Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > “TEROR NAD GRAĐANIMA”, OD STRANE MIŠKOVIĆA I NJEGOVIH SLUGA

“TEROR NAD GRAĐANIMA”, OD STRANE MIŠKOVIĆA I NJEGOVIH SLUGA

9. новембра 2012.

 

DS je nakon ubistva predsednika Zorana Đinđića pretvorena u u servis marginalnih pojedinaca i “prvorazrednih lopova”.

Miroslav-Miskovic-Aleksandar-Antic-Dragan-Djilas

 

Nad njima su uspostavili kontrolu oni delovi društva i Miloševićevog režima koji su učestvovali u ubistvu premijera Đinđića.

Iako su osnovani upravo iz razloga nezadovoljstva ovakvom politikom DS, kao njihova frakcija, LDP je odmah po ulasku u Parlament postao servis Demokratske stranke.

Njihov ulazak u beogradsku i republičku vlast 2008. ukazao je da je LDP pod uticajem skupine najokorelijih kriminalaca okupljenih oko paradržavne terorističke ćelije pod nazivom „Privrednik“, sa Miroslavom Miškovićem na čelu, tim Bin Ladenom srpske privrede.

Čim su nove vlasti pravilno identifikovale ovu grupu terorista kao najveći  problem našega društva, mediji koji su u njihovom vlasništvu ili njihovom džepu, svejedno, mnoštvom drugih nebitnih tema su sklonili ime ovoga neformalnog gazde Srbije iz fokusa javnosti, razrađujući nebitne sukobe Miškovićevih slugu.

Prelomni trenutak budućnosti Srbije je upravo u spremnosti novih vlasti da rasturi ovu ćeliju i pokuša da od Srbije  stvori normalnu i demokratsku državu.

Šefovi ovakve Srbije su Miroslav Mišković i njegovi potčinjeni: Milan Beko, Miodrag Kostić, Vojin Lazarević, Branislav Grujić, Toplica Spasojević, Danko Đunić, Zvonko Nikezić,  Zoran Mitrović, Milija Babović, Srđan Šaper,  Dragan Đilas, Miroslav Bogićević…

 

Prethodna vlast jednako oličena u režimima Vojislava Koštunice i Borisa Tadića uz podršku i skoro svih drugih stranaka omogućila je ovoj bandi da monopoliše Srbiju, preuzme funkcije državnih institucija, donosi i menja zakone, postavlja i smenjuje, ucenjuje, optužuje, hapsi, drži u zatvoru i medijski satanizuje sve one koji su se njihovoj pljački našli na putu.

Najviše u ovome otišao je Miroslav Mišković koji je policiju, specijalno tužilaštvo i specijalni sud tretirao kao delove svoje firme.

O tome je nešto i javno svedočila njegova najbliža sradnica Milka Forcan posle sukoba koji je između njih izbio. Par meseci kasnije, sestra Milke Forcan završila je u višemesečnom istražnom zatvoru i sve je ubrzo ponovo utihnulo.

Zato i ne čudi sukob u vrhu policije gde legalno izabrane  vlasti pokušavaju nemoguće, to jest da sprovedu istrage o kriminalu i korupciji uz pomoć pojedinaca koji su Miškovićevi saučesnici istih tih pljački.

Zato se i dešavaju podmetanja i borba oko preuziminja poluga istražnih organa, jer je upravo tu centar zaštite organizovanog kriminala,  a ne borbe protiv tog kriminala.

Žrtve uništenja i  torture od strane Miškovića, Beka, Kostića, Lazarevića… otvoreno su u javnosti govorili da svi oni poseduju privatne prislušne centre, da se sami time hvale i da za njih rade mnogi inspektori poicije ili službenici tužilaštava ili sudova.

Nije tajna da je Boris Tadić, doskorašnji lider DS i bivši predsednik države takođe imao privatno-paradržavni centar za tehničko nadgledanje i presretanje informacija.

Srbija je pod njima pretvorena u balkansku Kolumbiju u kojima je mali  broj povlašnjih političara i kriminalaca živeo u najvećoj raskoši i bogtstvu dok je većina naroda propadala.

Korumpirani političari su omogućili  Miškoviću da monopol na maloprodaju hrane proda drugoj državi i milijarde opljačkane imovine strpa u džep, ostavljajući da građani Srbije plaćaju najskuplju hranu u skoro celoj Evropi.

Tako je prodao i banku i osiguranje i sve pare prebacio na off-shore firme ne plaćajući Srbiji ni dinar od  milijardi građana Srbije koje je on prisvojio za sebe.

Sve je to dobio zahvaljujući bednim desetinama hiljada evra koje je gurao u džepove lidera stranaka i nadležnih ministara omogućavajući njima da žive lagodno, kupuju jahte i automobile, da zimi letuju u tropima, a leti skijaju po Andima.

DS i LDP su reformom pravosuđa i zakonom o medijima omogućili ovu spregu politike, organizovanog kriminala i tajkunskih bandi i na taj način  zaštitili sve monopole Miroslava Miškovića i njihovu kasniju prodaju.

 

 

Svi su oni saučesnici organizovanog pljačkanja države na čijem su samom vrhu do izbora 2012. bili Tadić i Mišković.

Tadić je pao, moraju pasti i ostali!

Aleksandra Vučića i SNS u ovom trenutku smatramo najodgovornijim u procesu raskrinkavanja ove opasne i pogubne sprege organizovanog kriminala koja i dalje uništava Srbiju, a  sigurni smo da za istrajnost u ovome poslu imaju najširu društvenu podršku.

 

 

Materijal:eNovine

© Geto Srbija

Creative Commons лиценца

Advertisements
%d bloggers like this: