Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > “JOŠ JEDNA PLJAČKA” DRŽAVE I NJENIH GRAĐANA

“JOŠ JEDNA PLJAČKA” DRŽAVE I NJENIH GRAĐANA

7. новембра 2012.

 

Prećutane informacije o tome kako je „prodajom investitoru“ upropašćena fabrika „Prvi maj“ iz Pirota!

Post-petooktobarska Srbija pokazala se u svakom smislu kao država bez perspektive, autoriteta, unutrašnje samostalnosti, sposobnosti za organizacijom društva, i konačno, kao država čiji građani definitivno ne veruju da će im ikada biti bolje.

Prvi_maj_Pirot

 

„Demokratska tranzicija“ je stvorila ogromni spoljnotrgovinski deficit, i ekonomiju Srbije potpuno ruinirala.

Lopovske privatizacije javnih dobara po nekim procenama državu Srbiju oštetile su za 15-tak milijardi evra – poređenja radi, po informacijama Narodne banke Srbije, javni dug Srbije na kraju marta 2012. godine iznosio je 24.1 milijardu evra.

Jedino u čemu je „demorkatska vlast“ bila dobra, jeste sklapanje aranžmana sa MMF-om, što zapravo predstavlja uspeh u ubeđivanju pomenute institucije da Srbiji pozajmi novac koje će buduće generacije tek imati da vrate, naravno uz vrtoglave iznose kamatnih stopa.

Time, država Srbija, uvevši samu sebe u dužničko ropstvo, izgubila je većinu obeležja samostalnosti i državotvorenja, i sada je dužna da igra po pravilima onih od kojih je uzimala novac.

Umesto da ekonomija Srbije postane jednim odgovornim i kvalitetnim sistemom koji će štititi prava srpskih radnika i srpskih seljaka, desilo se sasvim suprotno:

Srbija je do guše ugazila u najgori oblik lihvarskog liberalnog kapitalizma u kome je bitan samo i isključivo profit, pri čemu se jedino zadovoljavaju interesi krupnog kapitala i belosvetskih oligarha koji u bescenje dobijaju srpska nacionalna dobra na slobodno korišćenje bez ikakvih ograničenja.

Još jedan, ko zna koji po redu slučaj ovakvih sumanutih eksperimenata nad leđima srpskog radnika desio se upravo ovih nedelja u našem Pirotu – jedna od najvećih pirotskih fabrika po kojoj je Pirot bio nadaleko poznat, „Prvi Maj“, privatizovana je, i „prodata“.

Naime, početkom septembra ove godine, englesko-slovenačka grupacija „AHA“ kupila je „Prvi Maj“ na aukciji, na kojoj je ona inače bila i jedini interesent.

Cena ugovora je, kako to mediji navode, 2.1 milion evra, i to za tri proizvodne fabričke hale.

Po izvorima „Agencije za privatizaciju“, prilikom prvog pokušaja prodaje fabrike koji se desio krajem jula, cena je bila dvostruko veća – radi se o sumi od 4.113.453,34 evra, pri čemu je depozit za učešće iznosio 42.000 evra.

Kako kupaca na toj licitaciji do krajnjeg roka – 16.08, nije bilo, odlučeno je da se licitacija proglasi neuspešnom.

Samo jedan dan nakon što je prva licitacija proglašena neuspešnom, 17.08.2012 desio se naredni pokušaj prodaje, ovoga puta po ceni od 2.098.000,00 evra uz depozit desetostruko veći nego prethodnog puta,  dakle 420.000 evra.

Tri dana kasnije, dakle 20.08 2012, objavljene su izmene uslova konkursa, u delu koji se odnosi na depozit, koji je ovom prilikom smanjen na 210.000 evra.

Konačno, 07.09 2012, Agencija za privatizaciju objavljuje da je licitacija za prodaju „Prvog Maja“ bila uspešna, i da je fabrika prodata za 2.098.000,00 evra.

Ukupne obaveze kupca po „APR“-u, ne postoje, a krajnje informacije ne kazuju ništa o depozitu.

Sve ove brojke koje su ovde prikazane u vidu vrednosti fabrike i potrebnih depozita, rezultat su rada „Dil inženjering konsalting“ grupe, i ona se navodi u zaglavlju svih ovih ugovora.

Sa punim pravom se mora pitati – zašto je ta agencija dvostruko oborila cenu „Prvog Maja“, a potreban depozit za kupovinu uvećala u krajnjem pet puta u odnosu na prvobitnu vrednost, na taj način eliminišući potencijalnu konkurenciju?

Uostalom, da li mogu građani Pirota da saznaju negde o vlasničkoj strukturi, političkim vezama, i namerama agencija koje određuju cene njihovih fabrika?

Kako će kupac zaraditi!?

Kupac navodi kako planira da do kraja ove godine zaposli oko 1100 randika, uglavnom onih radnika koji su već zaposleni u „Prvom Maju“.

Dakle, suštinskog povećanja broja zaposlenih u Pirotu neće biti, pošto se ne radi o licima koja nisu u radnom odnosu, već o kvalifikovanom i sjajno obučenom kadru, kome ne treba niti obuka ntii dodatno usavršavanje da bi radio.

Kupac je u tom smislu svakako na dobitku, a država očigledno namagarčena.

Kao stimulans za sklapanje ovog ugovora, država Srbija se je, preko agencije za strana ulaganja SIEPA, obavezala da za svakog zaposlenog, kupcu plati na ruke po 5000 evra.

Ukoliko „Mura“ ispuni ono što je obećala, i zaista do kraja 2012-te vrati na posao 1100 pirotskih radnika, računica kaže da će od države Srbije dobiti 5.5 miliona evra, a da će tačno 374 pirotskih radnika ostati bez posla (jer, po podacima „Agencije za privatizaciju“, fabrika trenutno zapošljava 1474 radnika).

Ili, drugim rečima, u čistom plusu „Mura“ će biti za 3.4 miliona evra, a tačno 374 pirotskih radnika i njihovih porodica biće u minusu.

Ukoliko u ovu cifru ulaze neki drugi državni stimulansi i bakšiši, „Murin“ dobitak biće još veći.

List „Politika“ citira navode potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Milana Kneževića, da „Mura“ od države Srbije, za zapošljavanje novih/starih pirotskih radnika „Provg Maja“ dobija oko 6.75 miliona evra.

Kako god bilo, cifre su neverovatne i od njih se običnom čoveku zavrti u glavi.

Prosto rečeno, reč je o običnoj malverzaciji, na osnovu koje će neko debelo omastiti brkove.

Ministarstvo finansija naravno ove navode naziva tendencioznim i netačnim, navodeći da „Mura“ planira da u narednim godinama u fabriku uloži oko 11 miliona evra.

No, objasniti ovakav kupoprodajni vratolom, teško je, čak i ako se poveruje u navode o investicijama.

Prvo i osnovno, o kakvoj se ovde „prodaji“ radi, ako znamo da će nakon svega „Mura“ biti u plusu oko 3.5 miliona evra koje će uzeti direktno iz budžeta Srbije, to jest iz džepova poreskih obveznika Srbije?

Drugo, ako znamo da će najveći broj zaposlenih činiti oni koji su već radnici „Prvog Maja“, zbog čega onda „Mura“ ima prava na subvenciju kada ona ne povećava zaposlenost u Pirotu već samo ponovo upošljava one iste koji su do sada radili a koje će sada otpustiti?

Treće, zar država Srbija sa tih 3.5 miliona evra koje će pokloniti  „Muri“ nije mogla da iznađe trajno rešenje za „Prvi Maj“?

Tih 3.5 miliona su zaista mogli pomoći pogonima „Prvog Maja“ koji su loše radili (trikotaža, trgovina), da stanu na noge, i s tim u vezi postavljamo pitanje – zar je poklanjanje para i fabrika strancima bolje rešenje?

Sasvim je jasna jedna stvar – kada više od jedne decenije ekonomiju jedne zemlje vodi jedna te ista stranka koja iz izbora u izbore jedva prelazi izborni cenzus,  i koja se pokazala kao jedan od glavnih nosioca bez-nacionalne ekonomske politike, ovakvi eksperimenti kao što je ovaj u vezi s „Prvim Majem“; sasvim su za očekivanje.

Radnicima „Prvog Maja“ niko se nije obratio sa bilo kakvim objašnjenjem, niti su građani Pirota imali prilike da se informišu o tome šta se dešava sa onim u šta su oni uložili ceo radni vek.

Fabrički sindikati koji su uglavnom oduvek bili produžena ruka kapitalističkih lihvara koje jedino zanima ideja dubokog džepa, su listom bili za ovu privatizaciju – od njih nije ni bilo za očekivati da kažu ili urade bilo šta što bi išlo u korist interesa radnika.

A radnici – pa ko njih šta pita?

Oni će do kraja godine glumiti pozorišne statiste, i strepeti da li će ih novi gazda uzeti pod svoje.

Država Srbija je poklonila strancima još jedno svoje dobro, a Pirot ostaje i dalje tu gde jeste, grad sve manjeg broja ljudi, ljudi koji su bez nade i vere u sutrašnjicu.

Koliko to uopšte danas košta Srbija i da li se na kraju možda svi mi nalazimo u nekom ugovoru, prodati budzašto i ko zna kome?

Izvor: Dveri

© Geto Srbija

Creative Commons лиценца

Advertisements
%d bloggers like this: