A gde se izgubio rezultat ovog dokumenta????

 

Srbi, kao pametan narod, ali sklon da sporo pamti i jos brze zaboravlja, uvek se seti marta i po medijima ga razvlači kao značajan mesec za događaje iz bliske prošlosti, (a do duše nismo naučili ništa ni iz dalje prošlosti).

 

 

Zaboravlja da se marta 1991. god. Srbija podelila na dva dela , a da toga nije bila svesna, pa preko ratova i stradanja svih naroda na ovim prostorima, sa manje ili više strasti pominje dešavanja u martu od 2000-te do danas.

A među tim martovskim događajima se nikako ne pominje:

 

Platforma demokratske opozicije Srbije, od 03.marta 2000.

 

„Demokratska opozicija Srbije je uverena da je, posle izborne smene autoritarnog režima, neophodno, bez ikakvog političkog revanšizma, preduzeti korake potrebne za demokratsko preuređenje države, i to:

1. Rešenje državnog statusa:

Donošenje novog republičkog ustava kojim će Srbija biti određena kao demokratska država sa razgraničenom zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlašću, u kojoj parlament ima posebno naglašenu ulogu, a građanima su zajamčena sva prava i slobode. Srbija će biti ustrojena kao demokratska i decentralizovana država, sa snažnom lokalnom i regionalnom samoupravom (naprimer Sandžak, odnosno Raška oblast), uz uvažavanje istorijski formiranih vidova autonomije, Vojvodine i Kosova i Metohije.

Suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i SRJ na Kosovu i Metohiji ne može biti samo nominalni, kao što je danas. Neophodno je da se u potpunosti ispune odredbe rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, u kojoj je naznačeno da će međunarodno civilno i bezbednosno prisustvo osigurati uslove za povratak svih lica izbeglih sa Kosova i Metohije. Tek kada se omogući povratak nealbanskog, pre svega srpskog stanovništva, steći će se uslovi za uspostavljanje demokratskih, multietničkih institucija na tom prostoru.

Redefinisati odnose Srbije i Crne Gore, prema volji naroda u obema federalnim jedinicama.

Nova, demokratski izabrana vlast u Srbiji, zajedno sa vlašću Crne Gore i novoizabranom saveznom vlašću, težiće uzajamnom normalizovanju odnosa sa svim državama, obuhvatajući i države sa prostora bivše Jugoslavije i što skorijem uključivanju SRJ u međunarodne institucije i evropske integracije.

 

2. Definisanje nacionalnog interesa i nacionalne politike:

Kroz demokratske institucije i javni život mora se odrediti nacionalni interes Srba i, u skladu sa njim i političkim okolnostima, odredivati kratkoročna i dugoročna nacionalna politika. Iako svi delovi srpskog nacionalnog korpusa nisu u istoj državnoj tvorevini, oni treba da grade zajednički kulturni i duhovni prostor, o čemu je dužna da se stara matična država.

Država mora rešiti pitanje izbeglica i raseljenih, ne samo kroz instrumente socijalne politike, već kroz čitav program koji će početi rešavanjem njihovog statusa.

Manjinskim zajednicama biće zajamčena sva prava koja im pripadaju prema najvišim standardima UN, OEBS-a i Saveta Evrope, uključujući i pravo nacionalnih zajednica na samoorganizovanje u očuvanju i razvoju svog identiteta, posebno u oblastima obrazovanja, informisanja i kulture.

U naglašeno višenacionalnim sredinama biće uspostavljeni mehanizmi pozitivne diskriminacije, kako bi se obezbedilo da pokrajinske, regionalne i lokalne institucije odražavaju nacionalni sastav sredine.

Sa susednim državama, u kojima postoji srpska manjinska zajednica i koje u našoj zemlji imaju svoje manjine, treba sklopiti posebne sporazume o uzajamnoj zaštiti manjinskih zajednica.

 

3. Pravna država:

Nova vlast radiće javno i odgovorno. Ona će se odlučno boriti protiv organizovanog kriminala, korupcije i svih vidova zloupotreba. Nova vlast će obezbediti vladavinu prava, pravnu jednakost građana, nezavisno sudstvo i slobodne medije. Samo takva vlast moći će da prekine spregu države i kriminala, šverc koji organizuje ili podstiče država i špekulacije sa deviznim i žiralnim kursom. Jednom rečju, Srbija i SRJ će u svim aspektima, od izbornog procesa do vršenja i kontrole vlasti, biti pravna država.

 

4. Ekonomija:

Privredni život Srbije počivaće na slobodnom preduzetništvu, slobodnom sindikalnom organizovanju i privatnoj svojini, uz mogućnost postojanja državne svojine u strateškim sektorima. Dosadašnja privatizacija biće poništena gde god je izvođena tajno i protivzakonito, štetno po opšti društveni interes. Zakonski propisi će biti posebno podsticajni za domaće i strane investitore. Gde god je to mogućno biće sprovedena denacionalizacija.

 

5. Socijalna politika:

Odgovarajućom poreskom i budžetskom politikom država će obezbediti posebna socijalna davanja za dve najugroženije kategorije – penzionere i nezaposlene i sačiniće specijalni program obnove sistema zdravstvene zaštite.

Demokratska alternativa, Nebojša Čović

Demokratska stranka Srbije, Vojislav Koštunica

Demokratski centar, Dragoljub Mićunović

Koalicja Sandžak, Rasim Ljajić

Koalicija Vojvodina, Dragan Vesilinov

Liga socijaldemokrata Vojvodine, Emil Fejzulahi

Nova demokratija, Dušan Mihajlović

Pokret za demokratsku Srbiju, Momčilo Perišić

Reformska demokratska stranka Vojvodine, Mile Isakov

Savez vojvođanskih Mađara, Jožef Kasa

Savez za promene, Vladan Batić

Socijaldemokratska unija, Žarko Korać

Socijaldemokratija, Vuk Obradović

Srpski pokret obnove, Ognjen Pribićević

Srpsko nacionalno veće Kosova i Metohije, Momčilo Trajković“.

 

Dakle, od ovakve zvučne platforme tadašnjeg DOS-a, (koja je izvršila projekciju svog rada u vođenju države Srbije), dogurali smo do stvarnosti u kojoj smo mnogo izgubili, a koju će narod da ’’proguta“  kao i mnogo puta pred izbore…

 

 

#Geto Srbija