Arhiva

Članci označeni sa „matijevic“

NOVI SAD: PAJTIĆEVE “PTICE” POČELE DA “PEVAJU”!

17. februar 2013. 38 komentara

 

  Novosadski tajkun Petar Matijević kome su nadležni organi oduzeli pasoš, preti svom političkom zaštitniku da će "zajedno da potonu ako dođe do nečega".

Piše: Arpad Nađ

Pajtic - Novi Sad

 

  Kad ljubav političara i kriminalaca iscrpi svoj rok trajanja, obračun je neizbežan.

U slučaju Bojana Pajtića i Petra Matijevića, epilog je u toku.

Pitanje je samo ko će prvi "da potegne".

Hoće li Pajtić obezbediti Matijeviću da ode u zatvor ili će Matijević "progovoriti" kako bi tamo zajedno otišli?

Hoće li Matijević poći stopama svoga izbegličkog sabrata, Aleksandra Gajića (Isusa iz Bobote), i mirno sačekati dolazak kriminalističke policije?

Koliko je miliona otetih od građana dobio Nenad Čanak, a koliko je pokrala gospođa Vesna Bolidovski-Pajtić?

Zašto i Vojvodina propada i nije više razvijena nego siromašna, i kakvu su priliku zbog toga dobili mađarski nacionalisti?

  Nedavno su nadležni državni organi oduzeli pasoš Petru Matijeviću, čuvenom preprodavcu smrdljivih bataka, mesaru-izbeglici iz Dalmacije i nekadašnjem vojnom liferantu koji je zaradio milione na prevaru.

Od tog trenutka, njemu je njegova imperija lanac mesara "Matijević", počela da liči na robijaški lanac!

U strašnoj panici od "razvoja događaja", sve češće se viđa sa svojim dojučerašnjim zaštitnikom, predsednikom Izvršnog veća pokrajine Vojvodine, Bojanom Pajtićem.

Ali, na njegovu žalost i Pajtić je sve nervozniji…

Izvori iz Pajtićevog okruženja, govore da je Matijević saopštio Pajtiću da mogu da "potonu" zajedno u slučaju da "stvari krenu po zlu".

  Matijevićev mlađi sin Bojan, poznat u Novom Sadu kao agresivni narkoman koji za pojasom sve češće nosi pištolj, pogotovo od kada su greškom, u sred belog dana, umesto njega rafalom upucali izvesnog "Žapca" u piceriji kod zemljaka Aleksandra Gajića, a na deset metara od policijske stanice.

Mlađem Matijeviću je, da podsetimo, otac doslovno montirao (inscenirao, lažirao…) otmicu da bi oprao prvi milion evra koji je dobio od Arkana na pozajmicu!

Sa Bojanom Pajtićem, Matijević vodi sve češće rasprave i oko nekih kredita od "Metals Banke" (koji unovčeni sada leže u "Tesla Banci" u Zagrebu) i upozorava Pajtića kako mu je dao donaciju u predizbornoj kampanji, i to vidu nekih inkubatora u vrednosti od milion evra!

Svedoci ovog konflikta tvrde da je i njega Pajtić podsetio koliko mu je dao novaca da otvori  preko noći tih svojih 150 prodavnica pokvarenog mesa, uvezenog sa nemačkih deponija koji tamo služe za prehranu afričke sirotinje.

Pomenuo mu je Pajtić i onih 200.000 jutara zemlje po Vojvodini  koje je hteo prodati  Hrvatima (a davao je njemu, svaki hektar za jedan evro, kao što je pokojni premijer Đinđić davao Miodragu Kostiću).

Podsetio ga je Pajtić i na to kako je stekao celokupnu mehanizaciju, silne kombajne  i prasilišta sa krmačama (koje je Matijević kao  priprosti nasilnik  životinjskih apetita prodao i pare stavio u svoj džep a kombinate i radnike po Vojvodini  upropastio).

Kad je ostao bez odgovora na ove Pajtićeve "adute", Matijević je vidno nervozan krenuo u svađu sa komšilukom oko  jednog običnog  kontejnera za đubre, jer je naučio da on bude gazda sa bilo čega, pa makar i običnog kontejnera.

  Prošlog leta je "nastupio" sa trulim mesom  iz svojih prodavnica, sipajući u njega neki otrov i tako potrovao sve ptice u Futoškoj ulici, jer su ga nervirale vrane  koje su kakile po krovovima  njegovih velelepnih  vila koje je gradio mimo svakog građevinskog  a kamoli urbanističkog plana  u dogovoru sa svojim zemljakom, direktorom ZIG-a,  Borislavom Novakovićem, zvanim Bora Konj, a uz apanažu i klimanje glavom najvećeg pokrajinskog reketaša Bojana Pajtića.

Poput  svog  zemljaka Aleksandra Gajića (poznatog po nadimku Isus iz Bobote) Matijević čeka dolazak kriminalističke policije, a obojica ucenjuju Bojana Pajtića da će "kad propevaju pesma biti dugačka".

Treći iz "Pajtićevog špila", Mirko Dubroja,  naučio je lekciju i povukao se na vreme.

Više ne ispravlja tokove Dunava vađenjem peska bez dozvole i naknade, a prestao je da prekopava stara pravoslavna groblja u Novom Sadu jer  nema ni Borislava Novakovića-Bore Konja u ZIG-u da nad kostima mrtvih grade profitabilne stanove  za izbeglice.

Jer, kako izgleda, i njemu se sprema  u Okružnom tužilaštvu debela optužnica i nije slučajno što je podneo ranije ostavku a i sam priča da će ukoliko do toga dođe "više pevati i  od Saše Dragina".

Dušan Elezović, poznatiji kao "Dule konobar", takođe uskoro ide "na onu stranu", jer je  mnogim svojim drugarima odobravao višemilionske kredite u evrima u Razvojnoj banci Vojvodine, odakle je,  nekoliko dana posle izbora, između ostalog poslao 500.000 evra na adresu Krunska ulica br. 42,  bez naznačenog primaoca da ožalošćena žuta porodica veselo podeli.

Postoji dokumenat o tome.

 

 

 

  Stranku Nenada Čanka napustila je Aleksandra Jerkov koja mu je redovno isplaćivala mesečno po 200.000 dinara, iako nikad nije bila zaposlena.

Isplivao je na površinu i ostatak smrada iz Čankove glasačke mašine: gospodin Aleksandar  Jeftić,  bivši direktor Zavoda za urbanizam je isplaćivao po 700.000 dinara mesečno, gospodin dr.  Nenad Aradski  kao bivši direktor hitne pomoći, plaćao je po 300.000 dinara mesečno.

Robert Kolar, jedan od direktora EGZITA  200.000, dr Radovan Latinović, bivši zamenik pokrajinskog sekretara za zdravstvo 200.000, Branko Bjelajac, direktor vodovoda, 400.000 dinara.

Aleksandar Marton iz Zrenjanina, kao predsednik Skupštine opštine 300.000 (svi se pitaju odakle) a zna se da je propali  doktor  dr. Mileta Mihajlov, kao gradonačelnik Zrenjanina plaćao Bojanu Pajtiću  a Aleksandar Marton  Nenadu Čanku reket iz prodatih i upropašćenih firmi po Banatu, dok su  Gorana Kneževića budno čuvali u zatvoru.

  Spisak Čankovih darodavaca koji su davali mesečne apanaže direktno u ruke svom predsedniku stranke iznosi šest stranica, a svaka ima po 33 imena, i svi su plaćali od 200.000 do 700.000 dinara mesečno.

Jedna firma iz Sombora mu je davala po sedam miliona dinara mesečno, a jedna iz Zemuna tri miliona dinara.

Koliki je reket uzimao dr Bojan Pajtić samo se može naslutiti.

On i njegova supruga više ne žive na istoj adresi.

On  živi sa svojim momcima na Bulevaru Evrope a ona u stanu u ulici Pap Pavla.

Pajticev novi momak je izvesni Vladan Milošević iz ulice Danila Kiša  koji je rođen 1978. godine.

Suprugu Vesnu Bolidovski-pajtić "posećuju" izvesni dr Gvozdenović  i  uvek dr Drašković, na principu "koliko ko da".

  Koliko je dr Vesna Bolidovski opelješila državu radeći  u  Kliničkom centru Vojvodine niko ne zna ali radi se o desetinama miliona evra  koje su ugrađene u mermer po prostorijama i velelepnim hodnicima u kojima ima manje zaposlenih a kamoli stručnjaka i specijalista nego sto ima prostorija.

Da to nije glavni problem pričaju krišom zaposleni koji tvrde da ima opreme u skladištima koja ima neprocenjivu vrednost i svoj upotrebni trenutak a da niko nije svestan ni šta je sve kupljeno, ni za čega služi a kamoli o kolikim se količinama takve opreme radi.

Sofiji Bolidovski (Pajtićevoj svastici) koja je očni lekar i pretenduje da bude i nastavnik na fakultetu i ima privatnu očnu kliniku, sav inventar je kupila njena sestra.

Pare su potrošene.

Vojvodina je postala  nerazvijeni region koji su upropastili političari koji su se krili iza leđa nacionalnih manjina sa secesionističkim pretenzijama a usput su dilovali  zemljište, fabrike i bankovni kapital sa najokorelijim kriminalcima a narodu su umesto bolje budućnosti zamazivali oči, reklamirali čak i fabrike metli u predizbornoj kampanji a usput su uništavali sve pred sobom, bez imalo iluzija sem svesti o sopstvenom  ništavilu  uzeli lepe provizije ko od dobavljača, ko od sponzora a ko od onoga koje sve dobio za džabe.

  Priliku da svoj doprinos raspadu Vojvodine daju dobili su i mađarski nacionalisti.

Tako je Tamaš  Korhec pisao poverljivo pismo Bojanu Pajtiću da traže da imaju direktore mađarske nacionalnosti u dve prestižne srpske gimnazije ( "Jovan Jovanović Zmaj" i  "Svetozar Marković".

Prva Gimnazija na kojoj piše Prva Srpska Gimnazija a darovanje je Barona Bajića  iz pretprošlog veka ( i zemlja i zgrada) nije bila mađarska gimnazija ni za vreme vladavine mađarske okupacije!

U tom istom pismu  punom gluposti Korhec piše da je direktorovanje tim gimnazijama od njihovog uskog nacionalnog interesa!

Direktor gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj",  Radoslav Stojković, imao je isto tako čudnu ideju da ovu ustnovu prepusti u vlasništvo pravoslavne crkve zajedno sa bibliotekom i zemljištem mada nikad nije pripadala ni po kojem osnovu crkvi.

To je trebao biti poklon za  "žutog" vladiku Irineja Bulovića.

Na svu sreću, žuta banda je izgubila grad i vladika Irinej Bulović je kratko mastio bradu kao i gospodin Korhec svoje aspiracije.

©Geto Srbija

List protiv mafije

Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.

Pridružite se 3.938 drugih pratioca

%d bloggers like this: