Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > STAV: PREDIZBORNA BITKA ZA BEBE !

STAV: PREDIZBORNA BITKA ZA BEBE !

17. марта 2012.

 

Piše: Jugoslav S. Simović            

 

Privedena je kraju akcija „Bitke za bebe“.

Peticiju u akciji „Glasaj za bebe“ organizovali su Fond B92, Udruženje „Roditelj“, portal „Bebac“ i servis „Halo beba“.

Ovom akcijom sakupljen je određeni broj glasova kao podrška građana za ukidanje PDV (poreza na dodatu vrednost) na opremu za bebe.

 

 

Inicijativu su podržali i predsednica parlamenta gospođa Đukić Dejanović i potpredsednica vlade zadužena za privredu gospođa Verica Kalanović.

 

U realizaciji tog nauma, Veran Matić, predsednik Upravnog odbora Fonda B92, podsetio je Vladu Srbije da se inicijativa što pre nađe u Parlamentu pred poslanicima,

koji jedva čekaju da pomognu natalitet u Srbiji jer su i sami građane tucali u mozak pune četiri godine, a trudni su ostali samo njihovi poslanički džepovi.

I Predsednik Srbije Boris Tadić zatražio je od Vlade Srbije, tj od samog sebe, da pronađe rešenje za ukidanje PDV i ograniči  trgovačke marže na opremu i hranu za bebe, objavio je B92 radosnu vest iz Kabineta Tadića.

 

Žao mi je gospodo, ali moram da vam kažem da ovo što radite predstavlja običnu populističku smejuriju. Na taj način nećete rešiti ništa u položaju roditelja s malom decom i njihovim ekonomskim problemima u podizanju potomaka.

PDV na bilo koju opremu možete ukinuti izmenom zakona, a za ograničavanje marže nemate ni ustavni ni zakonski osnov i to će vam Ustavni sud ukinuti, verovatno sa povelikim zakašnjenjem – ali će ga ukinuti.

 

Da li građani Srbije i potencijalni roditelji znaju zašto su bebi-pelene u Nemačkoj višestruko jeftinije no u Srbiji? Da li ima razumnog čoveka koji veruje da je to zbog PDV (koji postoji i kod njih)?

Ne zbog PDVgospodo, nego zbog monopola, koji tamo ne postoji, a koji je u Srbiji odavno postao pravilo i koji ugrožava sve pore ovoga društva.

Svojevremeno smanjenje PDV (sa 18 na 8%) za kompjutere nije uvedeno zbog građana nego zbog jedne firme (ComTrade) bliske jednoj vladajućoj partiji (G17+). Motiv one prve, propale akcije „Bebi PDV“, kao i ove sadašnje  jeste povećanje nataliteta, odnosno podsticanje roditelja na rađanje većeg broja dece. Niko nema primedbe na sam motiv.

 

Ideja o smanjenju PDV na opremu za bebe i decu rodila se iz saznanja da je to sve užasno skupo da se većina mladih ljudi koji stupaju u brak ne odlučuje na rađanje dece jer im je svakodnevno na vidiku, ispred nosa, mučenje onih koji su „častili“ državu svojim potomkom.

 

Neko, ko se ne razume ni u ekonomiju, ni u trgovinu, ni u PDV, ni u poreski sistem, kako on funkcioniše i kako tek treba da profunkcioniše u Srbiji, a PDV u Srbiji još uvek pliva na brodu koji se ljulja usled bure koju proizvodi korumpirana garnitura – pokrenuo je akciju koja je poprimila čisto političku konotaciju.

Svojevremno je zbog bebećeg PDV tražena pomoć i arbitraža Crkve i patrijarha. Crkvu i patrijarha su sada zamenili Boris Tadić i Veran Matić koji činodejstvuju uz sasluženje gospođe Đukić Dejanović i gospođe Kalanović koja nosi kandilo.

Da će se Dinkić ponuditi da proizvede tamjan za ovo bebi-molepstvije ne treba ni sumnjati.

 

Kakve bebe i bakrači, radi se o običnoj kupovini glasova! Vlada je onaj prvobitni zahtev odbacila bez analize i bez razgovora, a posle potpisa patrijarha obećala uspešno i pozitivno rešenje problema, čime je direktno priznala da problem postoji i da nije mali.

Obećala, pa slagala. U središtu ovog problema nalazi se i sistem vrednosti sa odgovarajućim rešenjima iz perioda „socijalizma“ koji se želi sačuvati i dopuniti, ali sa krive strane.

Iznosi dečijeg dodatka su prosto uvredljivi za ljudsko dostojanstvo, više liče na socijalnu pomoć, a ne na neke dodatke radi kojih su zainteresovani i roditelji i država.

Dečji dodatak za januar 2012. godine (za prvo, drugo, treće i četvrto dete) iznosi =2.887,68 dinara (Odluka Ministarstva rada i socijalne politike 401-00-41/2012 od 23.02.2012).

 

Ako pođemo od prvobitnog cilja i izbegnemo „obojene“ dodatke, onda aktivnosti treba usmeriti u sledećem pravcu:

 

1) Roditeljski dodatak da bude zagarantovan i obezbeđen svima onima koji rađaju ili usvajaju i podižu decu bez izuzetaka i bez bilo kakve (pozitivne ni negativne) diskriminacije. Da bude stalan i jednak za svako dete (takođe bez diskriminacije), do okončanja obaveznog školovanja.

Karakter dečjeg dodatka mora da se menja, mora postati porodični dodatak i do jednog nivoa mora biti obezbeđen za svu decu, a ne samo za neku.

2) Da se dozvoli uvoz opreme i hrane za bebe i decu bez ikakvih administrativnih, carinskih ili poreskih prepreka. Time bi se sprečio monopol koji je jedan od ozbiljnih uzročnika opisanog stanja.

3) Da carina zajedno sa svim administrativnim taksama pri uvozu ne sme biti veća od 1%, čime se umanjuje osnovica za obračun ulaznog (tzv. „prethodnog“) PDV, pa čak i uz istu maržu biće manji i izlazni PDV i maloprodajna cena. Marže se, gospodo, ne obaraju administrativnim merama već otvaranjem tržišta, tj. uvođenjem konkurencije.

4) Da se uvede rigorozna kontrola kvaliteta dečje hrane uz poštovanje evropskih normativa i standarda i za hranu koju proizvode domaće, srpske firme.

5) Da se po isteku fiskalne godine, a na osnovu podataka iz pojedinačnih poreskih prijava (PPP) koje se u januaru svake godine dostavljaju poreskim organima, izvrši povezivanje prihoda, poreza i doprinosa svake porodice (bračnih drugova) i deo poreza na dohodak povrati roditeljima (usvojiocima, izdržavateljima) koji podižu decu, na nihove tekuće račune uz pismeno obaveštenje poreske uprave.

Pitanje poreza na dohodak građana je ključno u rešavanju ovog problema i ono mora da se fokusira na godišnji porez, a ne na akontacioni. Treba izbeći rešenja koja mogu da utiču na situaciju u fondovima (PIO, zdravstvo i dr.).

 

Evo jednog slobodnog rešenja (predloga):

* Mladom bračnom paru bez dece vratiti 20% od godišnjeg iznosa plaćenog poreza na dohodak (zarade);

* Bračnom paru sa jednim detetom vratiti 40% od godišnjeg iznosa plaćenog poreza na dohodak (zarade);

* Bračnom paru sa dvoje dece vratiti 65% od godišnjeg iznosa plaćenog poreza na dohodak (zarade);

* Bračnom paru sa troje dece vratiti 90% od godišnjeg iznosa plaćenog poreza na dohodak (zarade);

* Bračnom paru sa četvoro dece vratiti svih 100% od godišnjeg iznosa plaćenog poreza na dohodak (zarade).

Pojam „zarade“ obuhvata sve prihode iz radnog odnosa ili naknada u vezi  radnog odnosa, naknade po osnovu ugovora o privremenim ili povremenim poslovima, zastupanjima, ugovorima o delu, autorskim honorarima i sličnim primanjima.

Sve ovo može i moralo bi da se radi po službenoj dužnosti, a jedini dokumenti koje roditelji treba da dostavljaju su izvodi iz matične knjige rođenih i brojevi tekućeg računa uz popunjenu prijavu.

 

Osim male korekcije (dopune) jednog softvera u poreskoj upravi nema drugih troškova koji već ne postoje.

Smanjenje nepotrebnog administriranja i odbacivanje gomile suvišnih papira bi smanjilo i troškove, malo državi a mnogo više roditeljima, a to valjda i jeste cilj.

A šta bi sa PDV?

Pa njega ovde i ne pominjemo i tako je u uređenim državama. PDV nije kočiono ulje, već ulje koje podmazuje motor, on nikome nije smetnja.

Ako cilj one gore pomenute akcije nije stvarni pokušaj povećanja nataliteta već nešto drugo (npr. kupovina glasova, lansiranje u orbitu nekog novog bebi-ministra i slično) vama koji ste pročitali ovaj tekst se izvinjavam, zaboravite na njega, to vam neće biti teško.

 

#Geto Srbija

Materijal:eNovine

Creative Commons лиценца

Advertisements
%d bloggers like this: