Архива

Archive for март 2012

Ono što nikada nećete čuti u Dinkićevoj predizbornoj kampanji !

 

Piše: Urednik – Geto Srbija  

 

Nemačka se ujedinila da bi postala jača, a Srbija se regionalizuje da bi nestala!!! Dinkićevi regioni i čerupanje države, dok Srbija spava…

 

clip_image001

 

Ono što je Srbiji najmanje potrebno u ovom trenutku, to su granice!!! Jer naši ljudi su poznati po čudnoj navici da se ovde “kolju” zbog obične međe (na livadi), a možemo zamisliti kako bi to tek bilo sa novim granicama…. U strategiji prostornog planiranja, predviđeno je da Srbija bude “sačinjavana” od sedam a 2010 god. od pet “evroregiona” (znači taj region nije srpski nego evropski)!!!!!???

Da li je objašnjenje, jednog od državnih sekretara iz ministarstva ekonomije Dejana Jovanovića, (a kome su nalogododavci Dinkić i Kalanovićeva) dovoljno to što oni kažu da je ovde reč o “statističkoj decentralizaciji“ koja ni na koji način neće zadirati u državno uređenje!!??

O ovome nećete čuti ništa tokom izbora, a ni kasnije…

 

Ako predviđaju da će svaki region imati svoj centar sa izabranim organima vlasti, da li to znači da će sva vlast u tom regionu, biti u rukama određenog broja ljudi, koji će odlučivati i o potrebama opština i njihovih predsednika???

Opet će te opštine zavisiti od volje nekoga ko je daleko od njih, i migracija stanovništva će se kretati prema tim “centrima”, sela i opštine će opet ostati siromašne, a profitiraće tajkuni…..

 

Što je više regiona, to je više birokratije, gde se država iscrpljuje na potrošnju, a ne na proizvodnju i izvoz.

Ovakva podela je iz političkih razloga a ne ekonomskih, i Agencija za regionalni razvoj akredituje agencije za obavljanje poslova razvoja i unapređenje regionalnog razvoja, kojih ovog trenutka funkcioniše njih 15, a to znači da svi troše budžetske pare.

 

Svaki region će imati svoje vrhovne vlasti koje mogu da odlučuju na koji način će se , tobože “razvijati” uspešnije taj region, pa se može dogoditi da ti regioni, na primer, odluče da:

*Region Južna Srbija ekonomski sarađuje sa Kosovom (i Metohijom)- jer će neki načelnik regiona reći: “eto Kosovo nam je najbliže, mi ćemo da izvozimo svoje poljoprivredne proizvode na Kosovo, a u cilju uspešnijeg napretka našeg regiona, mi ćemo priznati Kosovo, jer su troškovi transporta manji” , pa će paprika na Kosovu biti jeftinija nego u Beogradu, i neće više dolaziti na Zeleni venac; karikirano rečeno ).

A migracija sa Kosova će biti veća u ovom regionu, pa će doći do masovne kupovine zemlje od strane Albanaca.

*Boris Tadić može i dalje da poručuje iz „regiona Beograd“:”Mi ne priznajemo Kosovo”; ali ne sme da se meša u odluke regiona Južna Srbija, jer je decentralizovana vlast odlučila da će takvim svojim postupkom njihov region napredovati, uz izdašnu novčanu pomoć Šiptara i njihovih tajkuna sa Kosova i Metohije.

I posle nekoliko godina će administrativna granica sa KiM doći na predviđene granice regiona; A tajkuni uvek žive na račun tuđeg rada…

 

*Region Istočna Srbija će svoje interese naći na uspostavljanju tesnih veza sa Rumunijom i Bugarskom-(zato što su oni već u EU), i doći će do ustupanja prirodnih resursa tog regiona (za jeftine pare), na upravljanje pojedinaca i moćnika sa naše strane i strane tih zemalja, gde će se iznedriti novi i ojačati stari tajkuni.

A posto se tu nalazi Đerdap, onda će u dogledno vreme doći do preuzimanja tog dela našeg elektroenergetskog sistema.

 

*Region Zapadna Srbija će svoju računicu naći u stavu: “Eto, nama je bliža Hrvatska, pa ćemo mi uspostaviti ekonomske i energetske veze sa njima, i njima davati veću količinu struje, a i naši ljudi češće putuju tamo, pa ćemo uvoziti jeftinu(???) robu sa tih prostora”, i opet će pojedinci profitirati.

 

*Region AP Vojvodina već je izgradila svoje aspiracije za odvajanjem, a država im u tome s’dušno pomaže. Koju to robu će Vojvodina izvoziti u ostale siromašnije regione (i nadati se zaradi)??? Svoje proizvode će plasirati prema zemljama EU. 

A gde je onda konkurentnost proizvoda –jer je tom strategijom prostornog planiranja predviđen: “uravnotežen regionalni razvoj, veći stepen konkurentnosti, funkcionalna integrisanost u okruženje, održiva životna sredina…” (Zašto onda nije regionalizovana i Vojvodina-podeljena na tri regiona???).

 

*Centalana Srbija će ostati najmanje razvijen region, jer su svi ostali našli svoje neke veće ili manje interese. A onda će ovde da profitiraju oni bogati, i doći će do prodavanja zemljišta i ono malo preostalih resursa tog kraja, a taj region će postati zavistan od električne energije, npr, pa gde je tu onda uravnoteženost???

 

*Šta ako regioni donesu odluku da svi koji obavljaju određene poslove u tom regionu, treba da plaćaju određenu taksu???

Zamislite da ako neko iz regiona Beograd pođe da završi neki posao u Centralnoj Srbiji , i kod Malog Požarevca treba da plati taksu za obavljanje poslova.????

 

*Šta ako dođe do podele policije u tim regionima??? Ili dođe do regionalnog raspolaganja vodotokova (u tom regionu) i dođe do ucenjivanja ostalih???

Pa cepanje stranaka u tim regionima, jer će rukovodstva tražiti svoje interese, a Srbija će slabiti… Ili neki region odluči da “je u njegovom interesu” da u njegovom regionu bude stacionirane neke strane jedinice, ili privatne firme koje se bave “nekakvim obezbedjenjem”???

 

*A verski elemenat u Vojvodini i u Novom Pazaru (gde Novi Pazar pokušava sada da uvuče državu u sukobe na tom prostoru , jer nema više Srba na koje može da diže viku)?

I najnoviji kredit koje su vlasti Novog Pazara same uzele od Turske radi izgradnje puta Novi Pazar- Sjenica i Novi Pazar – Tutin, ( a čelnik ministarstva ekonomije se tu pojavio kao da to ide preko njega-a u stvari to je tražen sopstveni interes).

A ko će taj kredit vraćati??? I koliko još takvih samostalnih kredita će neko uzimati i državu stavljati pred svršen čin….???

Zašto onda nisu nabavljene pare za modernizaciju puta Čačak-Užice???

clip_image001

                         I na kraju će nam od države ostati samo ovo – prazna tikva…

 

Svima puna usta Evrope, a Srbije nigde!!!

Nije cilj jačati centralnu vlast, ali se ne smeju stvarati uslovi za potpuni nestanak države Srbije. (Reč “potpuni” je upotrebljena u ublažavajućem obliku, a stvarnost se odvija u pravcu nestajanja).

 

*Postoje mehanizmi koji moraju ograničiti samovolju načelnika regiona, kao i da treba regulisati finansijske tokove (kako se ne bi dogodilo da regioni zaključuju inostrane kredite, a država da garantuje i plaća dug).

*Zatim, regulisati nadležnošti i funkcionisanje sudova kao i njihovo plaćanje(da ne bi dolazilo do korupcije), pa školstvo i osnivanje privatnih škola (koje mogu biti maska za zaradu pojedinaca), lečenje građana (mito???) ili npr. neko odluči da se bolnica u nekom regionu proda stranom “partneru”!!!?? A u tu bolnicu je ulagano za modernizaciju medicinskih aparata. I kvalitet lečenja…

*Zatim raspolaganje vodnim i energetskim resursima (a predlog novog Zakona o energetici će doći na red)…… ……..(Otvaraju se vrata za nastajanje lokalnih moćnika i “kabadahija”, kao i rasprodaja imovine tih opština-zašta su građani izdvajali samodoprinos -svojevremeno).

 

Ovo su samo “male” napomene za probleme koje će iznedriti regionalizacija, a koje Dinkić (sa njegovim društvom) nikako neće pomenuti, ukoliko se jasnim zakonskim odrednicama ne formulišu prava i obaveze regiona, kao i imovina i raspolaganje njome.

*Posebno treba definisati način punjenja “budžeta regiona”(član48)., raspolaganje, kao i da, ako region uzima novac iz evropskih “predpristupnih fondova”- da taj novac ne sme da uslovljava raspolaganje imovinom i pružanje povoljnijih uslova onome ko daje pare i očekuje brzo bogaćenje.

Nikakva odredba ne sme da bude formulisana niti tumačena (ni postupak ne sme da bude preduzet ) protiv interesa Srbije.

*Takođe, valja regulisati da u radu Regionalne agencije i Oblasnih asocijacija –gde će se skoncentrisati moć i novac, ne dođe do sprege sa kriminalom i mitom uz zaštitu nadležnog Ministarstva (kome je propisano da ih kontroliše – ali ne i koliko uspešno..?)

Bojim se da će i ovo malo “suvereniteta (???) što nam je ostalo, da pređe u ruke birokratskog aparata EU. I na kraju će nas ubediti da “nije bitno da li je ovo Srbija kada smo u Evropi.”

 

Ali tu je večiti Dinkić i “njegovi regioni”…Ako on ne “obeli” obraz, ko će…!?

 

#Geto Srbija 

Creative Commons лиценца

“DEMOKRATSKO” GULJENJE KOŽE GRAĐANA!

26. марта 2012. Коментари су искључени

 

Piše: Tomislav Kresović   

 

Predizborna politika DS zasniva se na autoritetu lidera „žutih“ Borisa Tadića. Samo On može da verifikuje izbornu listu DS-a. Jedino On može da je dopuni ili ispravi.

 

tadic

Za “bolji život” Borisa Tadića i DS mafije.

 

Pored njega pravo na tumačenje politike stranke imaju Dragan Đilas zamenik predsednika i potpredsednici stranke, pre svega, Dragan Šutanovac, Dušan Petrović, Jelena Trivan i Bojan Pajtić, kao i predsednik političkog saveta stranke Dragoljub Mićunović.

Rukovodstvo DS svoju izbornu šansu ne vidi u svom programu, jer je rezultat njihovog političkog delovanja visok stepen siromaštva, zaduženosti, korupcije i progon političkih neistomišljenika. Dakle, politika DS se vodi po metodologiji „svih predsednikovih ljudi“.

 

Budući da nema velike reference u očuvanju ekonomske i socijalne stabilnosti Srbije DS sada pribegava ekonomskim temama na način kako je to nekada prilično uspešno činio lider PSS-BK Bogoljub Karić u predsedničkoj kampanji 2004.

Međutim, to je samo bleda kopije jedne uspešno koncipirane politike. Stvorili su, navodno, okvir za sigurnost građana u vreme najveće svetske krize. Niko od DS ministara ne pruža jasan odgovor za uzastopno poskupljenje benzina i energenata, koji po pravilu „vuku“ sva poskupljenja i dodatno tanje novčanike građanima Srbije.

Stalna poskupljenja benzina predstavljaju dogovor između Vlade Srbije i naftaša. Jedini cilj im je da u predizbornom procesu „OGULE“ kožu građanima i to sve pod izgovorom svetske energetske krize.

 

Narodni buđelar „govori“ da su prosečna mesečna raspoloživa sredstva po domaćinstvu u poslednjem kvartalu prošle godine iznosila 53.984 dinara, ali nam je gotovo 50.000 dinara odlazilo na osnovne potrepštine. Najviše – skoro 43 odsto potroši se za hranu, ali veliki udarac za kućne budžete je i izdatak za stanovanje, vodu, struju za koje se odvajalo 16,6 odsto.

Ako ovako nastave sa poskupljenjima, građanima će standard do maja meseca biti niži za 10-tak procenata.

Rast cena niko neće da zaustavi. Pre svega, cena goriva uz paralelno propadanje dinara ozbiljno će prodrmati sve cenovnike.

I pored svih nepočinstava koje su učinili građanima Srbije rukovodioci DS imaju obraza da kažu kako je avanturizam glasati za naprednjačko prevratništvo.

 

Pitanje nad svim pitanjima je da li se može verovati politici „Za bolji život-Boris Tadić”????

Dovoljno je samo pogledati statističke pokazatelje socijalnih i ekonomskih rezultata aktuelne Vlade Srbije u rasulu, pa će se odgovor sam nametnuti.

 

#Geto Srbija

Creative Commons лиценца

KO SVE MOŽE DA UGROZI BEZBEDNOST REPUBLIKE SRBIJE???

 
Piše: Urednik – Geto Srbija 

 

 

Ako može običan građanin, onda može i vlast !!!

 

Kada otvorite oglase , naći ćete stotinu puta napise u kojima neko saopštava da “IZDAJE” stan, sobu ili lokal…

Dok šetate gradom ili šekate autobus, na banderi, fasadi zgrade ili nekom stubu, videćete rukom pisani ili štampani oglas gde krupnim slovima piše:”IZDAJEM” a dole niže nastavlja, da se izdaje stan, kuća ili soba za studente….

 

 

majmuni

                                                                                                 “Moje pleme snom mrtvijem spava… “

 

Ako zanemarimo sve već odigrane izdaje (na ovim prostorima) do zadnjih desetak godina, onda se možda nekima, u sećanju javlja jedna izdaja koja se dogodila 31.marta 2001.godine, čji sadrzaj možete videti OVDE.

A zatim opet preskačemo nekoliko “radnji”, koje se svojom sadržinom može razumeti i kao uvod u “izdaju zemlje”, usvojenih u našem najvećem zakonodavnom telu, koje bi trebalo da pretstavlja oličenje uglednih i učenih ljudi, čiji je zadatak , da pored primanja visokih novčanih prinadležnosti, makar imaju “saznanja” o sadržini zakona koga glasanjem usvajaju. Jer da su imali makar osnovna saznanja o “tričavih” 65 zakonskih predloga, koji su bili na dnevnom redu Šeste sednice Prvog redovnog zasedanja Skupštine Srbije u periodu od 13.05.-29.05.2009.godine, medju kojima je bio i “Sporazum o zaštiti statusa snaga SAD i korišćenju vojne infrastrukture u Republici Srbiji”, čiji sadržaj možete videti OVDE.

Ako je dan za glasanje bio 29.05.2009. kada je i usvojen ovakav Sporazum, i posle ukaza Predsednika republike objavljen u Službenom glasniku RS broj 42/09, postavlja se pitanje: kako je moguće, da vladajuća većina ( koja se saglasila sa ovakvim Sporazumom), nije vršila raspravu po suštinskim pitanjima ovog sporauzma, a čije moguće implikacije bi mogle da nastanu!? Pitanja, na koja bi trebalo da su naši uvaženi poslanici tražili odgovore, (prilikom potvrdjivanja ovakvog Sporazuma), možete pogledati OVDE, kao i pitanja za o potvrdjivanje Sporazuma o snabdevanju i uzajamnim uslugama (USA-SRB-01) izmedju MO RS u ime Vlade RS i MO SAD, žiji sadržaj možete pogledati OVDE.

                  sl

 

Obzirom da su poslanici vladajuće većine bili saglasni sa odredbama ovakvog Sporazuma, a sada i Zakona, pri čemu nisu imali nista protiv da se ogranicavaju prava sopstvenih građana, a u korist stranih institucija i osoblja koji borave u našoj državi, pri čemu, isti bivaju privilegovani u plaćanju taksi, poreza, carina, kao i drugih pogodnosti (npr. izuzeće od sudskog gonjenjašto je bio i cilj ovakvog Sporazuma), u odnosu na ista plaćanja građana Srbije , kao i poštovanju sopstvenih zakona, kao i imajuci u vidu član 194. stav 4. Ustava Republike Srbije, a koji se odnosi da potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju da budu u suprotnosti sa Ustavom, niko od građana ili udruženja, nije podneo Ustavnom sudu inicijativu slične sadržine možete pogledati OVDE, zato što, i da se nađu građani patriotski orijentisani, tesko da bi Ustavni sud uzeo takvu inicijativu u rasmatranje, zato što bi njihova odluka dezavuisala skupštinsku odluku i predsednikov dekret.

A glavni činilac koji smanjuje mogućnosti Skupštine da utiče na medjunarodne sporazume, jeste okolnost da ona može samo da ih ratifikuje ili ne, ali nikako ne sme da ih menja. Najlogicnije bi bilo da se provera usklađenosti sa Ustavom, obavlja pre nego što takvi sporazumi budi i zaključeni i potpisani od strane naših ministara (u ime nas), pa je pitanje iz naslova- ko sve moze da ugrozi Ustavni poredak Srbije – na mestu!!! Jer ako već trojica Srba leže u kosovskom zatvoru zbog “ugrožavanja ustavnog poretka Kosova”, kako to da u Srbiji niko nije ni osumljičen zbog sličnog dela??!!

Iz ovoga se nameće zaključak, da ukoliko i dalje bude bilo usnulog građanstva, i nas rodnastavi da bezbrižno sneva kao deca u jaslicama, može se dogoditi da se neprijatno iznenadimo jednog dana, kada nam ona masagrađanskih prava i slobodabude uskraćena, zbog nedovoljno proverenih međunarodnih sporazuma koji su dobili oblik zakona. A to se dešava neosetno i sada, a ne smemo ni zamisliti kako bi bilo u budućnosti ako postanemo protektorat, veći nego što smo sada…..

A možda je jedina naša “nada” Zaštitnik građana!???

 

 

#Geto Srbija

 

88x31

PREDIZBORNI JURIŠ INVESTITORA NA SMEDEREVO !

24. марта 2012. Коментари су искључени

 

Piše: Branislav Jelić  

 

Mora biti da je poslovodstvo kompanije US Steel Smederevo neoprostivo naivno, tržišno nedoraslo ili makar savetovano od ambasadorke i sunarodnice Meri Vorlik, kada je onako bezglavo, navrat-nanos, koliko ih noge nose, napustilo srpsko privredno poprište.

Naime, samo par sedmica kasnije, državni medijski štabovi otpočeli su licitiranje znanim i neznanim gigantima proizvodnje čelika, preduzimljivim momcima koji grizu nokte iščekujući pozitivni ishod, uključivanje u srpski privredni sistem i Tadićeve vizije razvoja.

 

Predsednik pronicljivog čeličnog pogleda: Boris Tadić Smederevac

Predsednik pronicljivog čeličnog pogleda: Boris Tadić Smederevac.

 

Rukovodeći se oprobanom metodologijom da samo beskonačno ponavljanje “vizije razvoja” i “velikog interesovanja investitora” može dovesti do stvarnog ulaganja i napretka, podmirene i snishodljive medijske ispostave stranaka, predvođene agencijama Beta i Tanjug, u sadejstvu sa specijalnim medijskim jedinicama B92, Večernje novosti i pratećim vodom Danas, krenule su u novi ciklus zamajavanja građanstva.

 

Posle otkrića neprebrojnih prirodnih nalazišta zlata, srebra, uljnih škriljaca, vetra, litijuma, LCD televizora i izgubljenih stvari (jedino Dražu nisu našli), bilo je logično da, u narednoj fazi sveopšte srpske predizborne renesanse, akcenat bude bačen na proizvodnju, kakvu nego industrijsku, onu koja jedino i priliči liderima iz regiona Vračara, Starog grada i drugih basena iz naših atara.

Čast da prvi objavi još jednu predizbornu radost imao je Tanjug koji je vantelesno saopštio da je “United Group SA”, holding iz Luksemburga sastavljen od Rusa i Čeha, “zainteresovan za investiranje u Železaru Smederevo”, verujući neupitno potpredsedniku Vlade Jovanu Krkobabiću, jednom od najvećih stručnjaka za sve i svašta.

Ne želeći da zaostanu u predizbornim zaslugama i i izostanu iz postizbornog čerupanja Srbije, brže-bolje su se reaktivirale Večernje novosti, B92 i Danas, donoseći senzacionalno “pozitivnu energiju” u vidu prekrasne i proverene vesti “Ukrajinski milijarder hoće Železaru!”

 

Trku za preuzimanje smederevske Železare vode tri svetska proizvođača čelika. Čini se da će Vlada sudbinu čeličane poveriti ukrajinskoj kompaniji ‘Donjeck stil’”, pišu Novosti, savršeno svesne velike slabosti režima, njegove bezgranične ljubavi prema svakojakim tiranima ovog sveta, pa tako i Lukašenku, krasnom čoveku koji će pre ili kasnije završiti u Tašmajdanskom parku.

Za razliku od Novosti, stožerni B92 se ne zadržava na korporativnim elementima, već akcenat baca na ljudski lik čelične industrije i predstavlja vlasnika “Donjeck stila”, vrednog i poštenog ukrajinskog magnata Viktora Nusenkisa, divnog čoveka koji je, izgleda, u nekim rodbinskim vezama sa Dabić Rašom.

 

Nusenkis, kao Dabić Raša…

On je šesti najbogatiji čovek ove zemlje, a osim čelikom, bavi se i eksploatacijom ruda i poljoprivredom”, piše B92 o svestranom ukrajinskom Miškoviću, naglašavajući da je ovaj tajkun, skromno počinjući biznis u zemlji gde prebijaju žene, dogurao čak do Forbsove liste bogataša, jedinog spiska koji uvažavaju ovdašnji bednici pod kodnim imenom “glasači”.

I ne samo to! B92 ističe ono najvažnije za uspeh najavljene investicije: “Njegovo ime često se vezuje i za Rusku pravoslavnu crkvu, jer važi za jednog od najuticajnijih ktitora!Na samom kraju teksta, međutim, B92 silovito i neoprezno skače u sopstvena usta, demantujući sopstvene i Tanjugove besmislice: “Ipak, trenutno su male šanse da ova ukrajinska kompanija kupi nekadašnji „Ju-Es stil Srbija”.

 

Ošamućen i mamuran od investicionog cunamija koji će preplaviti celu Srbiju, oglasio se i nekakav Fiskalni savet, “koga niko ne jebe ni dva posto”, i stidljivo saopštio da su “izborna obećanja loša po budžet”.

 

Apelujemo na sve političke stranke da tokom izborne kampanje ne daju nerealna obećanja koja mogu dodatno da ugroze javne finansije. Reč je o predlozima koji podrazumevaju smanjenje nekih poreza ili povećanje rashoda. Situacija je već dovoljno ozbiljna.

Državna dugovanja će do kraja godine premašiti 50 odsto bruto domaćeg proizvoda. Probijanje granice javnog duga od 45 odsto BDP-a nije kratkoročnog karaktera, pa takvo stanje zahteva od buduće Vlade i saziva skupštine, hitne mere i to već uz rebalans budžeta za ovu godinu, koje će predviđati oštro rezanje rashoda, ali i delimično povećanje prihoda, upozoravaju iz Fiskalnog saveta.

Prioritet buduće vlade, bez obzira na to koje će je stranke činiti, mora da bude osetno i naglo smanjenje minusa u budžetu, kako bi se usporio, a potom i zaustavio rast javnog duga.

To je i zakonska obaveza kreatora ekonomske politike, ali i uslov za produženje aranžmana sa MMF-om, nastavak evrointegracija i što je najvažnije – to je suštinski uslov za sprečavanje dužničke krize zemlje”,

cvili Fiskalni savet, sa malim šansama da to bilo ko čuje u predizborno raspamećenoj Srbiji Borisa Tadića.

 

#Geto Srbija

Materijal:eNovine 

Creative Commons лиценца

Srbija je član NATO-a, samo građani još nisu obavešteni

 

OVAKO JE TEKLA SARADNJA IZMEĐU SRBIJE I NATO

Krajem aprila 2002.god. Savezna vlada je usvojila preporuku Vrhovnog saveta odbrane o pokretanju procesa pristupanja programu Partnerstvo za mir.

 

clip_image002

 

Državna zajednica Srbija i Crna Gora (maestralno i planski je od strane Solane i planera iz EU , “uvedena” Srbija u svetsku politiku i pripremljena za dalje razgrađivanje) podnela je 19.juna 2003.god. zvaničan zahtev Alijansi za prijem u program: Partnerstvo za mir.

Zbog naše navodne nesaradnje sa sudom u Hagu, nije nam došao “poziv” već je NATO, umesto poziva, dana 30 juna 2003. pokrenuo poseban program za Srbiju i Crnu Goru: Prilagođeni program saradnje (eng.TCP). ( Reč “prilagođeni program” je eufemizam za termin priprema za “mlevenje” onoga što nam je ostalo od vojske i države; “žrvanj” mora da melje).

Naše MO i Ministarstvo spoljnih poslova su bile nadležne naše institucije za sprovođenje Prilagođenog programa saradnje. Takav program je sprovođen u tri ciklusa.

a) U toku prvog ciklusa 2003-2004 god. su obavljene sledeće aktivnosti: seminari i konferencije, kursevi u NATO školi u Oberamergau i poseta Beogradu ekspertskog tima. Istambulski samit NATO 2004.g. je doveo do obnavljanja i usmeravanja saradnje u okviru Partnerstva za mir. Tada su Akcioni plan partnerstvu protiv terorizma (PAP-T) i Radni plan evroatlantskog partnerstva (EAPWP) delimično otvoreni za države Inicijative NATO za jugoistočnu Evropu , uključujući i nas i BiH.

b) U toku drugog ciklusa, 2005. Prilagođeni program saradnje je sredstvo pripreme Srbije i tada Crne Gore za buduću ulogu države partnera. Povećan je broj kurseva u NATO školi u Oberamergau kao i prisustvo na određenim vojnim vežbama Partnerstva za mir.

c) U trećem ciklusu 2006.g. , pokrenut je novi mehanizam saradnje, Grupa SCG-NATO za reformu odbrane.

Od 2004.god. Vojska Srbije (i Crne Gore) učestvovla je na nekoliko vojnih vežbi sa oružanim snagama članica NATO.

.

Pošto je već bila formirana Grupa za reformu odbrane (eng.DRG) februara 2006.g. jedan od zadataka te grupe je priprema Srbije za angažovanje za Partnerstvo za mir.

Sporazum o tranzitnim aranžmanima NATO snaga, potpisan je 18.jula 2005.g. od strane tadašnjeg naseg ministra spoljnih poslova Vuka Draškovića i generalnog sekretara NATO. Taj sporazum je ratifikovan u Skupštini državne zajednice SCG, 04.novembra 2005.god., javnim glasanjem-prozivkom, ( pri čemu je za ratifikaciju glasalo 49 poslanika iz Srbije i 19 iz Crne Gore, iako su znali da će naredne godine proglasiti svoju samostalnost, a protiv su bili 44 poslanika . Tekst sporazuma možete videti OVDE.

  

Dana 07.septembra 2006. god. Potpisan je Sporazum o statusu snaga SAD na našoj teritoriji. (sporazum mozete pogledati OVDE.

Dana 14.12.2006. predsednik Boris Tadić je potpisao Okvirni dokument PZM (pristupanja partnerstvu za mir).

U Beogradu, dana 18. decembra 2006. otvorena je NATO vojna kancelarija za vezu (eng.NATO MLO), i to u zgradi našeg Ministarstva odbrane.

 

Maja 2007.god. na Parlamentarnoj skupštini NATO u Maderi (Portugalija) , Srbiji je odobren status pridruženog člana .

A pre toga, pristupanjem Otavskoj konvenciji marta 2004.,da bi usmeravali “našu” Vojsku i odbrambene snage, NATO je početkom 2005. odvojio Poverilački fond namenjen za uništavanje protivpešadijskih mina, a početkom 2006.god. fond namenjen podršci programu, projektu prekvalifikacije viška vojnog kadra. Projekat prekvalifikacije viška kadra (PRISMA) “uspešno” je uklonio sposobne starešine Vojske Srbje iz službe u periodu od 2006.-2008

Nato

 

A u međuvremenu je potpisan, tačnije 01.oktobra 2008. i Sporazum o bezbednosti informacija, (na sva zvona objavljeno u našoj javnosti)!

I radosno izjavljujemo da je Vojno predstavništvo RS pri NATO uspostaljeno 27.09.2010.g. u Briselu, sa zadatkom da predstavljaju MO i VS u Sedištu NATO u Briselu. A to predstavništvo se sastoji od Kancelarije VS i Kancelarije odbrane u Briselu, i Tima za vezu pri Odeljenju za vojnu saradnju NATO u Monsu.

Od tada do danas, naša vlast je potpisivala niz vojnih sporazuma sa zemljama članicama NATO,(kao npr.sa Bugarskom čiju sadržinu možete videti OVDE i uzimala učešće na skupovima:

Proces saradnje u Jugoistočnoj Evropi (PrS JIE); zatim Regionalni savet za saradnju (RSS); pa Saradnja ministara odbrane Jugoistočne Evrope (SEDM); zatim Forum za pomoć zemljama JIE; i naravno nezaobilazni program državnog partnerstva sa državom Ohajo, tako da je bespredmetno postavljati pitanje da li smo već postali član NATO-a!!!

Takođe se ne sme zaboraviti učestvovanje naše Vojske u mirovnim misijama hiljadama kilometara daleko, mnogo dalje od Merdara. Nedostaje samo zvaničan potpis…

(Jer, kada General-major Rrahman Rama, Komandant Kopnenih Snaga BSK, može da boravi u Teksasu, u Vazdušnoj bazi Leklandit u SAD na obuci do 10.avgusta, onda je saradnja naših oficira sa Naconalnom gardom Ohaja, obična limunada).

 

#Geto Srbija 

Creative Commons лиценца

CIRKUSKA TURNEJA BORISA TADIĆA SE NASTAVLJA, BR. 2

23. марта 2012. Коментари су искључени

 

Nezaustavljivi Boris Tadić, kao Deux Ex Machina, maršira Srbijom, otvarajući pogone za vunene džempere i gumene gume, pritom izgovarajući LSD-misli u svom ekstremno-halucinantnom obliku, trudeći se da ujedno bude psihodelični Mudrac, pravoslavni Mojsije i ekonomski Guru.

Ovo sveto moždano Trojstvo uspeva u Srbiji, o čemu svedoči sledeći bolesni izveštaj još bolesnijeg Tanjuga.

 

Ovako se rađa užički džemper: Boris Tadić na vunenom porođaju u fabričici Klupko

Ovako se rađa užički džemper: Boris Tadić na vunenom porođaju u fabrici Klupko.

 

Kako ushićeno javlja Tanjug, predsednik Srbije Boris Tadić posetio je u Užicu predionicu Klupko i poručio da država „treba da pomogne da se proizvodi koji su traženi na tržištu, ali i čuvaju tradiciju, plasiraju i na međunarodna tržišta“.

 

Tadić je po sto šesti put ponovio da je „pokretanje porodičnog biznisa jedini pravi i najbolji način da se stvore radna mesta, ali i da porodice obezbede egzistenciju sebi, da školuju svoju decu i zaposle meštane tog kraja“. Impresioniran predionicom, a posebno vunom, Boris Tadić je otkrio: „Pronašli ste proizvod koji ima plasman na tržištu i za kojim postoji potreba i to je najbolji način da pomognete ovom društvu, a sa proizvodima od vune, koji se prave u predionici Klupko, vlasnici ne samo da proizvode ekonomsku vrednost, već i čuvaju tradiciju. Ovaj kraj je poznat po tome i takvi proizvodi su veoma bitni sa stanovišta kulture i tradicije, ali vi takođe dajete ekonomsku sigurnost mnogim zaposlenima“.

Svestan fashion-značaja u životu Srbalja, Tadić je otkrio neporecivu istinu: „ Širom Srbije su poznati džemperi iz zlatiborskog kraja i to svi mi u Beogradu znamo, ali važno je ako bismo mogli da užičke džempere plasiramo i na međunarodno tržište.“

Vlasnik predionice Klupko Dragoslav Simić objasnio je da se radi o porodičnom preduzeću, koje zapošljava četiri radnika i koje je uspelo da od izumiranja spase stari zanat. Preduzeće je osnovano 1998. godine i radi uspešno zahvaljujući angažovanju cele porodice, a, prema njegovim rečima, ćerka je zainteresovana da posle školovanja nastavi porodični biznis. Predionica Klupko, koja se posvetila uslugama predenja za treća lica, radi i za tržišta na krajnjem severu Evrope.

 

Svaki radnik u Srbiji danas ima zebnju da li će imati obezbeđeno radno mesto. To je briga ove zemlje i njenih institucija„, zaključio je DS-poslovicom Boris Tadić prilikom spontanog otvaranja fabrike „Cooper Tire & Rubber Company“ u Kruševcu.

Na opšte zaprepašćenje prisutnih, Tadić je otkrio danema novih radnih mesta bez investicija, te da su ona nešto najvažnije što se može obezbediti“.

Američka kompanija – javlja ponizno DS Tanjug – praktično je kupila fabriku za proizvodnju automobilskih guma u okviru kruševačkog Trajala za 13 miliona evra, dok će ostali deo Trajala biti u zajedničkom vlasništvu države i sadašnjeg vlasnika, bugarske kompanije Brikel.

 

Sasvim nevezano s gumama, a u vezi s duvanjem lepka, Tadić je dobacio: „Čak i kad se ljudima u Srbiji ne čini da smo posvećeni tome zbog teškoća sa kojima se suočavamo to je u stvari smisao našeg života dok obavljamo naše dužnosti„, rekao je Tadić.

U nevezanom, ali rastrojenom live-stream-razmišljanju, predsednik se potom nenadano opsetio firme US Steel kojoj je podario verbalni hommage: „Jedan veliki investitor Ju es stil napustio je Srbiju, ali će radna mesta u Smederevu biti sačuvana“.

 

Tadić je, s tugom javlja B92, na svečanosti kojoj su prisustvovali predsednik kompanije Roj Arms i amabasadorka SAD u Srbiji Meri Vorlik, rekao da se u okolnostima krize „svuda u svetu teško dolazi do novih investicija, a pogotovo to nije lako Srbiji, koja prethodnih decenija nije uživala ugled stabilne zemlje za investicije. Kad je (Roj) Arms Upravnom odboru svoje kompanije predložio investiciju u Srbiju, pitali su ga – zašto Srbija. Kada velike kompanije predlažu mesto za investiranje njih ne pitaju zašto, a mi moramo i sa tim da se borimo, zbog crne naslage osećanja prema Srbiji iz prethodnih decenija„.

 

Prema predsednikovim rečima, proteklih godina uspelo se u tome da se donekle promeni slika Srbije, a status kandidata u EU predstavlja istovremeno znači i status kredibiliteta zemlje: „Vi ste to osvojili. I status kandidata i ovu investiciju“, poručio je veselo Tadić zaposlenima u novoj fabrici.

U govornom napadu, Tadić nije odoleo da ne poruči „da se ni po koju cenu ne sme odustati od tog puta, da bi generacijama koje dolaze ostavili bolju zemlju, nego što smo je zatekli„.

Obraćajući se zabezeknutim radnicima, Tadić je zapretio molbom: „Radnici, za vas imam jednu molbu: posvetite se svom radnom mestu, jer tako ćete ga očuvati i tako ćete dokazati da ova investicija sa velikim svetskim proizvođačem guma predstavlja izvesnu investiciju. Samo tako i vaše porodice mogu biti sigurne. Čuvanje radnog mesta je ključna stvar„.

 

Ambasadorka SAD u Srbiji Meri Vorlik,  skrušeno je priznala da je današnje otvaranje „snažan dokaz o mnogim prednostima koje Srbija pruža kada su u pitanju strane investicije, poput veštih i obrazovanih radnika, strateške lokacije, slobodne trgovine i odnosa koje je Srbija izgradila na veoma važnim svetskim tržištima“.

Počasni DS član: E-Mary, e-Worlick.

Tadićev intimus, gospođa Mary intimno je podsetila da se ove godine obeležava deset godina postojanja američke organizacije za međunarodni razvoj (USAID) u Srbiji, a veći deo od 810 miliona dolara, koji su uloženi u Srbiji, realizovani su putem te agencije.

 

#Geto Srbija

Materijal:eNovine 

Creative Commons лиценца

CIRKUSKA TURNEJA BORISA TADIĆA PO SRBIJI!

 

Valjda omamljen prolećem i lukavom izbornom kampanjom, predsednik Boris Tadić opet je otvorio nekakve pogone po Srbiji, obećavajući blagodeti i ružičastu budućnost uz filozofske savete o ekologiji, raju, ljudskoj potrebi za radom, srpskoj domišljatosti ili prolaznosti plastičnih kesa.

 

Svako jutro jedno jaje organizmu snagu daje: Boris Tadić hipnotisan kartonskom tehnologijom

Svako jutro jedno jaje organizmu snagu daje: Boris Tadić hipnotisan kartonskom tehnologijom.

 

Posle zelene salate i hortikulture, ovo je mali korak unazad za čovečanstvo, a veliki za Borisa Tadića. Tko ne veruje, neka pogleda predizborni DS tv-spot. Teško da može gluplje!

 

Kako javlja DS agencija Tanjug, Boris Tadić je u Brzanu, opština Batočina, prisustvovao otvaranju pogona za reciklažu višeslojne ambalaže od kartona u okviru fabrike Brzan plast, u saradnji sa Tetrapakom, što je, prema njegovim (Borisovim) rečima, dobar primer kako „mala i srednja preduzeća iz Srbije mogu da ostvare saradnju sa velikim svetskim kompanijama“, na šta je, istakao je, „veoma ponosan“.

Naglas razmišljajući na slobodne teme, predsednik Boris poručio je da je „najveći problem današnjice – nezaposlenost“. Potom je dodao tortu na šlag sledećim rečima: „Radna mesta su ta kojima teži čitav svet. Brzan plast, na primer, otvara 30 novih mesta, što je ogromna stvar„.

Hipnotisan od sreće kartonskim proizvodima, Tadić je objasnio značaj ove fantastične investicije: „ Saradnja Brzan plasta i Tetrapaka je model koji pospešuje razvoj zemlje i opština u kojoj se nalaze. Srpsko preduzeće i velika svetska kompanija razvili su domaći proizvod, koji može biti primenjen i u drugim opštinama, a poseban značaj projekta je to što pospešuje društvenu odgovornost prema očuvanju zdrave životne sredine“.

Plastičnoj kesi koja se ne reciklira, oštro je upozorio On Kao Predsednik, potrebno je 500 godina da bi se raspala. Iz „zelene ekonomije“, prema Borisovoj tvrdnji, „dobijamo samo dobro“, a industrija za reciklažu je veoma značajna i zato što pospešuje i društveno odgovoran pristup građana prema životnoj sredini.

Fiksirajući Olivera Dulića, ministra za ekologiju, Tadić je odlučno uzviknuo: „Kao zemlja, Srbija je zahvaljujući Ministarstvu za zaštitu životne sredine i privrednicima u tom pogledu uspela da ostvari značajne rezultate“.

 

Prilikom spontane i neočekivane posete firmi “Kolor pres“ u Lapovu, predsednik Srbije Boris Tadić obratio se građanima Srbije sledećom privrednom porukom: „Građani Srbije, samo hrabro. Državne institucije su tu da pomognu otvaranju realnih poslova sa idejom koja na početku može izgledati krajnje nerealistična, ali je možda dobra kao što je proizvodnja ambalaže za jaja“, rekao je Tadić obilazeći firmu „Kolor pres“ u Lapovu i njeno preduzeće za preradu otpadnog papira i proizvodnju ambalaža za jaja.

Ne ostavljajući prostor neprijatelju, Tadić je dramatično uskliknuo:Ispratite dobre primere koji su pokazali otpornost i izdržali nekoliko decenija i razvili proizvodnju za nekoliko stotina zaposlenih„. Odmah potom, podvukao je:

Ne treba praviti iluzije da je sopstveni posao lak, to nije nigde u svetu. To je jedini način da živimo odgovorno i da ličimo na druge razvijene zemlje, da ne očekujemo da će država da reši sve probleme. Ne postoji ni jedna država na svetu koja može da reši sve probleme građana. Kada bi tako bilo onda bi živeli u raju, a raj na zemlji, na žalost, nigde ne postoji“.

 

Prema njegovim (Borisovim) rečima fondovi vezani za zelenu tehnologiju i ekonomiju moraju biti sitno plasirani i ovaj projekat treba biti podržan od strane države.

Zagledan u kartonsku budućnost, predsednik je ničim izazvan rekao: „Male investicije su dobre investicije. To nije veliki posao, ali hiljade ovakvih ideja i ljudi koji imaju ovakve ideje donose ogromnu dobit za državu i društvo, a ima ih svuda u Srbiji. U svakom mestu u Srbiji ima makar po jedan čovek koji ima ovakvu ideju„.

 

Na predsednika se odmah naslonio Oliver Dulić hrabrom predizbornom izjavom: „Kao država stajemo iza svakog takvog projekta, jer on znači zdraviju životnu sredinu, nova radna mesta, uštedu energije i prirodnih resursa koji se troše“. 

 

#Geto Srbija

Materijal:eNovine 

Creative Commons лиценца

%d bloggers like this: