Početak > GLAS NARODA > DŽEPAROŠI U ŽUTIM RUKAVICAMA

DŽEPAROŠI U ŽUTIM RUKAVICAMA

28. april 2012.

 

Odlazeća vlast u Vojvodini za sobom ostavlja pustoš. Nekada je to bio najrazvijeniji region Srbije, dok je danas, posle vladavine Bojana Pajtića i njegove klike, ispod republičkog proseka.

 

bojan pajtic

 

Informacije o sveopštoj pljački dobijene su iz najužeg Pajtićevog okruženja, i to od osobe koja se ponudila da bude ključni svedok na suđenju toj mafijaškoj grupi.

Nadajmo se da će ono uskoro biti i održano.

 

Nezaposlenost u AP Vojvodini u poslednje tri godine porasla je sa 14 na 23 odsto220.000 nezaposlenih, a samo u poslednje dve godine bez posla je ostalo 30.000 ljudi, od toga 30 odsto čine mlađi od 30 godina.

Za poslednje dve godine u pokrajini je ugašeno 5.000 malih i srednjih preduzeća, a proizvodnja je pala za čak 13 indeksnih poena, dok su plate za 2.000 dinara niže od republičkog proseka. Najviše kriminalnih privatizacija bilo je u AP Vojvodini – od kojih je čak 210 poništeno.

 

Tajkunskom dogovornom privatizacijom sumnjivo je privatizovano preko 50.000 hektara, a 15 najvećih poljoprivrednih kombinata i zadruga likvidirano je ili je u stečaju, dok je preko 5.000 porodica ostalo bez prihoda…

Povećanje zaposlenosti beleže jedino pokrajinska administracija i brojni zavodi, agencije, fondovi, njih 14, koji su od 2000. godine uposlili preko 2.500 ljudi i to uglavnom partijskih aktivista.

 

“Vojvodina je podeljena između Bojana Pajtića, kao vođe kriminalne grupe, i kumova, koji se pitaju za sve u Novom Sadu, dok je ostatak pokrajine prepušten grupi Momčila Milovića, vođi grupe kojoj pripadaju i Dušan Elezović i Miloš Gagić, kao najistaknutiji članovi.”

 

U prvu grupu spadaju osobe povezane kumovskim vezama, ima ih osam, a najistaknutiji su: Igor Pavličić, zvani Rodni, gradonačelnik Novog Sada.

On je Pajtićev kum, zbunjen je, neiskusan, plašljiv, anoniman, neobavešten, ništa ne radi bez Pajtića, uklapa se u Bojanovu želju da se, iz demagoških razloga, okruži isključivo Hrvatima i Mađarima; potom Bora Novaković, izopačen do krajnjih granica, iskompleksiran; jedino se on nešto pita u Novom Sadu o parama i samostalan je u odnosu na Pajtića.

Ta samostalnost je oličena u LjupkuKalabi, vlasniku “Graditelja NS” koji je takođe kum, i od koga je nemoguće doći na red u Zavodu za izgradnju grada.

Inače, pomenuti Kalaba je isti položaj imao i za vreme bivše gradonačelnice Maje Gojković. Pored Bore Novakovića, parama ograničeno smeju da upravljaju i Dragoslav Petrović i Jovica Đukić, pokrajinski sekretari.

Druga grupa funkcioniše po principu plemensko-rodovske zajednice: iz Zmajeva su, drže čvrsto pokrajinski odbor DS-a, ali se ništa ne pitaju u Novom Sadu, već samo po opštinama Vojvodine.

Zaposlili su u pokrajinske institucije pola sela, od kafe-kuvarica do direktora, i ako iko Pajtiću dođe glave, to će biti oni.

Momčilo Milović se kao vođa ove grupe svakog dana sastajao sa Pajtićem i sa njim se dogovarao ko će biti izvođači na kom projektu.

Milović je nedavno pobegao sa mesta direktora pokrajinskog Fonda za kapitalne investicije u Italiju, da bude konzul u Trstu. Razloga za to bilo je puno… Uzeo je mito, izvođači su izgubili strpljenje, neki su mu i “poruke” poslali pa mu je i automobil zapaljen. Fond duguje ogromne pare…

Sličan scenario bežanja iz zemlje u roze košulji izveo je i Mihajlo Brkić, direktor Fonda za razvoj. On je pobegao u Kuvajt, gde danas vrši dužnost ambasadora Srbije.

Članovi druge grupe u potpunosti su okružili Pajtića, bombarduju ga svakodnevno lažima, iluzijama i misaonim konstrukcijama, tako da je on odavno izgubio kontakt sa realnošću i istinom. On i sam insistira da ga lažu, da mu kažu kako je podrška birača 50 odsto i sl.

Predsednici opštinskih odbora DS-a u Vojvodini određuju koji projekti u toj opštini će biti odobreni od Upravnog odbora Fonda za kapitalne investicije. Oni uputstva dobijaju od Elezovića i Gagića i njihove su marionete, izabrane po principu “što manja podrška u bazi, to veća odanost Elezoviću”.

Ti predsednici su preko kredita ili lizinga kupili mašine i njih planiraju da otplaćuju iz sredstava Fonda, kojih više uopšte nema.

 

Čelnici MUP-a svoje žene zapošljavaju u javnim preduzećima i fondovima, a zauzvrat oni garantuju da u pojedinim medijima neće biti pominjani Pajtić i vlast u Vojvodini, a rade i druge prljave poslove za vrhušku.

U Zavodu za izgradnju Novog Sada, Vodovodu i Toplani gotovo sve poslove dobija”Graditelj NS” (preko 90 odsto sumnjivih tendera), kao i “Projektomontaža” iz Beograda. Uporno se sprovodi restriktivni postupak za projekte vredne preko 100 miliona dinara.

Od pokrajinskih para, a preko Fonda za kapitalne investicije, visokogradnju izvodi “Dijagonala”, koja dobija sve više poslova, dok niskogradnju izvodi “Bulevar kompani”.

Fond je klasična mašina za pranje para i to mu je jedina svrha postojanja. Sve je preuzeo iz pokrajinskih sekretarijata, sve sprovodi Fond i svi tenderi su namešteni.

Značajan deo novca za sebe uzimaju Bora Novaković (novac iz ZIG-a), Pajtić, Dragoslav Petrović, Elezović i Milović. Dug Fonda prema građevinskoj operativi iznosi preko 4 milijarde dinara što je dovelo do blokade više desetina građevinskih firmi.

Tipičan primer rada Fonda za kapitalna ulaganja jeste naređenje direktora Milovića da se izvrši plaćanje firmi njegovog drugara, koja je 2009. radila rekonstrukciju manastira Krušedol u sklopu priprema za proslavu godišnjice manastira, a kada je Pajtić bio predsednik Odbora za obeležavanje godišnjice.

Zato je moralo, kako reče Milović, da se radi hitno, bez projekta, bez tendera, bez osnovne putanje javne nabavke, bez nadzornog organa, bez ikakve procedure i kontrole. Milović je tada urlao po Fondu: ”…Ako bude trebalo, ići ću u zatvor, ali ovo mora da se plati!”

 

Suština krađe su veliki poslovi koje rade “Eurogardi” i “Dijagonala”. Firma “Eurogardi”,poznata i iz afere krađe novca prekoIntermosta, dobijala je manje poslove da ćuti ipreživi, a da zauzvrat daje uslužne ponude.

Uslužne su one ponude koje se daju samoformalno i to na nameštenim tenderima, tako da pobedi unapred izabrani ponuđač, sa ponudom nižom od uslužne.

U Novom Sadu je pobednik obavezno “Dijagonala”.

Slično “poslovanje” DS primenjuje i u Beogradu sa tzv. kvalifikovanim ponuđačima, takoda se onda unutar kruga od pet firmi sve zatvara, a cene naduvavaju.

Najviše propusta Republička revizorska institucija konstatovala je u radu “Radosnogdetinjstva”, novosadske predškolske ustanove, i Zavoda za izgradnju grada (direktor BoraNovaković – DS), dok su nepravilnosti uočene i u radu Vodovoda, JP “Putevi” i JP “Spens”.

 

Grad je sklopio ugovor sa firmom “Graditelj NS” za izgradnju vodovodne i kanalizacione infrastrukture u Bulevaru Evrope, plativši uslugu više od 113 miliona dinara, iako je procenjena vrednost investicije nešto manje od 70 miliona.

Firma “Eurogardi” je od Zavoda za izgradnju grada dobila 13 projekata ukupne vrednostioko 35 miliona dinara, umesto da se za sve te poslove sprovede jedna javna nabavka, a istopreduzeće radilo je rekonstrukciju nekoliko vrtića “Radosnog detinjstva” bez prethodno raspisanog javnog poziva.

Na sve ovo ukazala je Državna revizorska institucija.

Na prvom tenderu za nabavku opreme za centralnu kuhinju “Radosnog detinjstva”, dok je planirana cifra za kompletan projekat bila 10 miliona evra, prihvaćena je ponuda građevinskefirme “Dijagonala” koja je iznosila 370 miliona dinara, iako je na stolu bila više nego upolaniža ponuda kompanije “Monera”.

Skuplju ponudu, i to “kao najbolju”, prihvatili su direktor “Radosnog detinjstva” Borislav Samardžić i firma “Eurogardi”, zadužena zaprojektovanje objekta koji je prvobitno trebalo da ima 5.000 kvadrata…

Nakon izveštaja italijanskog arhitekte Vitorija Valentija iz renomirane italijanskekonsultanske firme “Politehnika, koja je projekat ocenila skandaloznim i navela da ceo posao ne može da košta više od 6 miliona evra, tender je stopiran.

Kako je za medije tada rekao glavni menadžer firme “Monera” Nebojša Berak, umesto krivičnih prijava zbog pokušaja pljačke skoro 5 miliona evra, isti ponuđači dobili su posao i na ponovljenom tenderu, gde je veličina budućeg objekta smanjena na 3.000 kvadrata, a za čiju realizaciju je izdvojen 541 milion dinara iz pokrajinskog budžeta.

I na ponovljenom tenderu ponovo je prihvaćena ponuda “Dijagonale” od 140 miliona dinara, iako je “Monera” poslala ponudu na 97 miliona.

Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić obećao je tada da će budžetska inspekcija proveriti navode o nameštanju tendera za izgradnju centralne kuhinje, koja je finansirana iz pokrajinskog budžeta.

Prema njegovim rečima, lično će se založiti da ova priča bude isterana do kraja, iako zadržava mogućnost da je na tenderu ipak izabrana najbolja ponuda. (140 miliona)

 

Novac od mosta odlio se preko vodovoda

 

Stvarna pljačka pravih para u Novom Sadu sprovodi se i preko virtuelnih projekata.

U vojvođanskoj prestonici je do 1944. postojao železnički most podignut još u 19. veku, koji je nosio naziv most Franje Josifa, a kasnije Kralja Aleksandra. Na njegovim stubovima, koji su jedini preostali posle miniranja od strane Nemaca, vlast Novog Sada je odlučila da sagradi novi most.

Tender za izradu idejnog rešenja završen je u januaru 2009. godine tako što je od svih pristiglih ponuda prihvaćena jedino ona beogradskog saobraćajnog instituta CIP, ali je posao dodeljen mariborskom projektnom birou “Ponting”.

Neki članovi stručne komisije Zavoda za izgradnju grada iz Novog Sada odbili su da potpišu zapisnik sa otvaranja ponuda kojim je lažirano da je i “Ponting” predao kompletnu dokumentaciju, pa se digla velika prašina, a CIP je uložio prigovor na odluku komisije.

Pre donošenja odluke o dodeli posla Mariborčanima, na sednicu Tenderske komisije je došao gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić, koji je dok se bavio advokaturom uglavnom zastupao preduzeća iz Hrvatske i Slovenije, i ultimativno zahtevao da se prihvati predlog “Pontinga”.

Vikao je na članove Komisije koji su želeli da posao odrade po zakonu i u jednom trenutku je potpuno izgubio samokontrolu, pa je počeo da šutira stolicu sa koje je prethodno ustao.

Nemajući kud, a zbog straha za svoju egzistenciju i zdravlje, članovi Komisije su konačno “Ponting” proglasili pobednikom.

“Ponting” je, inače, poznat kao preduzeće preko kojeg lokalne žute vlasti u Srbiji kradu pare iz budžeta.

Ista firma je projektovala i beogradski Mosta na Adi, sa sve preskupim i nepotrebnim pilonom.

Zanimljivo je da su Viktor Markelj i Petar Gabrijelčič projektovali pilon, koji je sam koštao koliko jedan skromniji most preko Save.

Beogradske vlasti, sa druge strane, nisu imale ništa protiv ovih ideja, posebno jer je na taj način moglo da se pokrade više desetina miliona iz budžeta spremljenog za Most na Adi.

 

Istu kriminalnu ideju je imao i Igor Pavličić za obnovu mosta Franje Josifa, za koji je umesto uspravnog bio planiran povijeni pilon.

Pošto je vlast unutar svojih redova postigla dogovor ko će koliko i iz kog budžeta da ukrade, generalni direktor CIP-a Milutin Ignjatović je bio pritisnut da povuče prigovor na odluku novosadske tenderske komisije, pod izgovorom da to preduzeće ima važnija posla od vucaranja po sudovima, tako da su gradonačelnik Pavličić i direktor “Pontinga” Viktor Markelj potpisali ugovor o izradi idejnog rešenja za obnovu mosta.

Mariborčani su za 121 milion dinara (za 50 miliona skuplje od CIP-ove ponude) izradili sličan megalomanski projekat kao za Most na Adi.

Budući da bi se i ovaj novosadski most zabijao u brdo, ono na kojem je Petrovaradinska tvrđava, kroz koje bi trebalo da se prokopaju dva tunela. Da bi se sve ovo odradilo bilo je potrebno najmanje pola milijarde evra, a za sam most je bilo pripremljeno 50 miliona evra iz budžeta grada i pokrajine, kao i od Evropske komisije.

Kako Novi Sad nije mogao da prikupi novac za završetak celog projekta, a most koji bi se završavao na padini nekog brda nije imao nikakvog smisla, Pavličić je odustao od svega i novac spreman za ovaj projekat preusmerio na račun novosadskog Vodovoda, odakle je još lakše mogao da se odlije u privatne džepove.

 

“Projekat Vodovod”

 

Novosadski vodovod jedan je od najboljih u Srbiji. Kvalitet vode koju distribuira bio je nesumnjiv.

Dolaskom na mesto direktora Vodovoda, Branko Bjelajac ga namerno urušavai upropaštava da bi imao izgovor za njegovu privatizaciju.

Ono što su generacije Novosađana gradile, sada se krčmi i rasprodaje.

Branko Bjelajac sada radi po direktnom nalogu gradonačelnika Igora Pavličića, odnosno Bojana Pajtića.

Pavličić je Bjelajca pokušao da smeni zbog nesposobnosti, te da LSV, koja ga je delegirala, dobije za to mesto neku kompenzaciju, ali su Nenad Čanak i DS vrlo brzo našli zajednički jezik i to upravo oko prodaje Vodovoda.

U pripremi ovog posla građanima su plasirane informacije o lošem stanju vode i mreže.

Prošlog leta su u vodi pronađene nematode – crvi, što je Branko Bijelajac jedva dočekao, pa je tretirao vodu velikim količinama hemikalija i učinio je neupotrebljivom za piće!

Glas protiv ovakvog postupka digao je prof. dr Boža Dalmacija sa PMF-a u Novom Sadu, ali je brzo ućutkan. To, međutim, nije promenilo činjenicu da Vodovod namerno tretira vodu za piće velikim količinama hlora i mangana, koji su poznati kao jaki neurološki agensi.

Stanje novosadske vode ocenjuje se kao katastrofalno, ali građani ne treba da brinu – jer Bjelajac ima rešenje!

 

Rešenje se i samo nameće: treba obnavljati i popravljati Vodovod.

Za to grad Novi Sad nema sredstava, pa se traži strateški partner. On je “pronađen” u francuskoj kompaniji”Veolija”.

Procedura je već u toku. Na tenderu je već izabran CSP, kao konsultant iz Nemačke sa zadatkom da za 65 miliona dinara iz gradske kase, “utvrdi” da je “Veolija” najpovoljniji partner.

CSP je kao konsultant još 2005. godine uradio i naplatio projekat reforme Vodovoda i kanalizacije.

Planirano je da se 49 odsto Vodovoda izda pod koncesiju “Veoliji” na 25 godina, s tim da se cena kubika vode sa sadašnjih 0,80 evra, poveća na 2,50 evra.

Građani Novog Sada za ovu cenu dobijaju otrovnu, tehničku vodu, sa velikim količinama hlora i mangana, koja je izuzetno štetna po zdravlje odraslih, a za decu je pogubna.

Razlika u ceni vode, naravno, ide u džepove Bjelajca, Pavličića i samog vrha države, koji ovu investiciju zbog njenog velikog značaja koji nikako ne sme da bude zanemaren moraju da odobre.

U Novom Sadu se zna da je “Veolija” za Pavličića spremila “ozbiljnu kompenzaciju”, dok je Bjelajcu namenjena vila u Provansi u koju će da se skloni od gneva potrovanih Novosađana.

 

Demokratska stranka u Vojvodini već se duže vremena nalazi u pravom rasulu.

Široj javnosti su od onih koji su odlučili da napuste ovu hajdučku grupu najpoznatiji Goran Knežević, nekadašnji gradonačelnik Zrenjanina i sadašnji kandidat za tu funkciju, kao i Đorđe Višekruna, nekada visoki funkcioner Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine i Pajtićev čovek od poverenja, a danas predsednik odbora za medije Glavnog odbora SNS-a.

Ovo, međutim, nikako nisu i jedina dvojica koja su demokrate napustili još dok su bili na vlasti.

U suštini, uz Bojana Pajtića su ostali još samo oni koji moraju da biraju između bespoštedne borbe za vlast i odlaska u zatvor.

 

Da niko pošten više ne želi da se bruka saradnjom sa demokratama u Vojvodini pokazuje i činjenica da je faktički glasnogovornik pokrajinskog odbora DS-a “Jelena Trivan,čiji su i muž i otac optuženi za članstvo u organizovanoj kriminalnoj grupi”.

 

Materijal:List protiv mafije

#Geto Srbija 

Creative Commons лиценца

About these ads
Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.

Pridružite se 3.943 drugih pratioca

%d bloggers like this: