Архива

Archive for април 2012

BOLESNE LAŽI BORISA TADIĆA

 

U očajničkim pokušajima da sebe i svoju ekipu po svaku cenu spasi gubitka vlasti, Boris Tadić, bivši predsednik Srbije i “protivustavni” kandidat za treći predsednički mandat, definitivno se rastao od zdravog razuma.

 

Boris Tadic-bilbordi-Srbija

 

U jednom od sve češćih patoloških izliva njegovih besomučnih laži u javni prostor, Tadić je beskičmenjačkom smirenošću svoje interesne sledbenike obavestio da je za 24 sporne privatizacije, čije ispitivanje zahtevaju evropske institucije, tek nedavno čuo i da gori od želje da se pronađu eventualni krivci koji su učestvovali u njima.

 

Ovih dana iz Evropske komisije imamo zahteve da se ispitaju 24 sporne privatizacije u Srbiji. Tražio sam da mi odmah dostave podatke o tim privatizacijama. To je bilo i pre više meseci kada sam prvi put saznao za njih. Znate li kada su se one dogodile: 23 od 24 privatizacije desile su se u vreme vlade Vojislava Koštunice, jedna je bila pre te vlade i nijedna za vreme ove vlade.

Ispitaćemo svaku od tih privatizacija, ispitaćemo ko je u njima imao kakvu ulogu. Jedva čekam da saznam ko je iza toga stajao i da vidim da ti ljudi budu i osuđeni ukoliko je bilo nepravilnosti.

Bojim se da će se našim protivnicima to što su mislili da je njihova prednost vratiti kao bumerang, jer u stvari među njima su ljudi koji su to činili, a ne među nama”, rekao je Tadić u obraćanju najfanitičnijim vernicima DS dogme tokom posete Golupcu.

 

Dakle, u svega nekoliko rečenica tragikomični Boris Odlazeći, prezentovao nam je neverovatan podatak da je dopis koji je EK u Beograd poslala još prošlog juna do njega stigao tek ovih dana, na šta je on reagovao tako što je odmah tražio da mu se dostave podaci o tim privatizacijama.

Da ne bi ispalo da je poput svog nekadašnjeg kohabitacionog partnera hronično neobavešten, Boris je već u narednoj rečenici svoj iskaz donekle  revidirao naglašavajući da je to isto učinio i kada je pre “više meseci” prvi put saznao za sporne privatizacije.

Za odgovor na eventualno, a samonametljivo pitanje o razlozima zbog kojih je morao ponovo da se upoznaje sa materijom koju je već prešao pre “više meseci”, u izvrnutoj logici gospodina Bivšeg, definitivno nema mesta. Da li je u pitanju naprasna predizborna amnezija, nezainteresovanost za sudbinu opljačkanih firmi i njihovih radnika ili jednostavno prikrivanje sopstvenih finansijera.

 

Pokušavajući da ubedi javnost u imbecilnu tezu o sopstvenoj neobaveštenosti o tome šta se radi u njegovom DS pravosuđu, Tadić je prevideo okolnost da se u eri interneta lako može ustanoviti da su mu sporne privatizacije i nepravilnosti itekako bile poznate još od početka mandata njegove marionetske vlade.

Primera radi, samo su Savet za borbu protiv korupcije i nedavno preminula predsednica tog tela Verica Barać u poslednijih devet godina sačinili desetine izveštaja i predstavki, upravo povodom navedenih spornih privatizacija. Veći deo tih izveštaja je direktno dostavljen i samom Tadiću u pismu koje mu je Savet uputio 30. decembra 2010. godine.

 

DOKAZI PROTIV TAJKUNA

 

Pored aktivnosti Saveta, tužilaštvima je svoja saznanja o visokoj korupciji u Srbiji pre skoro dve godine dostavio i Stanko Subotić koji je u pisanoj izjavi  izneo brojne, sudski validne dokaze koji su teretili brojne visoke funkcionere Koštuničinog i Tadićevog režima, ali i njihove nalogodavce Miroslava Miškovića i Milana Beka.

Evropski parlament i Evropska komisija su upravo na osnovu izveštaja Saveta i izjave Subotića i izdvojili moguće slučajeve visoke korupcije. Dok su se građani Srbije i evropski zvaničnici zgražali nad iznetim dokazima, jedino su nadležna tužilaštva i Boris “Neobavešteni” do sada o tome ćutali, da bi tek sada, za potrebe predizborne kampanje, napokon priznao da je o spornim privatizacijama tek nešto načuo, prebacujući svu odgovornost na svoje bivše koalicione partnere.

Iako nema nikakve sumnje da su funkcioneri vlade Vojislava Koštunice direktno bili umešani u pljačke koje su Mišković, Beko i javnosti nešto manje poznati tajkuni bliski režimu sprovodili, još manje ima sumnje da su Tadić i njegova kamarila učinili sve kako bi zaštitili svoje finansijere i kako se nijedan slučaj ne bi procesuirao.

Jednostavno, Mišković i Beko su bili i ostali konstante koje se nisu menjale bez obzira na sve fasadne promene vlasti u Srbiji do sada.

 

LAŽNE TVRDNJE

 

Pored lažne neobaveštenosti, nisu tačne ni Tadićeve tvrdnje da je pre Koštuničine vlade sporna bila samo jedna privatizacija, kao i da za vreme odlazeće Vlade Mirka Cvetkovića nije bilo takvih pojava.

U dokumentima evropskih institucija se direktno pominje slučaj postavljanja optičkih kablova koje je radila fantomska firma “Nuba invest, u vlasništvu bliskih prijatelja Olivera Dulića”, ministra prostornog planiranja.

Zanimljivo je da je ta firma posao dobila neposrednom tajnom pogodbom, kršenjem zakonske procedure, a posao joj je, sasvim slučajno, dodelilo upravo Dulićevo Ministarstvo.

Pored višemilionskog posla postavljanja optičkih kablova, Savet za borbu protiv korupcije je upozoravao i na brojne nepravilnosti koje su pratile raspisivanje tendera za prodaju Telekoma, koji je samo sticajem okolnosti propao zbog niske ponuđene cene.

Međutim, kada se pogledaju nalazi Saveta više je nego očigledno da je Tadićeva vlada imala nameru da taj posao, iz “nepoznatih” razloga, namesti tačno određenom najpoželjnijem kupcu.

 

Uprkos tvrdnji lidera DS-a Borisa Tadića da se za aktuelnu Cvetković-Tadić-Dačićevu Vladu ne vezuje nijedan sporni slučaj visoke korupcije, “lako se da ustanoviti da je u pitanju bezočna laž”, poput kontradiktornih tvrdnji da je tek nedavno, nakon zahteva iz Brisela, prvi put čuo za sporne privatizacije i da je tim povodom odmah tražio informacije o neviđenoj pljački državne imovine.

 

Dakle, slogan: “IZBOR ZA BOLJI ŽIVOT – BORIS TADIĆ”, svakako nam govori da se “NJEMU” i “NJEGOVIM” koalicionim “partnerima”, “NE BI TREBALO,  NI SMELO VEROVATI” ni u ludilu!!!

 

Materijal:eNovine

#Geto Srbija 

Creative Commons лиценца

TAJNI PLAN KOSOVSKOG KASAPINA

21. априла 2012. Коментари су искључени

 

Povodom snimka koji je emitovala albanska televizija, na kome naoružane osobe automatskim oružjem i u uniformama bivše OVK rasturaju srpske barikade u opštini Leposavić, izvori bliski Euleksu i kosovskoj policiji potvrdili su da je u pitanju originalan video-zapis o akciji, koju su pripadnici rasformirane OVK sproveli pod kontrolom nemačkih i američkih vojnika iz baze Nord hil kod Leposavića.

 

Hasim Taci

 

Akciju naoružanih pripadnika bivše OVK, sada Albanske nacionalne armije, „osmislio je takozvani premijer Kosova Hašim Tači, uz saglasnost zvaničnika američke ambasade, komande američkih marinaca i nemačkog kontigenta Kfora, stacioniranih u bazi Kfora kod Leposavića.

 

U pitanju je plan za zauzimanje severa Kosova, čija je realizacija započela 25. jula prošle godine, kada je jedinica ROSU pokušala da izvrši upad na prelaze Jarinje i Brnjak.

Izvor tvrdi, da je Tači okupio bivše pripadnike OVK, ANA, obaveštajce, pripadnike navodno rasformirane ŠIK (albanske obaveštajne službe) i, uz naknadu i obećanje da će biti oslobođeni krivičnog gonjenja, od njih zatražio da se uključe u osvajanje severa Kosova.

Postavljanjem eksplozivnih naprava, uz javna pojavljivanja i akcije, sinhronizovane sa pripadnicima Kfora, treba izvršiti zastrašivanje i pokretanje Srba – iznosi detalje plana izvor iz kosovske vlade, navodeći da je Tači lično naredio izvođenje sinhronizovane akcije uklanjanja barikada uz liniju koja razdvaja albanska sela Ceranjska Reka, Šaljska Bistrica i Košutovo na području opštine Leposavić.

 

Tači je naložio i dobio zeleno svetlo bivšeg komandanta Kfora Erharda Bilera, da istovetne akcije preduzme i u rejonu graničnih linija između srpskih i albanskih sela na prilazu Zubinom Potoku i u naselju Bošnjačka mahala, u severnom delu Kosovske Mitrovice.

U Euleksu postoji uverenje da iza svih akcija na severu Kosova stoji Tačijev kabinet i da je vanredno zasedanje kosovskog parlamenta, posvećeno pitanju severa, inicirao lično Tači, kako bi odgovornost za eskalaciju sukoba na severu Kosova prebacio na radikalne struje.

 

Milan Ivanović, predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova, kaže da je emitovanje video-snimka akcije naoružanih i uniformisanih pripadnika bivše OVK na području Leposavića potvrda da institucije fantomske države Kosovo na terenu deluju u sadejstvu, pod nadzorom i uz mentorstvo međunarodnih subjekata, „istih onih koji su lobirali za kosovsku nezavisnost“.

U pitanju je strategija kojom je osmišljen progon Srba.

Smišljeno i sračunato Kfor i Euleks i ta, nazovi vlada Kosova, koju predvodi terorista, emitovanjem snimka nastoje da zastraše srpski narod da odustane od izlaska na lokalne izbore u dve opštine na severu Kosova, u Zubinom Potoku i Zvečanu – kaže Ivanović i dodaje da je „na sceni model Markala  i Račka“, po kome bi trebalo da usledi stradanje civila, za šta bi bili optuženi Srbi.

 

Autor:N.Z.

#Geto Srbija 

Creative Commons лиценца

ALBANSKI MAFIJAŠI SA SRPSKIM PASOŠIMA

20. априла 2012. 1 коментар

 

Uz bosove albanske mafije, koji su posle povlačenja srpske vojske i policije u kolonama povratnika ušli na Kosovo, ovde su utočište pronašli i islamski fundamentalisti i osobe sa centralnih poternica Interpola, kažu u kancelariji Euleksa u Prištini.

 

Siptari

 

Vođe Albanaca, koji su funkcije i uniforme OVK zamenili funkcijama u kosovskim institucijama ili uniformama Kosovskog zaštitnog korpusa, sada Kosovskih bezbednosnih snaga.

Uspeli su da uspostave kontrolu nad zapadnom Makedonijom i njenim glavnim gradom, i preševskom dolinom (područje Bujanovca,Medveđe i Preševa), što im je, uz širenje uticaja u Albaniji, omogućilo da stave pod kontrolu međunarodne misije, tvrde u Euleksu, uz ocenu da je međunarodno prisustvo, a posebno Unmik, pomoglo jačanju kriminalnih klanova Albanaca.

 

Postoji dovoljno dokaza da se na Kosovu kriju odbegli zločinci, ratni profiteri i ljudi koji predvode međunarodne kriminalne grupe – tvrde u Euleksu, iznoseći sumnju da su preko kosovskog područja dalje u Albaniju prebegle ubice petorice Makedonaca.

Prema podacima MUP-a Srbije, koji su dostavljeni Euleks policiji, kriminalni klanovi iz centralne Srbije su povezani sa „kolegama“ iz Prištine i jedni drugima služe kao „sigurne kuće“. Jedni drugima obezbeđuju lična dokumenta, pomoću kojih se nesmetano kreću po „zabranjenim područjima“.

U poslednjih godinu dana kriminalci iz Medveđe, Preševa i Bujanovca omogućili su Albancima sa poternica dobijanje srpske dokumentacije.

Naime, dovoljno je da kriminalac koji se nalazi u nekom skrovištu u bilo kojoj zapadnoj zemlji zatraži azil i dostavi (falsifikovani) izvod iz knjige rođenih, ili izvod iz knjige državljana na novo, izmišljeno ime, i uz tu dokumentaciju priloži potvrdu da je rođen na području Medveđe, Preševa ili Bujanovca.

Potvrda se, uz proviziju od 5.000 do 10.000 evra, izdaje na osnovu navodne službene evidencije, koja se vodi u zdravstvenim ustanovama u tim opštinamakažu u MUP-u Srbije, navodeći da je evidentirano više desetina fiktivnih potvrda koje potiču iz Medveđe, stotinak iz Bujanovca i oko 1.500 iz Preševa.

Odgovorni izdaju potvrde da je izvesna osoba rođena u kući, a ne u bolnici. Ta potvrda je dovoljna da kriminalno lice dobije novi identitet i zaturi tragove prethodnog identiteta – kaže izvor iz MUP-a, navodeći da su u biznis zamene identiteta umešani opštinski funkcioneri i oni koji duže pečate u zdravstvenim ustanovama.

 

U toku je praćenje sumnjivih i provera više stotina fiktivnih potvrda.

 

Stoji sumnja da je više ljudi sa centralne poternice MUP-a Srbije promenilo identitet i da se slobodno kreću, ne samo po Srbiji, već i po Evropi, iako se nalaze na spiskovima ratnih zločinaca i spiskovima pripadnika organizovanih međunarodnih kriminalnih klanova.

Odeljenja MUP-a u Leskovcu i Vranju zatrpana zahtevima Albanaca koji traže biometrijsku ličnu kartu i pasoš na osnovu potvrda da su rođeni u kući i da nisu upisani u matične knjige, ili su iste, navodno, spaljene i uništene.

Uz zamenu identiteta, strategija Albanaca je da prošire uticaj i na jug Srbije, zaokruživanjem teritorije opštinama Medveđa, dela opština Lebana i Vranja, Bujanovcem i Preševom.

 

Ubrzo će izneti statističke podatke o broju stanovnika, kojima je uskraćeno pravo na dvojno državljanstvo – kažu u MUP-u, pozivajući se na obrađene podatke sa terena, koji se zasnivaju na povećanom interesovanju Albanaca za dobijanje potvrde o rođenju u kući.

 

Autor:N.Zejak/Pravda

#Geto Srbija 

Creative Commons лиценца

KUMOVSKI POSLOVI DRAGANA ĐILASA

 

Predsednik opštine Novi Beograd Nenad Milenković i ja smo na zahtev sadašnjeg Gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa morali da oslobodimo plaćanja zakupa firmu »Pampero« iz Novog Beograda u iznosu od 9 miliona dinara.

 

Piše: Dragan Vujević, član veća opštine Novi Beograd.

 

DJILAS

 

Jedini način da to uradimo bio je da podmitimo sudskog veštaka Đorđević Ljubodraga da fiktivno proceni građevinske radove na 9 miliona dinara, što je 2007.godine iznosilo više od 110 hiljada evra, a za tu fiktivnu uslugu sudski veštak uzeo nam je samo 200 evra.

Direktno smo naredili rukovodiocima Poslovnog prostora šta da rade, ali smo ih posle posmenjivali kada su postali neposlušni i tražili deo kolača za sebe.

 

Tako se prostor od 420 kvadrata na Novom Beogradu nalazi u zakupu Đilasovog kuma Zorana Stojisavljevića i firme „PAMPERO“ d.o.o. i danas, a mene je Gradonačelnik Dragan Đilas skinuo sa gradske liste na izborima iako sam mu zajedno sa Nenadom Milenkovićem sve organizovao na Novom Beogradu da bude kako Dragan Đilas kaže.

Kum Dragana Đilasa bio je poznat po aferi nabavke skija za MUP 2003.godine kada je pobedio na nameštenom tenderu, a imao je lošiju ponudu od svih ostalih ponuđača za milion dinara.

Dobio sam garancije Dragana Đilasa da će nas štititi njegovi advokati i da će nam garantovati opstanak na funkcijama do daljnjeg, a sada nas je prevario, a njegov Kum uz moju pomoć okreće po 50 miliona dinara svake godine! Čak se i drugi kum Andrija pojavljivao i smeškao da mu završimo sve kako treba!

 

Dokaz kojim se potvrđuje da govorim istinu je odluka J.P. Poslovni Prostori-opština Novi Beograd.

 

Izvor: Korupcija Novi Beograd

#Geto Srbija 

Creative Commons лиценца

“VIDEO” BIVŠI AGENTI OTKRIVAJU TAJNE CIA-e

18. априла 2012. 1 коментар

 

“CIA je teroristička organizacija sponzorisana od strane države. Oni ne gledaju na ljude kao na ljudska bića, oni nisu ništa drugo nego figure na šahovskoj ploči.”- Verne Lion, bivši agent CIA-e razotkriva tajne u dokumentarnom filmu “Tajne CIA-e”.

 

spy-cia_1855419b

 

“Tajne CIA-e” otkriva 45 minutni Tarner Home Entertainment, dokumentarni  film dostupan svima.


U ovom detaljnom razotkrivanju, pet bivših agenata CIA-e opisuje kako se njihov ponos i početni entuzijazam u služenju svom narodu , postalo bol i kajanje, kada su shvatili da oni služe zapravo za potkopavanje demokratije i ubijanje nevinih civila, i sve to u ime “NACIONALNE BEZBEDNOSTI” i promovisanje stranih političkih planova.

Fudbalska zvezda “Notre Dame”-a , viši svemirski inženjer u državi Ajova, diplomant atraktivne visoke škole, mladi patriota i olimpijski prvak u streljaštvu, svi su oni bili regrutovani od strane CIA-e u mlađim danima.

Ovih pet hrabrih pojedinaca su rizikovali odmazdu u otkrivanju priče o postepenom razočaranju i konačnom begu iz CIA-e, kako su oni na kraju postali uvereni van svake sumnje da nisu služili ni demokratiji, ni narodu svoje zemlje.

Patriota prenosi svoje duboko kajanje za svoje direktne odgovornosti za smrt brojnih nevinih ljudi, kojima on, niti bilo ko, nikada neće nadoknaditi štetu.

Diplomant atraktivne visoke škole opisuje kako je početna zavisnost o moći i intrigama, preko noći preokrenuta u gađenje i užas.

Ovaj moćni dokumentarac je redak i izuzetan pogled na rezultate neobuzdane tajnosti, koju neki elementi u vladi SAD-a sprovode kako bi se postigli pojedini spoljnopolitički ciljevi.

 

Za prevod i titl filma, pritisnite CC i podesite jezik.

 

#Geto Srbija 

Creative Commons лиценца

Категорије:СВЕТ Ознаке:, ,

BORIS TADIĆ – VASKRSNUĆE IZDAJNIKA

18. априла 2012. Коментари су искључени

 

Povezujući pravoslavni praznik Vaskrs sa sudbinom Srbije, u Jabučju  je doskorašnji predsednik rekao, „da veruje u uskrsnuće Srbije„, odnosno, veruje u trenutak kada će ona „ponovo stati na noge i postati stabilna i razvijena zemlja na sreću svih svojih stanovnika„.

 

Izdajnik

 

Da bi neko ili nešto uskrsnulo, najpre mora da izdahne. Da li je Srbija izdahnula? Da li su Srbija i njen narod, u svesti Borisa Tadića, već sahranjeni (pogrebeni)? 

 

Veoma je zanimljiva hiperaktivnost predsednika Demokratske stranke, koji „vaskrsava“ na svim mogućim stranama izdišuće zemlje. Teško je predvideti gde bi se taj „čudesni“ čovek sledećeg dana mogao pojaviti.

Dobija se čak utisak, da nema građanina u Srbiji, koji bi se naročito iznenadio, ako bi mu ovih dana Boris Tadić „vaskrsnuo“ na vratima stana.

Pored toga što je kandidat za predsednika Boris Tadić obilazio seoska domaćinstva i „uspešna mala preduzeća“, on je učestvovao na otvaranju gotovo svakog novog pogona u Republici Srbiji.

Naravno, reč je o stranim „investicijama“, koje su „pohrlile“ u Srbiju, upravo sada pred izbore, jer, eto, zahvaljujući „ogromnim naporima predsednika DS-a„, ova raspeta i, po ideološkom obrascu „srpskih prijatelja“, eshatološka zemlja, „uspela je da dobije status kandidata“.

 

Novinari u Srbiji u stopu prate predsednika demokrata kao da je on i dalje predsednik Srbije. Izgleda da ne postoji nijedna ozbiljnija medijska kuća u zemlji koja sumnja da stari predsednik države neće biti novi predsednik.

Vera u njegovu pobedu toliko je snažna, da nikome u DS-u ne pada na pamet da u „vatru“ predizborne kampanje ozbiljnije uključi bilo kog njihovog drugog političara.

Zašto? Pa zato što je Boris Tadić, u stvari, Demokratska stranka. Boris Tadić je Srbija (ona sahranjena što čeka vaskrsnuće), Boris Tadić je emanacija božanstva, koje se žrtvovalo za narod i koje vaskrsava za svoj treći (antiustavni) mandat.

 

Postoje ljudi koji ne žele baš mnogo da rade, već imaju potrebu samo da kukaju„, rekao je u subotu predsednik DS-a i dodao: „Od kuknjave nema koristi, potrebno je raditi, raditi i samo na taj način možemo nešto učiniti za sebe, za svoju porodicu i za svoju zemlju.“

O kakvoj prostačkoj demagogiji, pa i najobičnijoj sprdačini je ovde reč, potvrđuje i Tadićeva „konstatacija“ da „izbore treba iskoristiti na valjan način, kako bi se ljudi obučili i osnažili novim znanjima i kako bi im se pomoglo da pronađu posao„.

Zapravo, ono što nam poručuje Boris Tadić u ime „sigurnosti“ i „bolje budućnosti“ sasvim se kosi sa zdravim razumom. Sigurno je da su uvek postojali (a i danas postoje) ljudi koji „ne žele mnogo da rade“ i to nije nikakva novost, ali Boris „zaboravlja“ da je u Srbiji trenutno bez posla više oko milion i po ljudi i da približno toliko ljudi radi pod ropskim uslovima, mesecima bez plate ili sa platom od koje ne mogu da prežive kao ljudi. 

Kako li se, posle ovakve Tadićeve „obuke“ i „osnaživanja novim znanjima“, osećaju stotine hiljada nesrećnika u Srbiji, eufemistički nazvanih „tranzicionim gubitnicima“, čija su preduzeća nasilno uništena, a radna mesta zatvorena?

Biće zahvalni Borisu, koji im je, eto, otvorio oči: Snađite se ljudi kako znate i umete! U se i u svoje kljuse! Ko radi ne boji se gladi! Raditi, raditi i samo raditi!

 

Cinizam predsedničkog kandidata

 

Jasno je da sit gladnome ne veruje. Tako je bilo oduvek. Ipak, jedno je neverovati, a sasvim je drugo kada te gladne neko pokušava da ismeje i napravi ih budalama. A Boris Tadić upravo to radi: ismejava izgladneli i obespravljeni narod.

U subotnjem izdanju lista Politika, predsednik DS-a objašnjava kako je njegovo obećanje iz predizborne kampanje pre četiri godine (2008), o otvaranju novih 200.000 radnih mesta, zapravo ispunjeno, primer je još neviđenog cinizma na političkoj sceni Srbije. U pomenutom intervjuu Boris Tadić doslovno kaže:

Мi јеsmо оtvоrili 200.000 nоvih rаdnih mеstа, аli је krizа zаtvоrilа 400.000. То јеstе nајvеći nеdоstаtаk, tоgа smо svеsni i rеšаvаnjе tоg prоblеmа zаtо mоrа biti primаrni cilј nоvе vlаdе.“

 

Predsednički kandidat Demokratske stranke tvrdi kako je za vreme njegove vladavine „pacifikovana Srbija“, a takva „pacifikacija“ se ogleda u tome što njemu danas niko „ne preti smrću“. A, veli on, pretili su mu „oponenti“ na izborima za predsednika 2004. godine.

Koji „oponenti“? Valjda misli na ondašnje srpske radikale, od kojih su neki danas u SNS?

Dakle, stepen civilizovanosti srpskog čoveka ogleda se u njegovom odnosu prema Borisu Tadiću, čoveku koji je svoj narod tretirao kao maloumnike sa mesta predsednika, kao i danas sa mesta kandidata za predsednika. 

Uz to, teško je setiti se o kakvom „aerodromu“ predsednik DS-a govori, na kome je, navodno, zbog „potpisivanja SSP-a“, trebalo da ga dočeka (da li i ubije?) Tomislav Nikolić.

Uostalom, kakve je veze predsednik Srbije imao sa SSP??? To nikada nije bilo u opisu poslova predsednika države.

O SSP-u odlučivala je vlada Srbije. Konačno, taj sporazum sa EU, u ime Srbije, potpisao je tadašnji potpredsednik vlade, Božidar Đelić.

 

Naravno, prava istina je da je Borisu Tadiću pretila smrću nekakva nepoznata „srpska patriotska organizacija“. A i neka deca na Fejsbuku.

Ništa od toga nije se moglo uzeti za ozbiljno, a jedina moguća „ozbiljna pretnja“, koju su mu uputili „oponenti“, mogla bi da bude kletva Vjerice Radete, da „Bog kažnjava izdajnike do sedmog kolena“. Ali, to se dešavalo 2008. godine, nakon hapšenja Radovana Karadžića.

 

Tadićevo podsmevanje zdravom ljudskom umu

 

U subotu, u Knjaževcu, predsednik DS-a Boris Tadić nastavlja, svesno ili nesvesno, da se podsmeva zdravom ljudskom umu:

Evropska unija je predstava o cilju koji treba da dostignemo„, kaže on, ne trepnuvši, kao da mu srpski jezik nije maternji i kao da ne zna kakvo značenje ima srpska reč „predstava“.

Predstava je predodžba, saznanje, shvatanje, pojam, slutnja o nečemu ili nekome i, iz konteksta u kome je Boris Tadić upotrebio sintagmu („predstava o cilju“), postaje jasno da je čitava ujdurma, oko „EU koja nema alternativu„, u potpunosti zavela njegov um na stranputicu.

Zapravo, „predstava o cilju“ je fantom, jer jedno je kada se čovek trudi da dostigne cilj, a sasvim drugo ako traga za predstavom o cilju.

 

Drugim rečima, sam kandidat za predsednika, koji neustavno „trči“ svoju treću predsedničku trku, potvrđuje nam da je Evropska unija Čardak ni na nebu ni na zemlji.

Samo u državi – u kojoj je ustavni zakon stariji akt i od samog ustava– i u kojoj su svi zakoni izigrani i postavljeni naglavce – moguće je da se šef države poistoveti sa samom državom („država to sam ja!“).

 

Materijal:Koreni

#Geto Srbija 

Creative Commons лиценца

VLAST KRIJE KO JE ODLUČIO DA NEMA LOKALNIH IZBORA NA KIM

17. априла 2012. Коментари су искључени

 

Unmik je najodgovorniji, tvrde zvaničnici, dok u DSS tvrde da je to „poslednji korak u puzajućem priznanju nezavisnosti Kosova“.

 

borko-i-tadic

 

U državnom vrhu Srbije juče nije bilo moguće utvrditi ko je doneo odluku da Beograd 6. maja ne sprovede raspisane lokalne izbore na Kosovu i Metohiji. Unmik je najodgovorniji – dalo bi se zaključiti iz izjava srpskih zvaničnika, dok u DSS tvrde da je to „poslednji korak u puzajućem priznanju nezavisnosti Kosova“.

Ministar za KiM Goran Bogdanović, koji je na Vaskrs prvi zvanično saopštio ono što kosovski Srbi i opozicija već nedeljama najavljuju, izbegao je juče direktan odgovor na Danasovo pitanje ko je u Beogradu „prelomio“. On objašnjava da je Ministarstvo za KiM dobilo negativan odgovor Unmika, koji je prosledilo premijeru Mirku Cvetkoviću, a on Republičkoj izbornoj komisiji i predsednici parlamenta Slavici Đukić Dejanović.

 

PREBACIVANJE ODGOVORNOSTI


U Nemanjinoj 11 je nezvanično rečeno da vlada ne donosi odluke te vrste. Slavica Đukić Dejanović kaže da se njena „ingerencija završila raspisivanjem izbora“ i da je lokalno glasanje na KiM „pitanje za vladu, koja za razliku od 2008. sada ovlašćenje za njihovo sprovođenje nije prenela na RIK“.

Kako god, prema Bogdanovićevim rečima, na stav Beograda presudno su uticali Unmikovo „ne“, Rezolucija 1244 SB UN i tenzije na terenu. Bogdanović ističe da je ova odluka „više bezbednosna, nego politička, jer posle nedavnih hapšenja na KIM niko nije smeo da reskira ljudske živote“.

Iako potpredsednik Vlade Kosova Hajredin Kuči kaže da je odluka Beograda očekivana i da je Priština imala obećanje međunarodne zajednice da izbora neće biti, Bogdanović tvrdi da se srpske vlasti „ni s kim nisu dogovarale“. On negira spekulacije da su nedavna hapšenja Srba, pretnje Prištine i prepiska sa Unmikom deo „izbornog“ dogovora Beograda, Prištine i Brisela.

 

ISTINE, PRIZNANJA I ZAVOĐENJA


– Ako nam međunarodna zajednica kaže da Rezolucija 1244, koja je osnov odbrane našeg suvereniteta na KiM, podrazumeva da su međunarodne institucije, pre svega Unmik, zadužene za organizaciju izbora na teritoriji naše južne pokrajine, mi to poštujemo. U suprotnom Srbija bi prekršila Rezoluciju 1244, a svi koji govore suprotno, ne govore istinu i bave se lažnim patriotizmom – poručio je juče lider DS i bivši predsednik Srbije Boris Tadić.

Sa terena stižu upozorenja. Slaviša Ristić, predsednik opštine severna Mitrovica i član DSS, ocenjuje da će „neodržavanje lokalnih izbora na KiM dovesti do novih priznanja kosovske nezavisnost i tihog iseljavanja najpre Srba južno, a potom i severno od Ibra“, prenosi Radio KiM.

Raspisivanje izbora, pisma Unmiku, radna tela RIK i Bogdanovićeva izjava su samo „zavođenje naroda za Goleš planinu“. To je neozbiljno. Pri tome, Bogdanovićeva izjava nije merodavna, jer bi odluku o neodržavanju izbora morala da donese i saopšti vlada – kaže Marko Jakšić, potpredsednik Skupštine zajednice opština AP KiM i funkcioner DSS.

 

PETKOVIĆEVA IMA DOZVOLU URS

Za sada je izvesno da će, bez obzira na stav Beograda, skupštine opština Zvečan i Zubin Potok same organizovati izbore, za šta postoji mogućnost i u Štrpcu, gde je takođe formirana opštinska izborna komisija.

U Zvečanu su, kako navodi Jakšić, izborne liste podneli SRS, DSS, SNV severnog KiM i URS, a u Zubinom Potoku SRS, DSS i URS. On kaže da je rok za predaju opštinski izbornih lista, koje potpisuju predsednici stranaka, 22. april i da se očekuje da liste podnesu i naprednjaci i SPS.

– Ušli smo u izborne radnje i predali listu poštujući odluke nadležnih državnih vlasti u Beogradu, kao i SO Zvečan o organizovanju lokalnih izbora. Da bih se kandidovala, od nadležnih organa stranke dobila sam potrebnu saglasnost – ugovor i ovlašćenje – kaže Stojanka Petković, nosilac prve zvanične opštinske liste na KiM „Stojanka Petković – Za Zvečan u Srbiji, URS“.

Ona smatra da za kosovske Srbe „nisu obavezujuće privatne izjave i politički stavovi odlazećeg ministra za KiM Bogdanovića i državnog sekretara iz istog resora Olivera Ivanovića, kojima nije u interesu da se izbori održe ni u Zvečanu i Zubinom Potoku, jer njihove stranke tamo nemaju birače“.

 

DS protiv, SNS i SPS bez stava

Prema rečima Gorana Bogdanovića, demokrate neće biti „licemeri i pozivati članstvo na glasanje u Zubinom Potoku i Zvečanu“.

Što se tiče priznavanja rezultata tih izbora, Bogdanović odluku prepušta novoj vladi. Slavica Đukić Dejanović kaže da SPS još nije zauzela stav o učešću na srpskim lokalnim izborima na KiM, mada ona lično smatra da „neslaganje Beograda i kosovskih Srba slabi srpske pozicije i otvara prostor za politizaciju“.

SNS će, prema rečima zamenika predsednika Aleksandra Vučića, stav o lokalnim izborima na KiM doneti do kraja ove sedmice.

 

Autor: Jelena Tasić/Danas

#Geto Srbija 

Creative Commons лиценца

%d bloggers like this: