iz policije je usledio da te provere vrši tužilaštvo.

Od kada to tužilaštvo vrši provere?

Koliko znamo, policija po nalogu tužilaštva vrši provere, prikuplja dokaze i dostavlja ih tužilaštvu.

Stevanović i njegova stranka podneli su tužilaštvu i dve krivične prijave zbog prebijanja njihovih članova od strane policijskih službenika.

Čak je javno objavljen i video zapis tog događaja.

Šta je tužilaštvu još potrebno da reaguje ili je ono pod kontrolom policije?

Veroljub Stevanović saopštava čak i to, da se ne oseća sigurnim ni u svom automobilu!

Takođe je izjavio da nije odgovoran za bezbednost u gradu, a za sve moguće incidente biće krivi ljudi koji nisu reagovali na vreme da se smeni sadašnja policijska garnitura.

Ništa čudno. Ako se zna da je baza sadašnjeg direktora policije, koji već više od godinu dana radi nezakonito, upravo Kragujevac opravdano postoji sumnja da tu družinu štiti upravo on.

Prema nekim informacijama, Đorović je pre desetak godina izbegao sa Kosova i Metohije, bez ikakve imovine, a sada se njegova imovina mnogostruko uvećala.

Šta rade poreski organi?

Skrivanje tragova uz pomoć parking servisa:

Pre otprilike dve godine desio se jedan incident u kome je učestvovao pomenuti načelnik PU Kragujevac, Ivan Đorović. I ništa se nije od tada desilo.

Naime, 2010. godine, kao načelnik Policijske Uprave Kragujevac, Đorović se tokom avgusta meseca uputio na godišnji odmor u inostranstvo, ali službenim automobilom (marke "Pežo"), bez odobrenja ministra.

Po zakonu o policiji i drugim podzakonskim aktima koji se odnose na rad policije, za put u inostranstvo je potrebna saglasnost ministra kao i putni nalog za korišćenje službenog automobila u inostranstvu.

Dana 03.09. 2010. godine, šef sektora unutrašnje kontrole MUP-a Srbije N.T., došao je  sa zadatkom da u poreskoj policiji dobije određenu dokumentaciju koja se odnosi na spregu određenih kriminalnih grupa iz Kragujevca sa pripadnicima policije, i još neke podatke.

Počinje osveta oblasnog šerifa.

Najpre je, saznavši da se vrše provere na „njegovoj teritoriji"svojim autoritetom izdejstvovao da se tražena dokumentacija ne preda radniku ministarstva.

Dokumentacija koju su radnici sektora unutrašnje kontrole tražili odnosi se na spregu biznismena koji se trenutno nalaze u pritvoru, a koje nisu hapsili policajci PU Kragujevac čija je to mesna i stvarna nadležnost, već pripadnici Uprave kriminialističke policije MUP-a.

Radi se o sprezi sa preduzećima koja su tzv „perači", a koja su „sponzori" Policijske uprave Kragujevac.

Od momenta kada je „primećen" i registrovan boravak N.T. na području oblasnog šerifa, sve vreme su ga pratila dvojica operativaca PU Kragujevac.

Nakon što je N.T. napustio zgradu Poreske uprave, na njegovo iznenađenje video je da na parkingu nema službenog vozila koje je uredno parkirao i koje je nosilo vidne oznake da pripada MUP-u.

On saznaje da je vozilo sa parkinga odneto od strane parking servisa, prema nalogu oblasnog šerifa.

Odlazi do prostorija parking servisa i saznaje da je direktor N.V. dobio nalog od oblasnog šerifa da se vozilo odveze sa parkinga jer navodno pripada okorelom kriminalcu za kojim je raspisan potraga, da se radi o kradenom vozilu i da ne sme da se vrati.

Biva privođen i maltretiran.

O svemu ovome bio je upoznat direktor policije.

I opet ništa.

A šta tek reći o tome da je ovaj isti načelnik PU prošle godine u dresu Crvene Zvezde, pijan uleteo na teren za vreme odigravanja fudbalske utakmice Radnički- Crvena Zvezda?

Kada je intervenisala Žandarmerija i privela ga kao izgrednika, neko je tek tada shvatio o kome je  reč.

O tome postoji i video zapis na internetu.

Ali, opet ništa…

Nekada je policija podnosila prijave protiv neposlušnih građana koji su se našli u sukobu sa zakonom, a danas građani podnose krivične prijave tužilaštvima protiv funkcionera policije zbog raznih zloupotreba, povezanosti sa „biznismenima", neovlašćenog prisluškivanja i snimanja bez odobrenja direktora policije i saglasnosti Vrhovnog suda i dr.

Od demokratskih promena naovamo u policiji zapošljavaju isključivo partijske kadrove, kadrovi koji imaju podebele dosijee i bili osuđivani za umišljajna krivična dela.

Načelnici postaju operativci sa nekoliko godina staža, neadekvatni kadrovi koji ne znaju ni šta je krivično delo a kamo li da znaju šta je to dokaz u krivično pravnom smislu i gde da traže takve dokaze.

U nedostatku pameti i struke koristi se fizička snaga i drugi „metodi" kojima se obezbeđuju i pronalaze dokazi.

Naravno kada takvi dokazi „padnu na sudu" kriv je ili tužilac ili sudija koji su korumpirani ili ne znaju posao.

Definitivan stručni sunovrat je usledio posle „demokratskih promena" kada je kao najvažniji kriterijum bio partijska pripadnost ili „simpatije" prema određenoj partiji.

Tako je uništen stručni, kriminalistički deo policije, čija obnova će da traje dugo, dugo.

KAKO VEROVATI POLICIJI?

Ovakvo ponašanje u Kragujevcu više liči na obračun kriminalnih bandi nego na ponašanje jednog gradonačelnika i načelnika PU odnosno državnih organa.

Svaka nelegitimna ili para policijska formacija u civilizovanom društvu se tretira kao teroristička.

Još u vreme vladavine Slobodana Miloševića na ovakve i slične stvari se reagovalo mnogo drugačije…

Kada bi se desio sličan slučaj, tokom noći iz Beograda se upućivao „poverljiv čovek" sa crnom tašnom u kojoj je nosio rešenje o suspenziji.

Kada bi se pojavio u lokalnoj policiji sa crnom tašnom znalo se šta sledi.

Ako se ima u vidu i činjenica da je Đorović više puta izjavljivao kako lično odgovara samo direktoru policije Miloradu Veljoviću, koji ga je na to mesto postavio, onda se zna i ko ga je štitio sve ove godine!

Mnogi se sa pravom pitaju zašto unutrašnja kontrola povodom ovog slučaja ne reaguje.

Stigao je i odgovor: javnosti je saopšteno da specijalni antikorupcijski tim MUP-a proverava navode o zloupotrebama policijskih službenika kao i poslovanje više od deset preduzeća u gradu.

Zašto onda inspektorat ne radi svoj posao?

Da li to ministar policije i aktuelni premijer nema poverenja ni u SBPOK ni u Generalni inspektorat pa je "specijalni antikorupcijski" tim morao i ovo da radi?

Kada je situacija takva predlažem da se ukine i SBPOK i Generalni inspektorat i da njihove ingerencije preuzme specijalni antikorupcijski tim barem dok traje ova vlada.

Ili je u pitanju "veliko poverenje" u te službe od strane koordinatora Vlade Srbije u borbi protiv korupcije?

U vezi sa ovim događajima postavljaju se i još neka pitanja.

U kojoj još državi na svetu postoje stranačke policije koje štite građane od policije?

Sadašnja policija je na čelu sa nelegalnim direktorom evo već treći mandate u funkciji političkih moćnika i stranaka na vlasti a nikako u funkciji zaštite građana od istih.

Koliko je poverenje u okviru policije jednih u druge pokazuje i formiranje specijalnih policijskih timova kao neformalnih jedinica.

Očigledno u okviru UKP-a postoji netrpeljivost i nepoverenje između SBPOK-a kao jedinice koja je pod „okriljem" ministra i sadašnjeg premijera, i ostatka policije koji je pod ingerencijom direktora policije Milorada Veljovića, lojalnog svim političkim partijama i prodavaču magle (poverljivih informacija) o političkim protivnicima partije na vlasti.

Pa kako onda da narod ima poverenja u takvu policiju? Onda nije za čuđenje sve ovo što se dešava!

© Geto Srbija

Materijal:List protiv mafije

Creative Commons лиценца

LIČNO PRAVOSUĐE REŽIMSKOG TAJKUNA

18. новембра 2012. Коментари су искључени

 

Politički kriminal sagrađen na tri strateška stuba Manjeg zla, korupciji u privredi, politici i pravosuđu, počeo je da se urušava zajedno sa ideološkim i organizacionim krahom Demokratske stranke.

SPECIJALNI SUD

 

O dimenzijama političkog kriminala svedoče afere koje sustižu jedna drugu, od kojih je poslednja bila 15. novembra, u Specijalnom sudu, na suđenju “Stečajnoj mafiji”, na kome su advokati odbrane izveli dokaze o nezakonitoj privatizaciji “C Marketa”.

Naravno da je Sud, oličen u sudiji Nati Mesarović i tužiteljki Zagorki Dolovac, radije pristao na odlaganje narednog ročišta na neodređeno vreme, nego da dopusti izvođenje dokaza o aferi “C Market” i tako ugrozi političke, policijske i tužilačke kadrove Miroslava Miškovića.

Nakon što je, u uočljivoj žurbi, tročlano veće sudije Dušana Vojnovića odbilo sve dokazne predloge odbrane Gorana Kljajevića, Slobodana Radulovića i drugih okrivljenih u tzv. procesu "stečajnoj mafiji", odbrana je tražila od Opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda da odluči o izuzeću sudije Dušana Vojnovića i predsednice Vrhovnog suda sudije Nate Mesarović, a od državnog veća tužilaca o izuzeću, Zagorke Dolovac, Republičke javne tužiteljke.

 

Branioci u svom zahtevu tvrde da je sudiji Vojnoviću produžen mandat protivzakonito, te da već sedam godina sudi u specijalnom sudu, u najdužem procesu u istoriji srpskog pravosuđa.

Vladimir Horovic, branilac Slobodana Radulovića, bivšeg direktora "C Marketa" tražio je da sud izvede dokaze iz kojih se vidi da poslovanjem Radulovića i saradnjom sa preduzećima pokojnog Mike Brašnjevića "C Marketu" nije naneta nikakva šteta, i dokaze iz kojih se vidi kako je u kabinetu Vojislava Koštunice odlučeno da se Miškoviću dozvoli preuzimanje "C Marketa".

I ostali branioci podneli su pismene dokaze kojima se dokazuje da su neosnovano optuženi.

 

Advokat Miljka Živojinovića, bivšeg stečajnog upravnika "GP Rad", tražio je saslušanje direktora policije Milorada Veljovića, koji je organizovao iznuđivanje iskaza od advokata Miljka Živojinovića, pretnjama i ucenama protiv njega i njegove porodice, a sve da bi se konstruisala organizovana kriminalna grupa, te da bi Radulović bio optužen i tako omogućilo preuzimanje “C Marketa”.

Specijalnom sudu su dostavljeni dokazi sa Veljovićevim i Jočićevim (Dragan Jočić, DSS, bivši ministar policije) potpisima o davanju naloga inspektoru SBPOK Risti Lekiću (danas advokatu u Beogradu) da zajedno sa privatnim licem Velimirom Marjanovićem ode u Crnu Goru i sastane se sa advokatom Miljkom Živojinovićem.

Ovaj službeni put je, razume se, plaćen iz budžeta.

Sud je odbio i izvođenje dokaza da su policija i tužilaštvo sprečili da 1.000 radnika “GP Rad” preuzme firmu "GP Rad" zajedno sa obavezama u iznosu od 24 miliona eura, i da tako nastavi sa poslovanjem, te da poveriocima ovog građevinskog preduzeća nije naneta nikakva šteta, samim tim ni krivično delo, postupanjem stečajnog upravnika, advokata Miljka Živojinovića.

Šta više, nema pravnog osnova ni za pokušaj izvršenja krivičnog dela, jer potpis stečajnog upravnika nema nikakvu pravnu snage bez pravnosnažnog rešenja suda.

Bez obzira na ove činjenice, Tužilaštvo je punih šest godina tvrdilo da je za GP Rad u stečaju nastala šteta od 550 miliona dinara (i to bez izvršenog veštačenja), da bi pre mesec dana skratilo “najdužu optužnicu u istoriji srpskog pravosuđa” od 181 strane, za više od 100 stranica.

U tom novom dokumentu (izmenjenoj optužnici) tužilaštvo sada tvrdi (posle šest godina) da GP Rad u stečaju nije više oštećen za 550 miliona dinara, nego, opet bez ikakvog veštačenja, “za najmanje 100 miliona dinara”!

Prema svedočenju Milana Beka 12. septembra 2007. godine (223-350 strana transkripta) u specijalnom sudu konstatovano je da je "C market" plaćen državi 29 miliona evra.

U spisima predmeta postoje dokazi da je "C market" procenjen na 325 miliona evra, kao i da poseduje 145.000 kvadratnih metara poslovnog prostora.

Nakon četiri godine taj isti trgovinski lanac (sada pod drugim imenom) prodat je za milijardu evra belgijskom “Delezu”.

Neobjašnjivo je zašto sudija Dušan Vojnović odbija da izvede veštačenje dokumentacije za "C market".

Na pitanje advokata odgovorio je : "Dokumentaciju smo gledali u elektronskom obliku, a ako hoćete papire, izvolite, pogledajte ih sami u podrumu!"

A u podrumu zgrade specijalnog suda, navedena dokumentacija je delimično uništena.

Po tvrđenju odbrane Slobodana Radulovića, elektronska dokumentacija se razlikuje u velikoj meri u odnosu na originalnu dokumentaciju, što bi se dalo lako utvrditi prostim upoređivanjem sačuvanog dela originalne dokumentacije i elektronske dokumentacije.

Sudija Dušan Vojnović odbija uvid u orginalna dokumenta i želi da donese presudu kojom bi se prikrila Miškovićeva pljačka, da se osude nevina lica i da se opravda njihovo hapšenje 2006. godine, kao i držanje u zatvoru u trajanju od dve i po godine.

Optuženima je uskraćeno osnovno pravo utvrđeno odredbama člana 138 Zakonika o krivičnom postupku da vide, da se izjasne i da komentarišu dokaze.

Sudija Dušan Vojnović lažno prikazuje da se dokumentacija nalazi na elektronskim karticama, a u dosadašnjem toku postupka je nesporno utvrđeno da se poplavljena dokumentacija uopšte ne slaže sa tim elektronskim karticama, kako ih naziva sudija.

Zaključak je da Miškovićeve sudije hoće da legalizuju pljačku "C marketa", a to može da potvrdi 2.500 oštećenih akcionara, kao i komisija Evropske Unije, koja je zatražila da se preispitaju zloupotrebe oko privatizacije ove firme.

Činjenice:

1. Sud nije obezbedio odbrani okrivljenih da izvrše uvid u dokumentaciju "C marketa", čak ni jednu jedinu fakturu, niti jedan jedini ugovor.

2. Kako je voda ušla u sud i poplavila 200 registratora?

Gde su oni stajali, na zemlji?

Da li je ta voda mogla da poplavi sobu visoku 4 metra, ukoliko su registratori stajali na drvenim ili metalnim policama?

3. Mali akcionari, njih 2.500 su već tužili državu i svakodnevno su ispred Vlade Srbije.

4. Mišković je platio državi kupovinu najvećeg trgovinskog lanca na Balkanu, koji ima u posedu 145.000 m2 poslovnog prostora za smešnih i ponižavajućih 29 miliona evra.

Četiri godine kasnije, prodao je isti taj trgovinski lanas belgijskom "Delezu" za milijardu evra.

5. Savetnik okrivljenog Slobodana Radulovića, profesor Tica, tražio je od suda da mu veštaci pokažu bar jednu fakturu ili ugovor iz koga se vidi da je oštećen "C market".

Sudija Dušan Vojnović mu je na to odgovorio da je sva dokumentacija poplavljena i da to ne može da se iznese.

6. Tako je okrivljenima uskraćeno osnovno pravo na odbranu, utvrđeno odredbama člana 138. i člana 68. stav 1, tačka 10, “da okrivljeni ima pravo da se izjasni o svim dokazima koje ga terete ili mu idu u korist”.

 Postavlja se pitanje, kako onda može da se u ovom predmetu donese pravična presuda?

7. Potrebno je postaviti pitanja direktno postupajućem sudiji Dušanu Vojnoviću, predsednici kasacionog suda Nati Mesarović, predsednici Apelacionog suda Radmili Dičić – Dragutinović, predsedniku Višeg suda Albijaniću, kako su uništeni dokazi u najvažnijem sudskom postupku.

Kako je to moguće?

Ko je za to odgovoran?

Zašto već nisu podneli ostavke?

8. Oni svi štite Miroslava Miškovića, Danka Đunića i ostale koji su se obogatili na pljački "C Marketa".

9. Potrebno je formirati nezavisnu komisiju u okviru Ministarstva pravde da se tačno utvrde okolnosti pod kojima su uništeni dokazi.

10. Pravnosnažnim odlukama Apelacionog suda, ceo ovaj predmet je zasatareo kao organizovani kriminal još u septembru 2010. godine i dužnost sudije Dušana Vojnovića je bila da se oglasi nenadležnim i predmet preda redovnim sudovima.

Zašto sudija Dušan Vojnović odbija da postupi po pravnosnažnim odlukama Apelacionog suda i dalje drži predmet kod sebe?

Čega se plaši?

11. Očigledno je, da sudija Dušan Vojnović izbegava da se to sve utvrdi i želi bez izvođenja dokaza da donese presudu po nalogu Miroslava Miškovića.

O svim detaljima ovog slučaja ranije su obavešteni Visoki savet sudstva i Ministarstvo pravde, ali iz tih Malovićkinih, kriminalizovanih državnih institucija, nije stigao nikakav, ni pozitivan ni negativan odgovor.

 

© Geto Srbija

Materijal:eNovine

Creative Commons лиценца

PORODICA MATIĆ: Nasilno nam izbacili i stvari iz stana!

17. новембра 2012. 3 коментара

 

Još jedna nepravda prema porodici Matić!

Stvari koje su ostale u stanu danas su izbačene u hodnik ispred stana, uprkos obećanjima da ih sami mogu preuzeti.

 

Matic

 

Stvari porodice Matić, koja je juče iseljena iz svog stana u Višnjićevoj ulici, izbačene su u ispred stana u hodnik zgrade!

Uprkos obećanjima da će moći da uzmu ostatak svojih stvari iz stana, među kojima su uglavnom viseći elementi, usledilo je samo saopštenje šefa obezbeđenja da su stvari izbačene.

“Juče su nam rekli da možemo doći bilo kad po stvari koje su ostale u stanu, međutim i to se iskomplikovalo.

Javljeno nam je da to moramo uraditi u prisustvu sudskog izvršitelja, ali smo izigrani.

Šef obezbeđenja nam je samo javio da su nam stvari izbačene u hodnik”- izjavio je Zoran Matić, vatrogasac čija je porodica izbačena iz stana u Višnjićevoj ulici.

Nakon noći koju su proveli u hotelu MUP-a na Bežanijskoj kosi, Matići preuzimanje stvari čekaju kod rođake, nadajući se da im je nameštaj ostao neoštećen pri izbacivanju.

“Među stvarima koje su nam ostale su uglavnom viseći elementi, to ne bismo mogli da skinemo sami, ali danas su nam javili da mi ne možemo da uđemo u stan sa majstorima, već da će samo majstore pustiti, ali ne i nas.

Ubrzo potom usledilo je saopštenje da su stvari izbačene.

Ne znamo kako su oni to izbacivali, da li su čupali ili kako su skidali, samo se nadamo da su nam stvari neoštećene” – rekao je Matić.

“Ovo je još jedna nepravda prema našoj porodici” – zaključio je ovaj izmučeni čovek.

© Geto Srbija

Izvor: Telegraf

Creative Commons лиценца

ADVOKATI – OTIMAČI TUĐE IMOVINE

15. новембра 2012. 22 коментара

Milica Đurković, advokatica po profesiji – stranka koja je preotela stan Matića.

Stranka koja je dovodila 50 privatnih gorila na iseljenje 15.10.

Ko je ova gospođa i odakle joj tolika moć?

Advokatica

U prvostepenoj presudi Đurković vs Pobeda, nakon koje se nalaže iseljenje postoji mnogo rekla-kazala dokaza.

PRIMERI:

LAŽ●

1. Da je Rada Matić-Marković (supruga vatrogasca i osoba koja je na svim vlasničkim papirima) čistačica Inženjeringa.

ČINJENICA●

Rada Marković je službenik Narodne Banke već 24 godine.

Uzela je potvrdu od NBS koja ovo dokazuje, a i radnička knjižica može da se uzme kao dokaz koji jasno ovo opovrgava.

LAŽ●

2. Da su Matići potpisali formalan ugovor kojim kao “čuvaju stan firmama “.

ČINJENICA●

-Ugovor koji je overen od suda, je KUPOPRODAJNI UGOVOR.

-Stan je kupljen u grubim radovima (samo malter bez parketa i krečenja), tako da niko nije mogao da ‘čuva stan’, koji je nepodoban za boravak.

LAŽ●

3. Da je ugovor Matića overen 2003.godine, kako bi im se opovrglo pravo na održaj – 10 godina življenja.

ČINJENICA●

-Ugovor je overen 2002. godine, 10 godina je prošlo i oni imaju pravo na održaj. Kada se pogleda ugovor, u njemu sve to lepo stoji.

Na ročištu za sprečavanje iseljenja i u odgovoru na tužbu Matića, advokatica Milica Đurković navela je sledeće:

LAŽ●

4. Da je 1995. godine, Milica Đurković obavestla Radu kada je videla svetlo u stanu br. 10, da je ona ustvari vlasnik.

To tvrdi u odgovoru na tužbu Matića.

Preinačila je iskaz na ročištu za sprečavanje iseljenja, da je to uradila 2001.

Na RTS-u kada je davala iskaz, rekla je 1999.

ČINJENICA●

-Uvidom u dokumente koje imaju Matići stoje svi ovi kontradiktorni iskazi, a u video materijalu Beogradske hronike ovaj treći iskaz je lažan.

-Povrh svega, Matići saznaju za postojanje drugog potražioca tek 2012. godine, kad im stiže nalog za iseljenje!

-1995. godine, zgrada nije bila ni dovršena.

-1999. zgrada je u grubim radovima.

-Preinačila je iskaze, kada su iz porodice Matić protestovali na neistinitost tvrdnji i pokazali papire u medijima.

Ugovor

LAŽ●

5. Da Matići nemaju uplatnice da su stan isplatili.

ČINJENICA●

-Imaju. I priložiće to 18.decembra.

-Po kursu Narodne banke iz perioda 1999. –2001,  kada su Matići isplaćivali stan, stoji da je za stan plaćeno 72.000 maraka + još 16.000 maraka naknadno.

-Oni su platili u dinarima, jer je ovo devizna vrednost.

LAŽ●

6. Da su Đurkovići ‘platili i pretplatili stan’.

ČINJENICA●

-Đurkovići su plaćali za stan br. 1, a onda hteli aneksom da dobiju stan br. 10.

-Plaćali su inflatornim dinarima u periodu između 1990-1993.

-1995 god. Pobeda šalje poziv svim ugovorenim stranama da isplate zaostala dugovanja kako bi nastavili sa radovima zbog ogromne inflacije.

-Sudski veštak zaključuje da su Đurkovići platili 19 od 40 kvadrata za stan broj 1.

-Mnoge ugovorene strane se odazivaju pozivu Pobede, Đurkovići odbijaju doplatu i pokreću tužbu.

-Ta tužba traje 17 godina. Do 2009. Đurkovići gube svaki spor po osnovu toga što nisu doplatili i ispunili ugovorne obaveze.

-Tada pokreću novu tužbu pred Privrednim sudom protiv Pobede i Inženjeringa i tada se slučaj prekida jer Pobeda odlazi u stečaj.

-Oni se upućuju na stečajni postupak Pobede i uspevaju da stave stan u stečajnu masu.

-2011. god. i Inženjering ulazi u stečaj.

-1999. Inženjering je stan br. 10 prodao Matićima, jer je u papirima Pobede stajalo da su 1995, raskinuli ugovor sa Đurkovićima zato što nisu ispunjene ugovorene obaveze.

-Pobeda uistinu duguje taj novac Đurkovićima, ali za 19 kvadrata.

-Matići su platili SVE. ZA SVE OVO POSTOJE PAPIRI – a to su materijalni dokazi.

-U parnici 2009, gde Đurkovići tuže pobedu i Inž. promet sa nezakonitim punomoćjem (advokatska kancelarija Lalić), nedolaskom na ročište advokata Lalića, Inženjering promet ‘postaje nesavesni kupac’.

Nelogično je da neko ko je platio 19 kvadrata za stan broj 1, (i onda aneksom hteo da menja za stan broj 10) da sada dobije ceo stan 10, po “naplati dugovanja iz stečajne mase” firme, koja nije više vlasnik stana.

Vlasnik nije ni druga firma (Inženjering) jer su stan prodali Matićima 1999.

Vlasnici su jedino Matići, ali u pravosuđu kakvo je u Srbiji, ne postoje “SAVESNI I KOMPETENTNI PRAVNICI”, koji bi mogli da pogledaju svu dokumentaciju porodice Matić, ili ipak MOŽDA POSTOJE…?

© Geto Srbija

Creative Commons лиценца

UPRAVA CARINE: PLJAČKA KAO DRŽAVNA OBAVEZA

13. новембра 2012. 1 коментар

 

Carina Srbije je od nepouzdane kineske kompanije kupila deset mobilnih skenera sa dodatnom opremom i još nekim vozilima, plaćajući tu nabavku trideset miliona dolara.

Zemlje u okruženju imaju najviše dva takva sistema, a Crnoj Gori je ista kineska firma iste skenere nudila upola cene.

Piše:Milan Glamočanin

carina-kriminal

Kako je direktor Uprave carine Predrag Petronijević zajedno sa državnim sekretarom Miodragom Đidićem sproveo ovu pljačku, otkrio je nekadašnji načelnik Uprave savezne pogranične policije Milan Glamočanin.

Do sada se retko dešavalo da opštepoznati pljačkaš srpske imovine Mlađan Dinkić stavi veto na neki projekat kojim se uzimaju pare iz budžeta, čak i kada ga zaobiđu u podeli plena, jer se on uvek nekako naplati.

Upravo se to desilo nedavno sa zahtevom da se za potrebe redovnog servisiranja deset mobilnih skenera Carine Srbije iz budžeta godišnje izdvaja 1.800.000 evra.

Pomenuti skeneri su kupljeni u martu 2011. godine, isključivo da bi se onima koji su u ime Srbije zaključili posao slila neka parica u džepove.

Srpskoj carini ovoliki broj tih uređaja uopšte nije bio potreban, budući da sve zemlje u okruženju imaju maksimalno dva komada, dok nesrazmerno od Srbije veća Francuska ima samo četiri mobilna skenera.

Srbija je morala da kupi deset, između ostalog i da bi se Kinezima nadoknadilo 10 odsto vrednosti mosta koji nam „poklanjaju" između Borče i Zemuna, kako stoji u  u javnosti nepoznatoj klauzuli međudržavnog ugovora.

Upravo zato što je posao morao da bude odrađen baš sa Kinom i baš za te pare, nadležni su se dosetili da kroz sve provuku i svoje lične finansijske interese.

Tadašnji ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić 12. jula 2010. godine potpisuje punomoćje broj 71/10 kojim ovlašćuje državnog sekretara Miodraga Đidića da potpiše okvirni sporazum između Srbije i Kine o obezbeđenju koncesionog zajma.

Iz punomoćja se ne vidi koje odredbe bi Okvirni sporazum trebao da sadrži.

Đidić je, inače, bio državni sekretar Ministarstva finansija zadužen za Carine Srbije.

Kredit je na kraju sklopljen, ali sa Eksim bankom čije sedište nije u Kini, sa grejs periodom od tri godine.

Pomenuta banka je u žižu interesovanja srpske javnosti dospela pre više godina kada je preko nje išlo pranje para za Nacionalnu štedionicu, gde se ona pojavljuje i kao banka u kojoj se deponovanim držao veliki deo srpskih deviznih rezervi.

Radi se, dakle, o finansijskoj instituciji koja je duboko povezana sa ovdašnjim vlastima.

Srbija, očigledno, za dobijeni kredit garantuje sopstvenim deviznim rezervama deponovanim kod davaoca kredita, Eksim banke, pa se postavlja pitanje za šta su nam u celom poslu bili potrebni Kinezi?

Odmah po izdavanju punomoćja Đidiću, u Kinu odlaze dva drugara iz vojske: bivši načelnik odeljenja Carine Predrag Đurović i Đidićev zamenik i zemljak Aleksandar Vulović.

Oni su posle toga u tu daleku zemlju putovali dvadeset puta, a troškove im je uvek plaćala kineska kompanija od koje će kasnije biti kupljeni pomenuti skeneri.

Neki, u razumnim i civilizovanim zemljama, ovo bi nazvali podmićivanjem, ali u Srbiji to, očigledno, nije slučaj.

Istraživački tim novinara je došao u posed ponude Nustech Company iz Kine upućene januara 2008. godine Carini Crne Gore, iz koje se vidi da su istovetni skeneri ovoj državi ponuđeni po ceni od 1.050.000 evra za komad.

Crnogorci su ponudu odbili, a isti ti sistemi su samo tri godine kasnije od strane Nustech-a  Srbima uvaljeni po ceni od oko 2.800.000 dolara po komadu (od ukupne cene od trideset miliona dolara treba odbiti cene za još po nešto šro su nam Kinezi bespotrebno prodali).

Đurović i Vulović, dakle, preporučuju Carini Srbije da kupi pomenute mobilne skenere.

Ceo posao vredan trideset miliona dolara odrađen je ne samo bez ikakvog javnog tendera, već i bez ikakve komisije koja bi, ako ništa drugo, proverila da li je Srbiji uopšte isporučeno ono što je ona platila.

Kupili smo mačku u džaku i to bolesnu, jer se u stvarnosti radi o polovnim, nekoliko godina starim, kamionima marke Volvo na koje su sistemi montirani,  a koji su za potrebe prodaje Srbima samo prefarbani.

Isporučena tehnika je u očajnom stanju, pa su skeneri više na popravci nego u funkciji – do sada, za manje od dve godine, ukupno preko 1.000 sati!

Garantni rok ističe u martu sledeće godine, od kada ćemo Kinezima, po njihovom zahtevu, plaćati 180.000 evra godišnje po kamionu za „redovno održavanje".

Samo za obavezno osiguranje ovih šklopocija Dunav osiguranje od Carina Srbije uzima 10.000 evra i to po komadu i po godini!

Ni ovo vrsnim srpskim pregovaračima nije bilo dovoljno, pa je od iste kineske kompanije kupljena i dodatna oprema u vrednosti od 100.000 evra.

Budući da ista ne samo da je nepotrebna, jer slično se već fabrički isporučuje uz skenere, već je i ometala rad, ona se sada nalazi lagerovana na Bežanijskoj Kosi u Beogradu.

Da bi sistemi mogli da se koriste svaki od njih moraju da opslužuju tri radnika, puta četiri smene, plus još troje za uskakanje za vreme slobodnih dana, bolovanja i slično.

Ukupno, za novonabavljenu opremu potrebno je dodatno u Carini zaposliti još 150 ljudi.

A ovo je, kao što se videlo, potpuno bespotrebno, jer bi i sa pet puta manjim angažovanjem i troškovima sve bilo savršeno odrađeno.

 

Da bi prikrio svoje učešće u ovoj neviđenoj pljački, direktor Carine Predrag Petronijević, koji stoji iza svakog krupnog marifetluka u Carini, pokušao je da koristi taktiku vikanja „držte lopova", skrećući pažnju javnosti na nekog drugog.

Sa svojim prijateljima organizovao je medijsku hajku na jednog načelnika iz Uprave carine, koji sa ovim poslom nema apsolutno nikakve veze.

Idealni saradnik je pronađen u jednom dnevnom listu.

Kao što je beogradska štampa već obavestila javnost, Damiru Dragiću, vlasniku pomenutog dnevnika, pre nekih mesec dana je zapaljen automobil ispred kuće u kojoj živi, a već sledećeg jutra je na naslovnoj strani njegovih novina osvanula informacija da je to počinio jedan od načelnika Carine, optužen od strane novinara tog lista da je vođa mafijaške grupe u Upravi carine.

U međuvremenu je saslušan jedan od pripadnika MUP-a koji je samo dva dana pre podmetnute paljevine službeno proveravao Dragića, a na površinu je isplivala istina.

Stvarni organizator požara je Aleksandar Đorđević, brat urednika u pomenutoj novini Saše Ignjatovića, koji je i sopstveni auto marke BMW zapalio nekoliko meseci ranije kako bi prikrio da je isti kupljen kao ukraden.

Đorđević je od ranije poznat organima gonjenja.

 

 

"Kineska veza" ni izdaleka nije jedina mahinacija kojom su direktor Carine Srbije Predrag Petronijević i njegovi satrapi opljačkali budžet.

Pre izvesnog vremena raspisan je bio tender za izradu projekta posebno zaštićene radio veze između dva rečna plovila kojima Uprava carina raspolaže.

Vrednost projekta bila je 30.000 evra.

Na tenderu su učestvovale samo tri firme: JAN iz Sremčice , ABC GROUP i TEHNO PROGRES  d.o.o. iz Beograda.

Ni jedno od pomenutih preduzeća nikada ranije nije se bavilo adekvatnim projektovanjem ili imalo bilo kakvu referencu.

Jedno je umnožavalo video-zapise, a drugo popravljalo elektro-uređaje za domaćinstvo?!

Projekat je izrađen i naplaćen, a sada sakuplja prašinu u nekoj fioci u Upravi carine kao potpuno bespotreban, pošto Carina od ranije bez nadoknade koristi zaštićeni tetra kanal  MUP-a.

U međuvremenu se Petronijević, koji je posle izbora preventivno promenio stranačke boje (ranije je bio kadar DS-a), dosetio kako da još malo opljačka srpski narod.

U pripremi je raspisivanje tendera za projekat izrade posebno zaštićene radio komunikacije između svih carinskih punktova u Srbiji.

Na većini tendera Uprave carine učestvuju Slavko Tomašević i Predrag Đurović.

Posao se namešta jednoj hrvatskoj firmi, a možemo samo da zamislimo kolika će njegova vrednost da bude, kada je za projekat komunikacije između samo dva čamca plaćeno 30.000 evra, a Srbija ima oko 90 carinskih punktova.

 

Pošto se proverom ispostavilo da je stvarni šef carinske mafije Petronijević, bez čijeg znanja i odobrenja ni posao sa Kinezima ne bi bio odrađen, postoji nada da će isti uskoro kao jedini nakit na rukama nositi metalne lisice.

© Geto Srbija

Creative Commons лиценца

 

 

DRAGAN ĐILAS – “BAHATOST BEOGRADSKOG LOPOVA”

11. новембра 2012. 3 коментара

 

Građanima Beograda je konačno dozlogrdilo da trpe šikaniranja koja je naredio gradonačelnik Beograda Dragan Đilas u sklopu akcije nametanja Bus-Plus sistema naplate karata u javnom prevozu.

 

Piše:M. Glamočanin

djilas lopov

 

Posle niza incidenata u kojima su putnici bez vozne karte fizički bili zlostavljani od strane komunalnih policajaca, većina pripadnika ove parapolicijske jedinice (formirane inače da bude Đilasova pretorijanska garda) pokazala je da i tamo ima poštenih ljudi, pa je odbila da i dalje po gradonačelnikovom naređenju prebija one koji GSP koriste bez plaćanja karte.

Zbog toga je pomahnitali vladar iz Starog dvora naredio da iste metode počnu da primenjuju regularno zaposleni u javnom gradskom prevozniku, što su oni sa gađenjem odbili i protestujući izašli na ulice.

Uz njih su rame uz rame demonstrirali i pripadnici regularne policije.

Koji su motivi koji su Dragana Đilasa naveli da se tako otvoreno stavi na stranu protiv sopstvenih građana?

Očigledno je – finansijski.

Nikome u ovoj zemlji nije do kraja poznato ko se zapravo krije iza konzorcijuma koji je uveo Bus-Plus.

Poznato je, međutim, da su preduzeća koja direktno kontroliše, ali i poseduje Dragan Đilas jedini korisnici reklamnog prostora u sredstvima javnog prevoza i na stajalištima.

Drugi, koji bi tu da se oglase, prostor po paprenim cenama moraju da zakupe od Đilasa.

Finansijska sprega između vlasti Beograda i konzorcijuma Bus-Plus je vidljiva i iz načina finansiranja ovog sistema naplate karata.

Kao menadžer preduzeća koje stoji na čelu konzorcijuma navodi se izvesni mlađani Veljko Vlahović, dok je stvarna vlasnička struktura celog konzorcijuma pod velom tajne.

Teško bi bilo objasniti činjenicu da je Vlahović, kao golobradi klinac načelu preduzeća koje je u tom trenutku imalo kapital od samo 500 evra, istome obezbedio kredit Erste banke u visini od 2,5 miliona evra, za koji je jedina garancija bilo "Majke mi, vratiću pare", da nije bilo snažne podrške gradskih vlasti.

Takođe, Erste banka je masivno finansijski podržala medijsku kampanju uvođenja Bus-Plus kartica parama prikupljenim od građana Beograda, istih onih koji su posle tokom akcije disciplinovanja prebijani od strane Đilasovih jurišnika.

Znaju li komintenti ove banke gde idu njihovi depoziti?

Beograd je bankrotirao!

Poslednjim rebalansom budžeta od 12. jula 2012. predviđeno je dalje zaduživanje prestonice kod stranih banaka u iznosu od 79,6 miliona evra.

Najveći deo tih para (50 miliona evra) otišao je, navodno, za izgradnju pristupnih puteva mostu na Adi.

Daljih 20,2 miliona evra (i to upravo onih dobijenih od opskurne Evropske banke za obnovu i razvoj) bilo je namenjeno poboljšanju javnog saobraćaja i infrastrukture, dok je ostatak planiran za paušalnu odrednicu "obnova Beograda".

Još oko šest miliona evra u dinarima (tačnije 677,8 miliona dinara) grad je planirao da pozajmi od domaćih banaka i to za potrebe poboljšanja predškolskih ustanova.

Očigledno da nešto nije odrađeno kako je zamišljeno, jer bez obzira na navodnu investiciju u GSP, tamo je stanje iz dana u dan sve gore, o čemu svedoči i apel sindikata.

Da bi smanjili troškove za plate zaposlenih u javnom prevozu, gradski oci na čelu sa Đilasom došli su na ideju da većinu radnika prebace u privatne firme koje obavljaju poslove za GSP (tu je, između ostalih, i Bus-Plus konzorcijum), a koje sa svoje strane ne osećaju potrebu da radnicima redovno isplaćuju plate.

Gde je, onda, otišla razlika para?

U Đilasove džepove, zna se.

Više je nego očigledno da grad uprkos prebacivanju velikog dela zaposlenih iz javno-komunalnih preduzeća u privatne firme u kasi više nema para.

Trik koji je primenjen je krajnje jednostavan i viđen je i ranije: privatne kompanije koje su preuzele zaposlene iz javnih preduzeća angažuju se na istim onim poslovima na kojima su prethodno radili zaposleni koji su iz javnog prešli u privatni sektor, privatnicima grad plaća čak i više nego što je pre plaćao za zaposlene, koji od privatnika, ako uopšte, od plate dobijaju samo mrvice.

Ovako prikupljena sredstva privatnik zatim deli sa onima iz gradske vlasti koji su mu omogućili da tako posluje.

Nekada je JKP Parking servis bio jedan od glavnih finansijskih donatora stranke na vlasti.

Danas je kasa ovog preduzeća do te mere opljačkana da je ono nedavno moralo da podigne kredit kod komercijalnih banaka da bi isplatilo plate svojim zaposlenima.

Identična je situacija u svim javnim preduzećima Beograda – plate kasne ili ih uopšte nema, a sredstva se namiču ili dotacijama iz gradskog budžeta (koji je i sam prazan) ili pozajmicama od banaka.

 

Da bi isplivao iz dugova, grad je po poslednjem rebalansu budžeta odredio i prodaju dela sopstvene finansijske imovine u visini od 85 miliona dinara, kao i dodatno zaduživanje kod domaćih banaka u visini od 1,09 milijardi dinara i kod stranih finansijskih institucija od 9,55 milijardi dinara.

Prevedeno na srpski ovo znači da će samo za pokrivanje dosadašnjih rashoda Beograd dodatno da se zaduži za 100 miliona evra, plus što će iz rezervi stvorenih prethodnih godina da povuče još 1,38 milijardi dinara, a za nove investicije će da pozajmi 85 miliona evra.

Uz sve to ovogodišnji deficit neće biti manji od 8,64 milijarde dinara.

Samo ove godine na naplatu su dospeli dugovi iz prethodnog perioda u visini od 3,46 milijardi dinara koji nisu mogli da budu izmireni bez novog zaduživanja.

Pomenuti novac je manjim delom otišao za dobrobit stanovnika prestonice, a najvećim delom je utrošen na megalomanske i nepotrebne projekte od kojih jedinu korist imaju Đilas i njegovi sledbenici.

Još godinu dana ovakve rasipničke i bezobzirne vlasti Beograd neće moći da preživi.

Zato građani Beograda najpre, zatim i ostali građani Srbije javno i sa punim pravom postavljaju pitanje aktuelnoj vlasti i nadležnim institucijama:

“KADA ĆE DRAGAN ĐILAS KONAČNO POLOŽITI RAČUNE, I U IME NARODA BITI PROCESUIRAN PRED SUDOM, ZA SVU ŠTETU KOJU JE NAPRAVIO KAO GRADONAČELNIK BEOGRADA”?!

© Geto Srbija

Creative Commons лиценца

%d bloggers like this: