Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > ĐILASOVI STRATEŠKO – PLJAČKAŠKI PARTNERI !

ĐILASOVI STRATEŠKO – PLJAČKAŠKI PARTNERI !

5. март 2012.

 

 

Preduzetnik, vešt i iskusan u prodaji karata, osniva firmu koja će se baviti „tiketingom“, traga za poslom i strateškim partnerom, jer bez takvih nema ni prodaje semenki, o tapkanju da i ne govorimo, svi imaju svoj atar i ovdašnju verziju sicilijanskog zaštitnika.

 

I onda se pojavi javni poziv; prema već poznatoj beogradskoj metodologiji za razvoj malih i srednjih preduzeća, vlasnik firme dobije posao, angažuje radnike, zašto ne, kao u slučaju Bus plusa, iz firme kojoj uzima žilu kucavicu u koju se sliva novac.

 

 

Ništa ne bi trebalo da iznenadi posvećenog zatočenika srpske štampe koji ne preskače oglase i čitulje, ali pokatkad uzleti poput javnog poziva Doma omladine Beograda, objavljenog prošle nedelje u više beogradskih dnevnika, i kod dobro pripremljenog čitaoca izazivaju nevericu:Ustаnovа kulture Dom Omlаdine Beogrаdа, Mаkedonskа 22, Beogrаd ovim rаspisuje JAVNI POZIV zа izbor strаteškog pаrtnerа u oblаsti prodаje kаrаtа nа blаgаjni DOB-а.

Dom omlаdine Beogrаdа rаspisuje jаvni konkurs i upućuje poziv svim preduzećimа kojа se nа teritoriji Republike Srbije bаve tiketingom kаo svojom osnovnom delаtnošću dа uzmu učešće u Konkursu zа izbor strаteškog pаrtnerа koji će orgаnizovаti i zаjedno sа DOB-om voditi rаd blаgаjne DOB-а u nаrednom četvorogodišnjem periodu.

Svа zаinteresovаnа preduzećа – učesnici Konkursа mogu besplаtno preuzeti konkursnu dokumentаciju ukoliko u periodu od 29.02. – 07.03.2012. godine upute tаkаv zаhtev elektronskom poštom nа аdresu…“

 

Nekako se prvo nameću pitanja ko je autor sklopa „strаteškog pаrtnerа u oblаsti prodаje kаrаtа nа blаgаjni DOB-а“ i šta znači reč oblast u prodaji karata na blagajni?

Nameće se pretpostavka da menadžment DOB prodaju karata smatra izuzetno važnom, te je i ono malo kvadrata biletarnice nazvao oblašću u teritorijalnom smislu; uostalom, ne traži se stateški partner za nešto taktičkog tipa. Druga je mogućnost da je reč o nekoj naučnoj disciplini koja ima oblasti i čije se prakticiranje odvija baš u pometoj kvadraturi. Treća, pak, kao u slovenskoj antitezi (pozitivni odgovor), da imamo posla sa ozbiljnim defektom u glavi naručioca oglasa.

Još malo pitanja, šta će Domu omladine partner koji će u naredne četiri godine prodavati njegove karte u njegovih pet kvadrata i za to uzimati novac Doma omladine koji, može se videti svakoga dana, prodaje svoje karte???

Šta je tiketing i koliko to firmi u Srbiji ima firmu registrovanu za tako nešto kao osnovnu delatnost???

 

Odgovori su očigledni, preduzetnik, vešt i iskusan u prodaji karata, osniva firmu koja će se baviti tiketingom, traga za poslom i strateškim partnerom, jer bez takvih nema ni prodaje semenki, o tapkanju da i ne govorimo, svi imaju svoj atar i ovdašnju verziju sicilijanskog zaštitnika.

I onda se pojavi javni poziv; prema već poznatoj beogradskoj metodologiji za razvoj malih i srednjih preduzeća, vlasnik firme dobije posao, angažuje radnike, zašto ne, kao u slučaju Bus plusa, iz firme kojoj uzima žilu kucavicu u koju se sliva novac.

Sve se da isposlovati, podsetimo se još jednog svetlog primera pljačke u slučaju Infostan – Citymail, prve ovakve avanture – eto, dođosmo do njega – Dragana Đilasa, gradonačelnika ovdašnjeg.

Račune ovog javnog preduzeća je, nakon jednog oborenog i jednog uspešnog konkursa, građanima delila firma koja je za taj posao angažovala radnike Pošte koji su to radili i za matičnu firmu dok Đilas nije izmislio ugledni Citymail koji je, imao ozbiljno iskustvo, doduše kraće od jedne godine i čija je izvršna direktorka bila starleta i širem auditorijumu nepoznata pevačica.

 

Sada se i Domu omladine smeši strateški partner koji će angažovati njegove radnike iz oblasti blagajne, i ostvarivati skromnu zaradu, dragocenu u predizbornoj kampanji i inače.

Zajednički imenitelj ovih primera je, dakle, Dragan Đilas čija provaljena kreacija podseća na oblast psihologije kriminalaca, slučajeve nemaštovitih lopina nepromenljive metodologije, uvek istog rukopisa i izbora žrtve, obično narkomana i pijanaca koji stalno otimaju od rođene babe ili prvog komšije koji ih odavno znaju i godinama tolerišu, dok se jednog dana ne dohvate motke. Nemaštovito, dakle? Ne, bahato.

Čovek samo misli, a zasad je u pravu, da za predstaviti se svojim biračima, građanima Beograda, kao poštenjačina i nije potrebno ulagati poseban napor:

„Možda ne možemo da pohapsimo sve koji kradu, ali možemo da stavimo u zatvor one koji kradu kao da Srbija nije njihova država“ (Dragan Đilas, 3. mart). U sve veruju, pod hladom starijih drvoreda i infantilno zagledani u najskuplji most na svetu.

 

Da li, po ovoj logici neskrivene pljačke ovlašćenog strateškog kapoa di tutti capi, prisustvujemo novoj đilasovštini?

Đilasovština je, dakle, uprkos pežorativnom sufiksu, reč koja danas ima pozitivno značenje, ma koliko angažman đilasovaca iz ove perspektive delovao benigno. To je bio ozbiljan rizik. A ako nam je do novih termina, evo mogućnosti, reč đilas na turskom znači okretan sposoban čovek, ali i raspusnik, razvratnik, a đilasanje razuzdano i razvratno življenje (Veliki račnik stranih reči i izraza, Ivan Klajn, Milan Šipka, Novi Sad, 2006).

Svi koji su progutali najnoviju Đilasovu žvaku o hapšenju kriminalaca – vojska o skraćenju, zastavnik o unapređenju, pre toga idu još jedno zanimanje i čestitost – mazohistički su uživaoci u đilasanju,gradonačelnikovom raspusnom trošenju novca iz budžeta. Uz njih stradaju i razumni građani Beograda koji nisu spremni da poveruju u đilasovska čuda i nisu infantilno zaljubljeni u nove, još starije drvorede i najskuplji most na svetu.

Dolaze izbori, jedan direktor hita ka kraju Karamazovih, a Đilas utemeljeno očekuje da će, uz sav tiketing, naplatiti i preostalu mostarinu. Uz strateško partnerstvo sa svojim žrtvama.

 

#Geto Srbija

Materijal:eNovine

Advertisements
  1. Miloš
    6. март 2012. у 22:49

    Očistimo Srbiju !!!

    Свиђа ми се

  2. Miloš
    6. март 2012. у 22:51

    Bravo za ovaj članak !

    Свиђа ми се

  3. Obrad
    12. март 2012. у 13:32

    Sramotno je da takav lopov i kriminalac i dalje seta ovim ulicama. U nekoj normalnijoj i sredjenijoj drzavi bi odavno bio na dugogodisnjoj robiji po vise osnova i verovatno posle svega ovoga sto je uradio ne bi ni izasao nikada iz zatvora.

    Evo i jednog od dokaza koji neki portali poput b92.net uporno pokusavaju da sakriju tako sto ne objavljuj komentar sa ovim linkom. Verovatno imaju neki deal sa Djilasom pa ga brane kao i Dinkica? Ono sto “objektivni novinari” tog medija nikako ne shavtaju je da je prikrivanje dokaza takodje krivicno delo pa se i novinari mogu pozvati na sud i osuditi za tako nesto.

    Ovo sam nasao na zvanicnom sajtu internacionalne asocijacije javnog transporta.

    http://www.ptx2uitp.org/sites/default/files/showcase_pdf/101_serbia.pdf

    Ovde se vidi da su 30 tramvaja platili 82 miliona Evra sto u prevodu znaci da svaki tramvaj kosta preko 2,5 miliona evra !!!

    U samom ugovoru se vidi da su i u ovom poslu ucestvovale firme koje stoje iza bus plus-a.

    Od mene dovoljno. Na redu su sudski organi i drzavni tuzilac kao i svi ostali gradjani koji bi mogli da doprinesu napretku drzave Srbije podnosenjem dokaza o svim lopovcinama u Srbiji.

    Ocistimo Srbiju !!!

    Свиђа ми се

  1. No trackbacks yet.
Затворено за коментаре.
%d bloggers like this: