FIRME ZA OBEZBEĐENJE U SLUŽBI MI6: FIKTIVNI TENDERI, PROFIT, UTAJA POREZA, KONTROLA POLITIČARA, INSTITUCIJA, MEDIJA…

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               

Iz pisma sadašnjih i bivših zaposlenih kompanije „Secuitas services" (imena poznata redakciji), se vidi kako strana kompanija u našoj državi u nekoliko navrata vrši višestruka krivična dela u sprezi sa državom, te se redakcijski kolegijum uzdražava od komentara na iznete činjenice, a sud o svemu ostavlja čitaocima i eventualno savesnim pojedincima nadležnim za rešavnje po istim (ne)delima.

 

 

Tavistock institut je najvažniji institut iz mreže MI6. Britanski MI6 je intelektualno jedna od najjačih svetskih obaveštajno-bezbedonosni službi, koja formalno i ne postoji. Jezgro ove službe nalazi se u britanskom ministarstvu spoljnih poslova, a ključni kadrovi dolaze iz britanskog naslednog plemstva.

Zaposleni službenici rade za platu, dok sve ostale služba nagrađuje, tako što im pomaže u karijeri, u sklapanju dobrog posla, te im pri tom pomaže u ličnom bogaćenju. Što postanu bogatiji, to lakše dolaze do podataka, pa su samim tim i korisniji.

Služba pod svojom kontrolom ima desetak najvažnijih naučnoistraživačkih instituta, nekoliko najvažnijih medija, mnoga humanitarna ili ekološka udruženja građana, te kontrolne pakete deonica u najmanje dve kompanije u svim delatnostima. Najvažnije delatnosti koje kontrolišu su bankarstvo, osiguranje, investicioni fondovi, vojna proizvodnja, visoke tehnologije, fizičko obezbeđenje, nafta, automobilska industrija, hemijsko-farmaceutska industrija…

U svim ovim delatnostima kontrolišu najmanje dve kompanije koje glume međusobnu konkurenciju, i koje imaju kontrolne pakete manjih regionalnih kompanija, a koje opet drže kontrolne pakete još manjih nacionalnih preduzeća.

Kontrolne pakete deonica obično vode na ime nekog fizičkog, ili pravnog lica, koje tajno služe kao maska za MI6. Preko ovakvih kompanija MI6 podmićuje razne državne službenike drugih zemalja, preko kojih dobijaju unosne poslove, nakon čega mogu lako prikupljati podatke i materijalna sredstva za operacije. Podmićeni državni službenici obično misle kako se radi o običnoj korupciji, te i ne znaju kako tajno rade za Britance.

Preko bankarske piramidalne mreže koja se sastoji od nekoliko britanskih banaka koje imaju nekoliko filijala na svim kontinentima, a koje opet imaju filijale u svim susednim državama, vrlo lako mogu doći do podataka o stanju i prometu na računima skoro svih većih svetskih i nacionalnih kompanija, te pojedinaca.

Preko osiguravajućeg društva „Loyd" mogu doći do podataka o tokovima roba u međunarodnom saobraćaju. Preko revizorskih kuća kao što su Coopers Lybrand, Peat Marwick i sličnih, mogu doći do podataka o poslovanju mnogih banaka i kompanija u svetu, nakon čega podatke mogu iskoristiti za korumpiranje i ucenjivanje vodećih ljudi u tim sistemima, te jeftinu kupovinu kompanija ili banaka. Preko paramasonskih humanitarno lobističkih udruženja kao što u Rotary i Layons mogu doći do podataka o većini društveno angažovanih pojedinaca u svetu.

Preko međunarodnih stručnih udruženja mogu doći do podataka o svim relevantnim stručnjacima svih struka, preko udruženja MENSA koja ima sedište u Londonu mogu doći do podataka o svim natprosečno inteligentnim ljudima sveta, a preko security kompanija mogu doći do podataka o svim službenicima i menadžerima u institucijama i kompanijama koje štite. Svi podaci šalju se u Institut za strateško planiranje Tavistock gde se drže dosijei više miliona najvažnijih ljudi sveta, s precizno izraženim psihološkim profilima.

 

     Špartaju i Srbijom

 

MI6 drži dve Security kompanije Group 4 securicor i Securitas services koje imaju svoje podružnice u svim državama koje su najčešće vlasnički maskirane pod imenom svojih terenskih saradnika.

Ove podružnice obično najviše zarađuju čuvanjem banaka pod britanskom kontrolom, a tako stečenim profitom korumpiraju najveće političke stranke, državne funkcionere i menadžere državnih preduzeća, kako bi preuzeli čuvanje svih državnih institucija i državnih preduzeća.

A kad jednom čuvari uđu na neki objekat, vrlo lako mogu saznati šta se događa na objektu, ko su najvažniji rukovodioci i menadžeri u čuvanim objektima, kakvi su odnosi među njima, koje su im slabosti i zavisnosti, kakav im je privatni život, seksualne sklonosti, imaju li ljubavnice ili ljubavnike i slično.

Čuvare povremeno kontrolišu kontrolori od kojih su neki obučeni kako iz čuvara, u nevezanom razgovoru, izvući informacije na osnovu kojih se u Tavistock institutu mogu izraditi vrlo kvalitetni psihološki profili svih važnih lica, ili lica koji bi jednog dana mogli postati važni.

Medijska i novinarska mreža koju su stvorili širom sveta povremeno služi za kontrolu nekih informacija, ali im je glavna svrha širenje dezinformacija o licima ili pojavama, u cilju ostvarenja njihovih strateških interesa.

Razvili su i mrežu za širenje dezinformacija preko interneta, te na svim važnijim jezicima sveta redovno prate rasprave na različitim internet forumima i uključivanjem u rasprave nastoje omalovažiti diskutante koji šire istinite podatke o onom što MI6 želi sakriti, uz istovremeno širenje dezinformacija o onom ili onima koje žele medijski ili politički uništiti.

 

     Perači novca

 

Kako Securitas SE realizuje pranje novca i utaju poreza u Srbiji? Davanjem mita činovnicima (privatne kompanije, javna preduzeća i ustanove, državni organi) sadašnji i bivši državni činovnici: Rasim Ljajić-saradnja datira još iz Ministarstva rada, Radmila Bukumirić-Katić- pomoćnica ministra Ministarstva rada, Zorana Mihajlović-ministarka energetike, Dušan Bajatović-direktor "Srbijagas"-a, Jelena Trivan, DS Aleksandar Jokić, SNS -davanjem mita probranim bivšim viđenijim (sa dobrim vezama) funkcionerima policije, BIA i Tužilaštva, lično ili preko njihovih osnovanih firmi ili advokatskih kancelarija, Rade Bulatović, general Goran Radosavljević-Guri, general Senta Milenković, Vuk Stanišić, general Zdravko Jelisavčić, general Mile Novaković…

Naravno da se svi oni pozivaju uvek, ili najčešće na Srpsku naprednu stranku(Guri i Jokić) ili Socijalističku partiju Srbije (Bajatović, Milenković, Stanišić).

Enorman profit se obezbeđuje tako što se svi radnici angažuju po Ugovoru o stručnom usavršavanju, obučavaju se 12 meseci, i naravno, nakon tog isteka, pošto "nisu položili" ispit vraćaju se na Tržište rada. Na njihovo mesto se angažuju novi radnici, po istom osnovu, i tako sve u krug.

Porezi su oko 40% opterećenja na neto zaradu, mada oni sada nelegalno pribegavaju plaćanju 32 % . Ne treba napominjati da je redovno opterećenje 63%. Oslobođeni su i ostalih davanja: godišnji odmor, regres, bolovanje, rad u vreme državnih praznika, prevoz, smenski rad i sl. Naravno da ovi radnici ne dobijaju obračunske listiće.

Na mnoge prijave radnika Inspekcijama uvek su imali spreman argument-Mišljenje Ministarstva rada, izdato je na ovu situaciju od strane pomoćnika ministra Radmile Bukumirić-Katić, tako da Inspekcija rada ostaje bespomoćna.

Rasimov rođak Zećir Kobilić je zaposlen u "Securitas"-u kao kontrausluga i radi na poslovima Lica za bezbednost(zaštita na radu). U februaru 2013.godine istom Kobiliću je najavljen otkaz jer je Rasim prestao da se javlja na telefon Vučiniću, a i Ljajić više nije koristan "Securitas"-u u ovom Ministarstvu(trgovine).

Kako bi se stekla prava slika o profitu i zakidanju države za sredstva u budžetu, evo notornih činjenica: "Securitas" ima 4.000 radnika angažovanih na poslovima fizičkog obezbeđenja sa prosečnim primanjima oko 22.000 dinara a koji imaju status-radnik na stručnom usavršavanju.

U državnu kasu trebalo bi mesečno biti uplaćeno po osnovu doprinosa 41.580.000 dinara. Oni mesečno uplaćuju 21.120.000 dinara. Državi nije ništa sumnjivo s obzirom da je i ovo veliki iznos u ovim teškim vremenima, a pored ovih 4.000 radnika imaju i 2.000 radnika "uredno prijavljenih", na određeno i neodređeno vreme.

Inspekcije su stalno po prijavama „češljale" „Securitas" ali uvek neobavljenog posla, jer Ministarstvo rada je legalizovalo ovaj oblik radnog angažmana do besmisla.

Drugi vid utaje poreza je kod ovih 2.000 radnika „legalno" zaposlenih koji moraju imati više od minimalca(22.000). S njima se ugovora određena visina zarada koja prelazi minimalac, ali minimalac ostaje kao ugovorena suma u ugovoru o radu a ostatak do ugovorenog iznosa isplaćuje se kao UDK (udeo u dobiti kompanije) na koji ide porez od 26%.

Taj UDK se ugovara usmeno i ne postoji nigde pisanog traga o tome, te isplata tog (drugog) dela zarade zavisi od trenutne volje poslodavca. Taj drugi deo „zarade" se uplaćuje preko tekućeg računa radnika i banka ga vodi kao drugi deo zarade.

Primer: radnik koji je usmeno ugovorio 50.000 dinara neto zaradu primiće; deo zarade-22.000 dinara sa opterećenjima od 63% i deo zarade-28.000 dinara sa opterećenjima od 26%.

Što je viša ugovorena zarada, to su veće utaje poreza.

Država je trenutno razbila mistifikaciju oko UDK i zabranila im ovakav vid isplate, ali se „finansijski mag" Tatjana Antonić priprema da ovaj vid isplate zameni sa fiktivnim putnim nalozima. Problem je samo u tome što mora biti uključeni mnogi zaposleni te stepen tajnosti izostaje.

Ove navode, u smislu više podnesenih prijava radnika protiv kršenja Zakona, treba samo proveriti u Inspektoratu rada, Inspektoratu rada Beograd 1, Poreskoj upravi Novog Beograda, Poreskoj upravi Regionalni centar Beograd, Poreskoj upravi-centrala, Policijskoj upravi-Policijska stanica Novi Beograd.

MUP-u su podnošene prijave, jer se ovim radnicima nije smelo davati oružje na držanje u toku redovnog rada, jer ne ispunjavaju Zakonom propisane uslove za to. Poslove nabavljaju na više načina:

1. Preko Regularne velike lože Srbije, koja okuplja masone, a koji su javno istaknuti (zbog uplata na svoje račune -provizije za svoje „konsultantske usluge") u „East-West bridge"(www.ewb.rs ), u kojima su poznati „trgovci uticajima": Tahir Hasanović, Zorana Mihajlović i drugi…

Agent za kupovine firmi za obezbeđenje na Balkanu je ujedno i agent MI-6, švedski državljanin srpskog (bosanskog) porekla Duško Suvajac. Imao je svoju kancelariju „Suvajac&Partners", u Beogradu, Kosovska 30/II. Preko tendera vrši se korumpiranje direktora i državnih činovnika Javnih preduzeća i ustanova. U prilogu je spisak gde su uspeli da korumpiraju direktore…

Preko bivših policajaca "zvučnih imena" i "trgovaca uticajem" : Goran Radosavljević Guri, Mile Novaković, Rade Bulatović, general vojni Jelisavčić, Vuk Stanišić, Dušan Bajatović i drugi ostvaruju kontakte i nude proviziju, mesečna apanaža po dobijanju posla. Naravno da se ta apanaža ugrađuje u cenu, i o trošku građana.

Inače, Guri je poznat u istoriji MUP-a kao drugi džudista (prvi je ubijen) koji je postao general bez kvalifikacija-kao običan fizikalac, a kasnije je preko nemačke firme "SecTraCon", regrutovao srpske mladiće kao plaćenike u ratnim zbivanjima u Zairu.

S obzirom da se po starom Zakonu o javnim nabavkama ne mora raspisivati tender(oglas) već se upućuje zahtev od naručioca ka probranim ponuđačima a za dostavu ponude za poslove fizičkog obezbeđenja, naručilac šalje zahtev na "slučajno" odabrane najmanje 3 adrese trima firmi za obezbeđenje na srpskom tržištu. Sasvim slučajno neko iz tima za pranje novca "Securitasa"(vidi gornju tabelu) dotura, činovnicima za nabavke, po ranijem dogovoru, adrese tri firme a nekad i pet, da se ne posumnja, koje sasvim slučajno imaju veću cenu od "Securitasa" tako da se ugovor "legalno" dodeljuje. Ceo posao traje najviše 15 dana, van očiju javnosti.

 

     Bez tendera

 

U slučajevima, kao npr. u januaru 2013.godine kada je neko saznao da je u toku "pozivna nabavka "Elektrosrbija-Ogranak Čačak" u toku, i poslao pismo zainteresovanosti tražeći da mu se dostavi konkursna dokumentacija, službenik za nabavke ovog Preduzeća Boban Poluga je rekao da on nije dužan da to dostavi. Čak je i na otvaranju ponuda, pohvalio se ponuđaču "Securitas" da je odbio da dostavi dokumentaciju jednom ponuđaču, izraživajući tako lojalnost onome ko ga je plaćao, a i svom direktoru u Kraljevu, odakle je došao nalog za "dobitnu kombinaciju" "Securitasa".

Slična situacija se dešavala i u "Transnafti", Poreskoj upravi-Reg.centar Novi Sad i Niš, "Elektrosrbija" Kraljevo- Ogranak Kruševac i Kraljevo, Sava centar, Parking servis i Klinički centar Vojvodine, EPS-"Centar" Kragujevac, EPS-"Elektrovojvodina" Novi Sad- Ogranak Novi Sad, EPS-"Jugoistok" Niš (svi ogranci), "Elektromreža Srbije", RTS, vode se pregovori da užu bez tendera u EPS-EDB.

Novi Zakon o javnim nabavkama (primenjiv od 1.4.2013)isključuje pozivne tendere za fizičko obezbeđenje, pa je u "Securitas"-u dignuta uzbuna. Treba samo proveriti kod ovih Naručilaca i drugih(novih u EPS-u) da su nabavke obnovljene pre isteka roka period od januara-29.3.’13) da li su vršene nabavke za obezbeđenje i kome su dodeljeni ugovori. Najčešće se pozivaju uslužne firme: "Gem-security", (MB 20865873) SNS, Aleksandar Jokić, član GO, potpredsednik OO Čukarica, "Euro security", (MB 20739916) SNS, Goran Radosavljević-Guri "G4s", firma sa sedištem u Londonu, saradnici MI-6, "Protecta Group", (MB 20003049) DS, Jelena i Dragan Trivan, firma poznata po učešćeu u šund-rijalitiju "Preljubnici" na TV "Pink".

Ne treba napomenuti da su objekti Vlade pod "fizičkom ingerencijom i opservacijom" "G4s" i "Securitas"-a u toku 24 časa svaki dan u godini. Guri i Jokić su bili mudri pa nemaju direktno vlasništvo (nisu osnivači) u APR već to čine preko posrednika, ali sa posebno obezbeđenim Ugovorom sa fiktivnim osnivačem koji je upisan u APR, koji definiše upravljanje i podelu profita.

Neki tenderi se uopšte ne obnavljaju pa su tako ušli u istoriju. Reč je o nabavci non-core delatnosti u EPS-PD "Jugoistok" Niš gde je neto vrednost posla 35 miliona mesečno. "Securitas" je u poslu već 8 godina, novi tenderi su povremeno raspisivani sa konkursnom dokumentacijom i uslovima koji favorizuju "Securitas" pojedini ponuđači su se na to žalili, Naručilac je usvajao zahteve za zaštitu prava i "Securitas" bi uvek ostajao u poslu do sledećeg "pogrešnog" tendera.

Što se tiče državne Komisije za zaštitu prava, javna je tajna da je Vladimir Galić(potpredsednik odbora novosadskog SNS), član Komisije za zaštitu prava, već 5 godina na platnom spisku "Securitas"- a odnosno 1% od vrednosti posla na godišnjem nivou, po pozitivno rešenom zahtevu. Nije zgoreg pročešljati zahteve od i u vezi sa "Securitasom", koji su upućivani Komisiji i pogledati konačne ishode po tim zahtevima.

7. Iz spiska JP koji je dostavljen vidi se da su najveći poslovi u EPS-u gde je sada (a i ranije) Aca Marković predsednik UO. Aca je član SPS-a, u kancelariji Đorđa Vučinića se nalazi nekoliko uramljenih fotografija sa ministrom Dačićem. Taj lobi je sada pojačan sa ministarkom Zoranom Mihajlović (SNS), koja se nalazi sa Đorđem rame uz rame u Regularnim velikim ložama Srbije.

Dobra devojka u predsednikovom kabinetu

Postoji niz drugih policijskih i drugih političkih funkcionera i van Beograda, koji su takođe na platnom spisku "Securitas"-a, a naravno, na kraju o trošku građana. Logistiku im pruža i Stanislava Pak, koja je ranije bila zaposlena u "Securitas"-u kao direktor sektora prodaje, a sada je savetnik za medije Predsednika Srbije-Nikolića.

Boško Ničić vuče dugo prijateljstvo iz "Nove demokratije" sa Anom Milutinović (PR manager) iz "Securitas"-a pa je zato ova firma ekskluzivna u Zaječaru na poslovima obezbeđenja. Svi "bezbednosno interesantni" podaci o objektima države putuju u London na dnevnom nivou.

Posebni zahtevi iz Londona o uvidu u pojedine kancelarije i spise Vladinih organa vrše se van radnog vremena administracije, vrše se digitalni zapisi i odmah šalju u Tavistok institut.

Naravno, da se ti zapisi ne vrše preko radnika obezbeđenja već preko supervizora koji ima pravo ući, bez njih, u svaku prostoriju koju ove firme obezbeđuju. "Securitas SE" je firma na glasu po mobingu.

U toku je, a i u kontinuitetu je, oko 200 prijava i tužbi za mobing od strane menadžmenta koji pokušava da uvede strahopoštovanje nad onima koji pokušavaju interno ukazati na nezakonito postupanje. Kao istrajna žrtva koja odoleva atacima menadžmenta i njihovog poglavara Pawela Rafalskog je Ana Milićević (osoba koja mnogo zna), koordinator i ekspert za alarm monitoring i tehniku, koja još uvek odoleva uvredama, provokacijama, pretnjama i ucenama i ne želi iz inata da napusti kompaniju, iako joj je nuđena i "pristojna" otpremnina.

Slati su i meilovi u Poljsku gde se nalazi koordinator za Jugoistočnu Evropu Pawel Rafalski. Međutim, s obzirom da je on zainteresovan da se uredno iz Srbije mesečno šalje 6% profita i 1% njemu lično(tajno) od provizije "srpske korumpiranosti", sve ove meilove Rafalski je ignorisao. Dakle, evo kako funkcioniše interni profit Rafalskog i "Securitas SE".

Stokholmu je "objašnjeno" a i podaci Transparentost Srbija pomažu u tome da je Srbija država korumpiranih činovnika i da bi se dobio posao ili ostalo u poslu mora platiti. Tako da u finansijskim knjigama postoji stavka, po odobrenju Rafalskog, po ovom osnovu (za davanje provizije-čitaj:mito). Tada na scenu stupa srpska lukavost…

 

   Primer 1.

Sa Pericom Miletićem (security manager) iz "Raiffeisen bank" se dogovori da mu "Securitas" na ime zasluga za "ulaz" u poslove obezbeđenja u banci mesečno daje 1.000 evra. Međutim, dogovorno se poveća taj iznos na 1.500 od čega bi 500 zadržao tim za pranje novca i dao 1% Pawelu Rafalskom, koji se pojavljuje jednom u dva meseca u Srbiji.

Perica je zahtevao da se i njegova intimna prijateljica Milica Jelić, zaposli kao referent osiguranja, a nakon kiksa u "Kombank arena", iako je sklona alkoholu i starijim muškarcima, unapređena je u Riziko menadžera. Trenutno se neuspešno "brani" od Vučinićevih i Hajdukovićevih seksualnih nasrtaja.

 

   Primer 2.

Isto ovo se može primeniti na Igora Petronijevića, security manager-a u "Hypo-Alpe Adria banci", koji je snimljen na Bežanijskoj pijaci kada preuzima kovertu s novcem od Hajdukovićevog kurira Stevanovića. Snimak je završio kod inspektora Puzovića iz UKP Novi Beograd, koji je dobio adekvatnu nagradu od Vučinića da se to sve zaustavi.

 

   Primer 3.

Kod dobavljača je slična situacija. Da bi neko na primer, vršio održavanje voznog parka-flota od 200 vozila, mora da iskešira mesečno određeni iznos, tako da dobavljač obezbeđuje sebi doživotnu angažovanost, naduvava fakture, uredno i u roku naplaćuje uslugu i daje apanažu "Securitas"-ovom Timu. Svi zadovoljni. I tako dalje…

 

   Primer 4.

U toku je nabavka sigurnosnih kofera od firme "Spinnaker" po ceni od 4.000 evra/kom. Realna tržišna vrednost istih ovakvih kofera u Hrvatskoj su 1.500 evra/kom. Neophodan kontigent je 360 komada(18 po blindi) kofera a razlika od 900.000 eura se deli interno timu za pranje novca.

 

   Primer 5.

"Securitas" ima savremeno opremljeni Operativni centar za satelitsko praćenje vozila koji im služi za GPS praćenje sopstvene flote. "Naučnici" su se dosetili da to treba da radi out-sorce firma NTS, domaća firma sa stranim kapitalom, normalno za ogromnu proviziju. Hajduković ovih dana bezuspešno pokušava da obustavu ovu transakciju iako je već uplaćen avans od 50%. Ovo sve zbog toga jer je saznao da je Vučinić uzeo veću proviziju nego što je rekao Hajdukoviću.

 

     Kukaju, prete, pretvaraju se….

 

Iz svih primera vidi se da najviše u ovoj kombinaciji gubi država, "Securitas" i njegov klijent. Kada se desi bilo kakav štetni događaj sa klijentom s kojim nisu u sprezi (nisu dali mito – a ima ih i takvih) onda oni tu štetu nadoknađuju kampanjom za povećanje (korekciju) cene svojih usluga svim klijentima.

Poznati su po tome da svaki mesec imaju kampanju za korekciju cene, pa ko se upeca-upeca. Obuku za vođenje razgovora sa klijentima za korekciju cene vrši im glumac Ivan Bekjarev, koji je angažovan u njihovom Centru za obuku u "Sava centru". Angažovan je svakog petka po četiri nastavna časa, i za to uzima 6.000 evra!

Dakle, on ih uvežbava za nastupe shodno različitosti svakog klijenta. Tako ih on uči da kukaju, plaču, prete otkazima, izmišljaju raznorazne izgovore: kriza, povećanje troškova, mnogo radnika, srpski interesi oko zaposlenosti i sl.

Ove scene se odigravaju kod onih klijenata koji nisu skloni primanju mita, a kod ovih drugih klijenata gde su korumpirali činovnike-to je njihova stalna obaveza, jer povećanjem cene povećava se i njihov procenat provizije.

Profit od korupcije se raspoređuje na: 6% za Stokholm, sredstva za visoke plate Tima, sredstva za zarade zaposlenih, sredstva za naknade "kandidata" na stručnom usavršavanju, sredstva za korumpirane državne činovnike, sredstva za masonsku ložu i "konsalting eksperte", sredstva za UDK (učešće u dobiti kompanije-svaki mesec u vidu drugog dela zarade), sredstva za bonuse probranih i lojalnih saradnika(jednokratno, u aprilu za prethodnu godinu), obezbeđuju se od razlike od 63% legalnih i 32% realnih poreza na zarade radnika na stručnom usavršavanju koja se mesečno zakidaju od države u iznosu od minimalno 220.000 eura mesečno, kao i od razlike poreza stalno zaposlenih radnika od 37%po radniku svaki mesec(63%legalnih-26% UDK=37% utaje poreza)…

 

     Fingirani otkazi

 

Inače, kada bi "Securitas" u Srbiji poslovao dosledno po lokalnim (srpskim) zakonima, kao i sve firme u Srbiji, mogao bi odmah da objavi bankrot. Toliko uspešnosti ovog srpskog menadžmenta koji zastupa standard multinacionalne kompanije. Svi koji su kontrolisali "Securitas" po raznim osnovama, ovajdili su se.

Nailazili bi na nepravilnost, saopštavali je je Timu, a ovi bi reagovali apanažom, zapošljavanjem njihove dece ili skupocenim jednokratnim poklonima. Ne postoji državni organ koji nema činovnika, a da nema lične koristi od "Securitas"-a, a i oni umeju tražiti poneku uslugu, mišljenje, odluku, uredbu i sl.

Ono što stranci ne znaju to je da ovaj Tim već ima odstupnicu. Znajući da će kad-tad dobiti otkaz u firmi zbog očiglednih friziranja finansijskih izveštaja ili otići na odsluženje kazne, oni stvaraju nove imperije kako bi imali bezbrižnu starost.

"Securitas" ima veliki broj klijenata i prirodno je i logično i da ima dnevni odliv-otkaze klijenata po raznom osnovu. U ovom slučaju otkazi su fingirani i to tako što: "Protecta group"(Jelena Trivan iz DS) prihvata "Securitasove" poslove u ime Đorđa Vučinića, a "Omega guard"-(Hajdukovićev bivši gazda-Ostojić, MB 20356561) poslove u ime Aleksandra Hajdukovića.

Hajduković je svog poverljivog Oblasnog menadžera poslao na otkomandu u "Omegu" kako bi što uspešnije prihvatao prebacivanje poslova. Večito je rivalstvo između Hajdukovića i Vučinića oko reciprociteta tih poslova, odnos treba da bude 1:1.

S obzirom na nizak kvalitet usluge (jer se niko ne bavi operativnim radom na terenu), često za incidentne situacije(krađe i sl.) predočavaju klijenteli da poseduju Polisu osiguranja na dva miliona dolara.

Međutim, kada zaista dođe do pljačke transporta novca i biva odnešen novac "Univerzal banke", onda se vidi da od toga nema ništa. Isti slučaj je i sa Direkcijom robnih rezervi kada je ove godine opljačkan magacin u Irigu i gde je šteta oko 310.000 eura. Naravno da se ni do sada nije šteta izmirena.

Treći najsvežiji slučaj je šteta u "Kombank arena" kada je organizator "White sensation" pretrpeo štetu od milion evra. Dušan Bajatović je zaposlio pilota Caneta Subotića-Vuka Stanišića (sin od Jovice Stanišić) i Vesnu Simatović, suprugu od Frenkija u beogradski deo "Srbijagas"-a. Vuk Stanišić, bez tendera, angažuje fizičko obezbeđenje u firmama u koje je "Srbijagas" ušao po osnovu duga za gas: "Informatika", "Agroživ", "Srpska fabrika stakla", "Petrohemija".

 

     Zašto baš EPS?

 

(Ili Veza- Đorđe Vučinić -Regularna velika loža Srbije, Securitas", – Zorana Mihajlović-Regularna velika loža Srbije, Ministarstvo energetike, EPS)-Aleksandar Jokić (SNS, savetnik v.d.generalnog direktora EPS-a, konsultant u Gem security).

Nova koalicija u EPS dovodi kadrove koji do sada nisu radili u energetskom sektoru… Za direktora Kolubare je postavljen vlasnik pečenjare iz Obrenovca, koji ima završen neki od privatnih fakulteta. Direktor Elektrovojvodine je bivši kik-bokser. Direktor u Nišu je lokalni SPS kadar.

Dolaskom SNS kadrova u direkciju EPS, savetnik je postao i Aleksandar Jokić, koji je najpre uzeo kancelariju koja je pripadala zameniku generalnog direktora, a onda i tri automobila – „Pasat" mu stoji kod kuće, „Škodu super b" velike kubikaže koristi po gradu, a superskupim „Lexus hibridom" ponekada krene na put.

Dobio je čak i vozača! Naravno, shodno poreklu, Jokić protežira kadrove iz Crne Gore i sa Kosova – tako je direktor interne kontrole postao Koprivica koji je iz Prištine, direktor „Elektrodistribucije Beograd" je dosadašnji radnik „Elektrokosmeta" koji takođe na ključna mesta dovodi svoje zemljake.

Finansijski direktor EPS-a Vukosavljević je promenio dosta firmi, a iz svake je bio proteran. Direktorka ljudskih resursa Rajačić je iz NIS otišla pod pritiskom pošto nisu bili zadovoljni njenim radom u oblasti HR. Izvršni direktor Aleksandar Surla je prilikom biranja kancelarija u EPS-u doveo suprugu da mu proveri da li kancelarije odgovaraju Feng-šui kriterijumima (kineska tradicionalna metoda određivanja idealnog položaja u prostoru)…

Promenjeni su ljudi u vrhu EPS ali oni stari u drugoj liniji su ostali. I to sve kadrovi DS i prethodnog direktora Markovića koga je zvanično postavio DS, a nezvanično Vojin Lazarević. Direktor za strategiju i investicije je Miloš Stojanović koji je bio prosečni konsultant, i koji osim lične sujete i želje za vlašću ima malo toga potrebnog za ovo mesto.

Njega su okružili saradnici bivšeg direktora Markovića (odnosno ljudi Lazarevića i Šekrevskog) koje je novembra 2012. vodio u Kinu u vezi projekta „Kolubara B" a koji će da košta do milijardu evra. To su isti oni ljudi koji su trasirali projekat u pravcu koje je određivao Vladimir Šekrevski (firme Terra Trade, Dekotra, SEEK), i Vojin Lazarević (Rudnap).

Stojanović je u decembru istu ekipu odveo u Japan za projekat TENT B3 koji će slično da košta kao i „Kolubara B". Zvanično, put u Japan je organizovala kompanija „Hitachi" a u stvari Rudnap grupa u vlasništvu Vojina Lazarevića, koja ih je za vreme prethodnog direktora EPS Markovića dovela u EPS kada su EPS i „Hitachi" potpisali Memorandum o razumevanju, tako da dva najvrednija projekta u Srbiji i dalje trasiraju tajkuni u pravcu ličnog profita i bogaćenja.

Tim EPS-a je u Japan otputovao avionom i to 1. klasom sa smeštajima u hotelima gde spavanje kosta najmanje nekoliko stotina evra. Pre promena direktora ogranaka u "Elektrovojvodini" direktor Ogranka Novi Sad Mirko Majstorović "u zadnji momenat" i na brzinu, bez uobičajene procedure je uspeo da "uvede" "Gem-security" i "Securitas" na poslove obezbeđenja na teritoriji svog Ogranka, koji je najveći u "Elektrovojvodini" iako tamo opservira njeno zavisno Društvo "Održavanje i usluge"(Novi Sad) koje opslužuje "Elektrovojvodinu" na tim poslovima.

Zna li ministarka Zorana Mihailović ko upravlja EPS-om? Javnost ima pravo da pita ministarku kako to da Lazarević i Šekrevski i posle odlaska direktora Markovića i dalje u EPS-u i da nastavljaju da kanališu glavne poslovne tokove EPS kao u vreme kada je koalicija DS-SPS vladala EPS? Novopostavljene direktore su uzeli pod svoje, a i dalje kontrolišu direktore koji su postavljeni 2009. godine - Dragana Jovanovića ("Kostolac"), Petra Kneževića (TENT-Obrenovac), Dragana Stankovića ("Đerdap"). Lazarević i Šekrevski su glavni lobisti „Rudnap" (proizvodi brojila za struju), „Terra Trade", SEEK, „Energosoft", „Rafako", „Alstom", „Končar", „Dekotra", „Silovie masini" (revitalizuje hidroelektrane „Đerdap"). Glavni kupci navedenih firmi su upravo „Kostolac", TENT i „Đerdap" odnosno firme u kojima su i dalje na vlasti direktori koje je postavila koalicija DS-SPS. Da li je ovo slučajnost?

Da li je slučajnost što „Rudnap", „Squadra" i „Minel-kotlogradnju" Lazarevićeve firme obezbeđuje „Securitas" gde ih je „uveo" Rade Bulatović, a Vojin ih uvodi tamo gde Aleksandar Marković neće u EPS-u. Rade je zaposlio bivšeg "fizikalca" BIA(fizičko-policijsko obezbeđenje Radetove ćerke) Dušana Jakovljevića kao menadžera transporta novca u "Securitas"-u kada je dobio otkaz, jer su obojica u alkoholisanom stanju pucali u kafani u Aranđelovcu. Naravno da ministarka zna jer je ova strategija sa „Securitas"-om dogovorena u "East-West bridge" na Novom Beogradu, Vladimira Popovića 6, apartman 202, odnosno, Regularnim velikim ložama Srbije.

Srđan Đurović, direktor "Elektrosrbije" Kraljevo i Igor Novaković, direktor "Jugoistok"-a Niš imaju domaći zadatak(dobijen iz EPS-a) da dodele posao fizičkog obezbeđenja firmi "Securitas" tako što će postaviti dodatne uslove za češće ponuđača a koje ispunjava samo "Securitas". Tenderi će se uskoro objaviti.

U Nišu će nabavka biti centralizovana dok "Elektrosrbija" za taj "projekat" prenosi ovlašćenje na direktore Ogranaka. Guri već obilazi Ogranke sa svojim vozilom, "Hummer"-om gde svojim preostalim autoritetom prenosi stav centrale SNS, iako je to direktor Đurović već uradio. S obzirom da dodatne uslove ispunjava samo "Securitas", Guri i Jokić su se dogovorili da se ni sa svojim firmama šlepaju kao grupa ponuđača, te da podele na 3/3.

 

     Isturene vođe i advokatski timovi

 

Bilo kakvi inspekcijski pregledi padali su u vodu, jer je angažovana beogradska advokatska kancelarija-firma od poverenja Stokholma: "Schonherr" (Moravčević& Vojnović&partneri) sa sedištem u Beogradu, Francuska 27. Istureni vođa tima za Srbiju je Relja Zdravković.

Ova kancelarija ima direktnu prohodnost ka Stokholmu, kojima i podnosi mesečni pravni izveštaj za Srbiju. Kancelariju sačinjavaju partneri advokati saradnici Slaven Moravčević, Petar Kojdić, Dejan Borić, Matija Vojnović, Nataša Lalatović, Miloš Bogdanović, Srđan Petronijević, Miljan Mimić Dijana Grujić… Mlađi partneri, Ivana Panić, Vojimir Kurtić, Nikola Babić, Vukašin Petković, Marina Nikolić, Jelena Bezarević, Pajić Jelena, Petrović Dušan, Obradović Miloš, Laković Andrea, Radonjin Tanja, Šumar Luka, Lopičić Bojan, Rajić Ivan, Pantović Danijel, Stevanović Srećko, Vujaković Marija…

U svim spornim pravnim situacijama a naročito obaveštajne zaštite oni stupaju na scenu.

Relja Zdravković je ipak odlučio da fiktivno istupi iz "Moravčević& Vojnović&partneri" i osnovao je kancelariju "Zdravković&partneri" i sada su na istoj lokaciji (Beograd, Francuska

Relja je, inače, ekskluzivni zastupnik biznismena Milana Beka, pa je i on upleten u aferu "Luka Beograd"…

Kod njega su i advokati: Aleksa Anđelković, Ana Arambašić, Vuk Vasiljević i Andreja Vražalić. Tako da "Securitas AB" Stokholm nastupa u Srbiji sa 5 obaveštajnih ćelija; advokatska kancelarija "Moravčević& Vojnović&partneri, Beograd; advokatska kacelarija "Zdravković&partneri", Beograd; "Securitas SE"(u ime njih: Vučinić Đorđe, Aleksandar Hajduković, Tatjana Antonić i Ana Milutinović), Beograd;"Suvajac&partners"(u ime njih: Duško Suvajac), Beograd; "Price Waterhouse Coopers", Beograd.

Ove ćelije iz Beograda direktno su i individualno potčinjene Stokholmu, a oni opet na iz Beograda rukovode direktno i individualno na Balkanu sa; "Securitas ME"(Montenegro), Nikšić, A. Baćkovića bb;."Securitas BH" (Bosna i Hercegovina), Sarajevo, Bačići 15 (bivša firm Bakira Izetbegovića); "Zvonimir-security" (Hrvatska), Zagreb, Zelinska…

Revizor je, po nalogu iz Stokholma, firma "Price Waterhouse Coopers"(MB 20051167) i on često nerado pomaže finansijskom kontroloru Tatjani Antonić iz "Securitas"-a da frizira finansije izveštaje koji idu ka Stokholmu.

Goran Radosavljević Guri, rođen je 1957.godine u Aranđelovcu. Zaposlio se u policijskom džudo-klubu, kao referent za obuku 1985.godine, nastavio devedesetih godina u jedinicama Posebnih jedinica policije, a isteran je iz MUP-a februara 2005. godine, i otvorio firme za obezbeđenje zajedno sa kriminalcem Miloradom Joksimovićem, zvanim Miša Omega, "biznismenom" koji je učestvovao u mnogim privatizacijama od 2004., a postao poznat široj javnosti tek kada su se zbog neisplaćenih plata radikalizovali protesti radnika preduzeća „1. maj".

Guri je isteran iz MUP-a zbog pronevere sa dnevnicama i ostalim troškovima i naneo štetu državi od 3,5miliona dinara o čemu je MUP vodio istragu. Nikada niko zvanično nije otpustio Gurija za pokušaj ili planiranje ubistva Vojislava Koštunice i ne zna se zašto on to navodi kao razloge za svoju smenu. U januaru ove godine, Agencija za privatizaciju Joksimoviću je oduzela hotel „Palas" u Jagodini i kompaniju „PTT ugostiteljstvo", koje upravlja nad dva hotela, jer nije uplatio sve rate u kupovini ovih firmi. U intervju za „NIN" Joksimović je rekao da je bio prijatelj sa ljudima kao što su Arkan i Ljuba Zemunac nekada, a da je sada sa Sretenom Jocićem, kao i da među kriminalcima ima dosta poštenih ljudi.

Prisustvovao 45. rođendanu Sretena Jocića 27. oktobra 2007., kada su bili napadnuti pripadnici policije, povodom čega je Joksimović svedočio pred istražnim sudijom Drugog opštinskog suda u Beogradu od 19. 5. 2009. godine.

Radosavljević i Joksimović su zajedno bili vlasnici agencije „SecTraCon", a njihova deca agencije „Sektra konsalting", pod pokroviteljstvom nemačke firme „Max secom". Pored ovoga, Joksimovićevi sinovi su vlasnici agencije „Obezbeđenje-Omega" iz Novog Sada, a Guri vlasnik agencije „Trekerdog". Jedan od osnivača zabranjene Legijine firme „Lupus". Kao "sposoban" biznismen sve firme je ugurao i višemilionsku blokadu a zatim i likvidaciju.

On objašnjava da je čitava poslovna akcija zapravo delo dugogodišnjih prijatelja koji su shvatili da mogu zajedno nešto da urade jedan za drugog, umesto da plaćaju usluge „trećim licima": „Od toga smo počeli. Posle smo se razvijali. Firma je učestvovala i u obezbeđenju u Iraku, bili smo angažovani od većih međunarodnih kompanija. Zaposlio sam dosta penzionisanih policajaca. Naša zajednička firma nema naoružanje, a ne znam za njegovu firmu. Ja ću nabaviti oružje tek kada se zakon donese", kaže Goran Radosavljević.

Ukoliko se obraćate za pravnu pomoć advokatu Boži Preleviću, odmah će dodatno angažovati (i naplatiti) Gurija. Mesto okupljanja im je u Liga eksperata (ekipa Lako ćemo). Guri je inače „specijalac za kolutove unapred i nazad". Učlanio se u stranku tražeći zaštitu od opasnih klijenata, a zbog neizmirenih računa u Africi. Guri, Badža i Vlaja (Vlahović) su obični policajci-džudisti sa kupljenim diplomama DIF-a. Kao takvi su primljeni kao instruktori u Gradskom MUP-u Beograda (29.novembar). Prema rečima policijskog generala Miloševića, Guri nikada nije učestvovao u ratovima bivše SFRJ, iako se predstavlja da jeste. Poznat je da je izdao sve za koje je radio. Često se viđao sa Mićunovićem, Čovićem, Legijom i Đinđićem, te je predložio da se Hagu umesto generala Rodoljuba Rođe Đorđevića isporuči general Sreten Lukić, što su ovi i prihvatili.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

IZDAJNIČKI PROJEKAT VLASTI SRBIJE: “ZELENO SVETLO” ZBOG POTAPANJA SVOG SRPSKOG NARODA NA KOSOVU I METOHIJI

 

U scenariju koji su zamislili potpisnici takozvanog Briselskog sporazuma, Srbi na Kosovu treba da ostanu u svojim rezervatima, da sačekaju albanske vlasti i prihvate njihove pisane i nepisane (običajne) zakone. Potpredsednik vlade Srbije, Aleksandar Vučić, prvi je krenuo da ubeđuje sunarodnike na Kosovu kako je to za njih najbolje rešenje. Taj posao mu ne ide kako je zamislio, pa se služi medijskim obmanama. Ni to nije uspelo. Preostali Srbi na Kosovu, i na severu i na jugu, kolektivno su protiv onoga što je u Briselu potpisano, jer ako to zaživi, imaju samo dva izbora-asimilaciju ili iseljavanje! Ostaje i otvoreno pitanje – koliko je dvojac Vučić – Nikolić, u stotinama miliona naplatio predaju Kosova i Metohije?

 

          Nikola Vlahović

 

Ako budu živeli pod ustavno-pravnim sistemom albanske države, kako je i zamišljeno u Briselu, Srbima na Kosovu će suditi po kosovskim a ne po srpskim zakonima, poreze će plaćati albanskoj, a ne srpskoj državi, a uskoro, prema Ustavu Kosova, i Zakona o vojsci Kosova čije izglasavanje se očekuje, kao njihovi državljani, morali bi da služe i vojsku pod njihovom zastavom! Teorijski (a izgleda i u praksi) Srbi sa Kosova, kao vojnici albanske države, na taj način bi mogli sutra da ratuju za Bujanovac i Preševo, a već prekosutra za Vranje i Niš!

Novi imperator Srbije Aleksandar Vučić, ne sme javno da prizna da će, prema takozvanom Briselskom sporazumu, na Kosovu suditi iste one sudije koje su poslednjih 14 godina surovo osuđivale Srbe na po 20 do 40 godina zatvora. I to najčešće za dela koja nikada nisu dokazana, ili su sasvim izmišljena na montiranim procesima.

I dok primena sporazuma iz Brisela u praksi propada, nad narodom koji su srpski vlastodršci otpisali, "prvi potpredsednik" vrši eksperimente. Tako je, nedavno, odmah posle prepada koji je pokušao da izvede u Kosovskoj Mitrovici (gde su ga jedva sklonili od izliva masovnog besa), Vučić pokušao "da ih pridobije" za saveznike za priznavanje albanske separatističke države.

Odmah su svi podanički mediji u Beogradu dobili zadatak da debelo slažu srpsku javnost, kako se „sever Kosova polako miri sa Briselskim sporazumom".

Ovoj notornoj laži, prethodila je loše režirana podvala: Vučić je, naime, organizovao nekakav Okrugli sto i „glasanje", na kome su se, navodno, tri načelnika okruga izjasnila "za Briselski sporazum", dok je samo jedan bio protiv!

Ubrzo su Srbi na Kosovu (ali ne i Srbi u Srbiji!), saznali da je prvi potpredsednik Vlade Srbije iskoristio jednu izjavu načelnika Kosovskomitrovačkog okruga, Radenka Nedeljkovića, u kojoj je on govorio o samovolji beogradskih vlastodržaca. Precizan citat te izjave glasi: "Srbi na severu Kosova i Metohije ne mogu sprečiti Beograd u nameri da implementira suicidni Briselski sporazum".

Ovu Nedeljkovićevu izjavu su i Vučić i njegova propaganda stavili u "filter", skratili je, krivotvorili i zloupotrebili, pa je ispalo da se „sever Kosova polako miri sa Briselskim sporazumom"!

Naravno, nije ni prvi ni poslednji put da vlastodršci iz Beograda varaju, kradu i lažu Srbe sa Kosova, sve roneći gorke patriotske suze nad njihovom zlom sudbinom, dok im iza leđa pripremaju izdajnički projekat, u kome će ostati bez domovine, imovine, prava, nasleđa, kulture, jezika, pa na kraju i svojih života.

Vučiću i svima koji su u Briselu krenuli da ispunjavaju "evroalbanski" program, na Kosovu niko ne veruje, niti je i ranije neko mnogo verovao, a u prilog tome ide i njihov jedinstven stav da će se držati Ustava Srbije, Rezolucije 1244, i plebiscitarne volje naroda. Mada to iz beogradske "gluve sobe" niko ne čuje, stav je jedinstven: nijedan Srbin na Kosovu neće prihvatiti takozvani Briselski sporazum!

Prodaja Kosova nije nikakva fraza. Još 2010. godine, na seminaru grčke Fondacije za Balkan i Grčko-američke trgovinske komore u Solunu, zamenik predsednika Saveta za međunarodne odnose SAD Dejvid Filips predložio je da se srpskom režimu isplati 2,5 milijarde dolara ako prihvati nezavisnost Kosova!

Filips je predlog obrazložio time što je "…Srbiji ionako potreban novac za obnovu, a u zamenu bi ona dala nezavisnost Kosova". Predstavljajući studiju Saveta za međunarodne odnose SAD pod naslovom "Balkan 2010", u kojoj je bila predložena ova "kupoprodaja", Filips je objasnio da "neizvestan status Kosova raspaljuje iredentistička osećanja (Albanaca) i zato treba što pre naći rešenje…".

Istina, mnogo pre njih, još početkom 2003. godine, kosovski milijarder Bedžet Pacoli, je imao "pošteniju ponudu", pa je predlagao da Albanci plate mnogo veću sumu, i tako "otkupe" istorijsko središte srpske države i nacije. Jedno je sigurno: srpski vlastodršci svih boja naplatili su još odavno svoj nečasni posao.

 

     Šta je potpisano u Briselu

 

Mada je Vlada Srbije krila autentičan tekst takozvanog Briselskog sporazuma (kao što je krila i "Sporazum o Integrisanom upravljanju granicama", 2012. godine), on je odmah dospeo u ruke javnosti postao deo svakodnevnih komentara…

Čak i delimičan pogleda na briselski „Sporazum", ukazuje na prevaru u kojoj ništa nije onako kako izgleda. Na primer, nigde ne piše kakva prava ostaju srpskoj zajednici na Kosovu (i da li će uopšte više imati puna građanska prava). Jasno je, dakle, da su Srbi ostavljeni na milost i nemilost albanskih vlasti na Kosovu, da Srbi ne mogu da računaju ni na međunarodne pokrovitelje ove lakrdije. Laž je da će NATO pakt da brani Srbe "od albanske čizme". Pre će biti da se NATO pakt sprema da Srbe obuče u "evroalbanske" uniforme.

U jednom delu ove papirnate podvale piše da "zajednice imaju samo nadzorne ali ne i izvršne kompetencije" u odlučivanju. Ukratko, mogu samo da gledaju šta im radi albanska vlast.

Ne postoji ni klauzula o samostalnosti policije niti se Vučićevim "papirom" garantuje postojanje drugih rodova izvršne vlasti (žandarmerije i slično).

Pravosuđe je pod kontrolom albanskog pravosuđa i nije ni u kakvoj vezi sa izvršnom vlašću, koja se lokalno obavlja od srpske policije, a koja je deo kosovske policije bez sopstvenih mogućnosti u odlučivanju.

U sedmoj tački "Sporazuma" piše da će postojati jedna policijska snaga na Kosovu koja će se zvati kosovska policija. Čitava policija sa severa Kosova treba da bude integrisana u okvire kosovske policije. Plate će isplaćivati jedino kosovska policija!

U osmoj se navodi da će pripadnicima drugih bezbednosnih srpskih struktura biti ponuđeno mesto u odgovarajućim kosovskim strukturama. Preciznije rečeno, ko od bivših i sadašnjih srpskih bezbednjaka bude hteo da pređe da radi za albansku stranu, vrata su mu širom otvorena. Izdajnici su uvek dobrodošli!

U desetoj tački se navodi da će pravosuđe biti integrisano i radiće u okvirima pravnog sistema Kosova. Apelacioni sud u Prištini će formirati panel sudija u kome će većinu činiti sudije kosovski Srbi. Oni će biti nadležni za sve opštine sa većinskim srpskim stanovništvom. Jedno odeljenje apelacionog suda (u realnosti soba od tridesetak kvadratnih metara!) imaće sedište u severnoj Kosovskoj Mitrovici (Okružni sud Mitrovica). Biće to kraj srpskog pravosuđa na Kosovu, jer će srpske sudije raditi po albanskim zakonima.

 

     Odgovor kosovskih Srba na pokušaj podvale

 

Mada to vlastodršci u Beogradu nisu shvatili za ozbiljno, zahtev Srba sa majskog mitinga u Kosovskoj Mitrovici bio je jasan: ukoliko Ustavni sud Srbije ne donese odluku o ustavnosti pregovora sa albanskim separatistima, pokrenuće se "svenarodna inicijativa za raspisivanje referenduma", na kojem bi narod doneo konačnu plebiscitarnu odluku o sporazumu i vanustavnom izdvajanju Kosova i Metohije iz srpskog državnog, ustavnog i zakonskog organizama". Sledeći miting zakazan je za Vidovdan, 28. juna ove godine.

Ustavni sud je, naravno, prekršio zakonom predviđen rok za donošenje odluke o ustavnosti sporazuma sa Prištinom, koji su potpisani od početka 2011. godine. Ćutanje Ustavnog suda bila je posledica pritiska Ministarstva pravde da se ne donosi odluka sve dok ne bude donet neki novi zakon o suštinskoj autonomiji na Kosovu i Metohiji! Tako je samo potvrđeno da se radi o protivpravnoj prirodi "Sporazuma" u Briselu.

Ogorčenost i bes među kosovskim Srbima izazvao je i pritisak koji je na Ministarstvo pravde izvršio Tomislav Nikolić, kada je 8. maja 2013. godine u TV intervjuu za RTS nedvosmisleno izjavio da je on molio predsednika Skupštine i Ustavnog suda da sačekaju završetak dogovora sa Prištinom i zakona o suštinskoj autonomiji koji će iz toga proisteći, pa da potom ocene ustavnost projekta toga zakona! Bilo je to najgrublja zloupotreba predsedničkih ovlašćenja, ali i protivustavno i protivzakonito mešanje u rad Ustavnog suda.

Uzgred, na jednoj strani originalnog teksta "Sporazuma", nalaze se potpisi posrednika EU, Ketrin Ešton i srpskog premijera Ivice Dačića, a na drugoj, potpisi Ketrin Ešton i Hašima Tačija. Hašim Tači je potpisao Sporazum u svojstvu predsednika vlade Republike Kosovo, kao lice pravno jednako srpskom premijeru. Stručnjaci za međunarodno pravo ukazuju da je nemoguće realizovati sporazum koji je potpisan u ime vlade samoproglašene države, te da ga to čini apsolutno ništavnim!

 

     "Mi sanjamo san da vi odete"!

 

Pritisci, laži, sakrivanje istine, propaganda, ucene i marginalizacija kosovsko-metohijskih Srba koji ne prihvataju "Sporazum", dostižu najviši mogući stepen. Za Srbe sa severa Kosova koriste se "magareći" termini, poput "šargarepe" – u vidu obećanja priliva "velikih investicija", ili "štapa" (o represiji svi ćute, ali je i ona spremna ako zatreba- tu je američka brigada za specijalne operacije, sve same ubice iz Avganistana!).

U srpskom društvu postoji snažan osećaj da ih je nova vlast brutalno prevarila, posle svega što je rečeno u toku predizborne kampanje u proleće 2012. godine, kada su Vučić i Nikolić uveravali birače da će suspendovati sve sporazume koje je sa Prištinom potpisao režim Borisa Tadića (a, čulo se i obećanje o prilivu 100 milijardi evra stranih investicija u Srbiju!). Laž do laži! Investicije nisu stigle, spoljni dug Srbije je prešao 26 milijardi evra, a Kosovo je praktično predato u ruke albanskih separatista.

Uoči svoje posete severu Kosovu i Metohiji, Aleksandar Vučić je konačno otkrio sve svoje karte izjavom: "Promena Ustava Srbije će biti jedan od uslova za pristup EU"! Čekaju se i izbori po zakonima samozvane Republike Kosovo, koji će, ako ne bude otpora, i konačno podeliti, apsorbovati i sasvim proterati Srbe sa svoje prapostojdbine.

Zato Vučićevo licemerje izgleda još odvratnije kad priča o prelasku Srba sa Kosova i Metohije iz ustavno-pravnog poretka Srbije u ustavno-pravni poredak nezavisnog Kosova: "…slika nije tako jednostavna, Srbija nije priznala Kosovo i Kosovo neće dobiti mesto u UN…".

Nije mu to dovoljno bilo, pa je 12. maja u Leposaviću izjavio da se "nigde u sporazumu ne ukazuje da će se poštovati Ustav Kosova". Međutim, tamo nema ni pomena Ustava Srbije, Rezolucije 1244 SB UN, zakona i normativnih akata Srbije ili Republike Srbije kao takve, kao što nema nikakvog pomena o povratku 250 hiljada srpskih izbeglica koje je proterala teroristička organizacije OVK.

Umesto toga, u tački 4 Briselskog sporazuma kaže se da će Zajednica srpskih opština biti stvorena po "zakonima Kosova". I u tački 11 se pominju "kosovski zakoni", u tački 5 se pominju "centralne vlasti u Prištini", u tački 10 pominju se "pravni okviri Kosova".

Predsednik srpske opštine Štrpce, Zvonko Mihailović, slikovito je prikazao kako Srbi žive pod albanskim vlastima i praktično pokazao šta znači živeti po zakonima "Republike Kosovo":

"Mi smo preživeli NATO bombardovanje 1999. godine, martovski pogrom 2004. godine, do danas nerasvetljena ubistva, hapšenja, prodaju organa, pljačku imovine…

Ostali smo da živimo uz naše crkve i manastire, uz Svete Arhangele, Pećku Patrijaršiju, Gračanicu. Mi smo ostali pored grobova naših predaka…, no mi, slično Jevrejima u vreme nacističke Nemačke živimo u getu…

Kako se može živeti bez slobode kretanja, kako živeti u stalnom strahu za bezbednost svoje dece, kako svaki put preživljavati taj strah kada oni idu u školu ili se igraju sa svojim drugovima i drugaricama. Kako se svako jutro buditi sa pitanjem – da li je osvanuo novi 17. mart?"

Srbi koji su na jugu Kosova već u procesu asimilacije i potpunog kulturnog i ekonomskog uništenja, na svojoj koži su osetili da "Republika Kosovo" nema ni demokratije, ni ljudskih prava niti bilo kakvih naznaka da je država u pitanju. Oni već deset godina živi u preko 100 rezervata (enklava) u uslovima nedostojnim za život čoveka – u metalnim kontejnerima i kioscima koji su prilagođeni za stanovanje.

Srbi su lišeni adekvatne medicinske zaštite, srpska deca često ne idu u dečije vrtiće i škole, koje pod ovim ili onim izgovorom ne prihvataju "prištinske ustanove". Povodom Briselskog sporazuma, njihovo opšte mišljenje izrazio je jedan od njih, S. Sekulić iz Gračanice:

"Država nas je na žalost predala u ruke kosovskih Albanaca. A oni za 14 godina nisu pokazali dobre namere niti želju da mi ostanemo u njihovom okruženju. Jedan Albanac mi je rekao – ‘mi sanjamo čas kada će doći taj divni dan da vi odete’ – i mi smo sada, na žalost, na putu da to i učinimo".

Već zgaženi Srbi na jugu Kosova godinama žive u ponižavajućim uslovima, svakodnevno su predmet sprdnje, izrugivanja i zastrašivanja od strane Albanaca. To je ono što čeka i Srbe na severu Kosova ukoliko ne pokažu odlučnost u borbi za opstanak.

Ni Vučiću ni nikome od samozvane elite u Beogradu nije stalo to što su severne granice albanskog Kosova već odavno postavljene na južnim visovima Kopaonika, na 1300 metara nadmorske visine, i što Pančićeva omorika više ne stanuje u Srbiji nego na albanskom Kosovu!

Srbi koji su čvrsto u odluci da ostanu na svojoj rodnoj zemlji, nemaju mnogo izbora. Ili će ostati da pomru u svojim rezervatima i biti u gorem položaju od američkih indijanaca u pretprošlom veku, ili će pokazati zube, odgovoriti otporom, ukoliko ne bude moglo civilizovanim sredstvima. Neće biti lako. Protiv sebe imaju izdajničku vlast u Beogradu i velikoalbansko nasilje. Istina, imaju podršku moćne Rusije, koja nikada nije dovela u pitanje svoju zaštitničku ulogu prema svojoj slovenskoj braći na Kosovu. A, nada poslednja umire…

 

     A 1.

Metode istrebljenja

U februaru 2013. godine, otkriveno je da "Kosovska medicinska agencija" (neka vrsta vrhovne farmaceutske ustanove), mesecima kasni sa nabavkom lekova za bolnice u srpskim opštinama, bez obzira što je iz Beograda redovno stizao novac za te potrebe, i to direktno na račun albanske separatističke vlade, odakle ona, po svojoj volji, dalje šalje taj novac ili ga, kao u ovom slučaju, uopšte ne šalje lokalnim samoupravama u opštinama gde žive preostali Srbi!

Direktori medicinskih ustanova su slali su čak i međunarodne apele za pomoć, nastala je prava drama, ali to nikoga u Prištini nije zanimalo. Naprotiv, albanske vlasti su Srbima strogo zabranile uvoz lekova. To je samo jedan od brojnih primera kako bi sutra funkcionisala albanska država u srpskim opštinama, i kako bi se proveli svi koji veruju u albansku demokratiju pod okriljem svetskih policajaca.

 

     A 2.

Srbi moraju da plate struju, Albanci je imaju džabe!

Početkom februara 2013. godine, Kosovska energetska korporacija (KEK) je pod pretnjom sudskog gonjenja naložila Srbima da hitno plate dug od 1999. do 2008. godine, koji za srpske porodice iznosi od 3,5 hiljade do 15 hiljada evra. Sa druge strane, Albanci su po odluci KEK isključeni od plaćanja starog duga!

 

     A 3.

Legalna pljačka srpske imovine

Dok srpski vlastodršci čine sve da Kosovo predaju u ruke albanske paradržave, traje besomučna pljačka srpske imovine u Pokrajini.

Albanski separatisti su prešli iz faze otimačine u fazu preprodaje otetog, pa su 16. aprila ove godine, prodali 75 odsto akcija Pošte i Telekoma Kosova (dakle, srpsku državnu imovinu) za 277 miliona evra! Kupac je bio konzorcijum nemačkog „Aksos kapitala" i britanskog „Nadžafi kompanis", čije je sedište u Finiksu (SAD). Treba podsetiti da je Poštu i Telekom Kosova htela da kupi osvedočena mrziteljka Srba, bivša američka državna sekretarka Medlin Olbrajt.

U 23 privatizacije na Kosovu i Metohiji, više od 300 preduzeća kupili su domaći Albanci i Albanci iz Albanije. samo jedno od njih je kupio Bugarin oženjen Albankom. Srbi nisu imali mogućnost ni da sačuvaju posao, a ne da učestvuju u privatizaciji.

Po jednoj uredbi UNMIK-a, pravo na učešće u deobi privatizacionog prihoda imali su samo radnici zaposleni u preduzeću u trenutku prodaje, dakle, isključivo Albanci! Osim preduzeća, privatizovano je i 14.000 hektara zemlje koja su bila vlasništvo poljoprivrednih kombinata iz Srbije. Pred prištinskim sudovima pokrenuti su brojni sporovi zbog ovog nasilja, ali ni u jednom slučaju nikada nije presuđeno.

 

     A 4.

Ne ometamo, dakle, priznajemo!

Srbija se Briselskim sporazumom obavezala da neće ometati pristupanje Kosova Evropskoj Uniji. EU ne prima u svoj sastav teritorije, regione, pokrajine ili oblasti. Tim povodom je akademik Kosta Čavoški primetio: "Ako mi kažemo da je samoproglašena država Kosovo na evropskom putu – mi istovremeno priznajemo da je to suverena i nezavisna država"!

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

PAJTIĆ I VOJVODINA: DEKLARACIJA KAO POKRIĆE ZA OSTVARIVANJE MAĐARSKIH ASPIRACIJA

 

Novi projektanti vojvođanske državnosti, odustali su od separatističkog projekta nasilnog otcepljenja Vojvodine, pa sada pribegavaju taktici premijera Mađarske Viktora Orbana, tvorca opasnog projekta koji podrazumeva da mađarske pasoše mogu da dobiju svi stanovnici na ovom delu nekadašnje Austrougarske monarhije, kojima su preci tu živeli pre 1921. godine, bez obzira na etničko poreklo! Tako je postalo jasno da je Pajtićeva propala "deklaracija" bila je samo magla i dim, kako se ne bi videla stvarna opasnost koja preti državnim ingerencijama Srbije u Vojvodini.

 

        Arpad Nađ

 

Samoproklamovani "ustavobranitelj" Vojvodine, Bojan Pajtić "usaglasio" je deklaraciju o izdvajanju Vojvodine iz Srbije. Ipak, posle 16. maja, kada Ustavni sud Srbije u vezi sa tim bude doneo jedinu moguću odluku, pašće i dosadašnja vojvođanska Vlada, što je sada i Pajtiću potpuno jasno.

Svakako treba podsetiti i na to da su Pajtić i Bajatović, kao kriminalni dvojac, doslovno upropastili Fond za razvoj Vojvodine i Razvojnu banku Vojvodine (RBV), a vrhunac je bio kada je Pajtić Bajatoviću omogućio da preko svoje privatne firme, usmeri četiri milijarde dinara namenjenih za izgradnju puteva u severnom Banatu, i to sve preko firme ”Borovica”, sa utvrđenim provizijama a uz prethodni dogovor i lobiranje Pajtićevih trabanata, Predraga Grgića, Milete Mihajlova , Gabora Lodija, Modesta Dulića i ostalih "šrafova" iz Banata.

Kao nagradu za dobro organizovanu pljačku, Predrag Grgić je dobio (uz dogovor sa Bojanom Pajtićem) mesto kod Dušana Bajatovića-da bude predsednik upravnog odbora Srbijagasa.

Bajatović se redovno hvali pred najužim rukovodstvima Srbijagasa i pokrajinskog SPS-a da ga lično podržava Aleksej Miler (poreklom Nemac) kome je glavni cilj odvođenje Vojvodine iz Srbije, pa zato Pajtiću obećava ogromna sredstva (po 2700 evra svakom u Vojvodini ko podrži ovu deklaraciju za otcepljenje od Srbije).

Ovo nije nikakvo čudo jer je Vojvodina Evropi potrebna kao žitnica a Srbija je ne interesuje - interesuje je jedino toliko da Aleksandar Vučić i Ivica Dačić priznaju Kosovo kao nezavisnu državu.

U nedavnom razgovoru za Novosadski ”Dnevnik”, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Ištvan Pastor u ime svoje stranke, između ostalog reče i ovo:

"…Sporna rečenica iz deklaracije je da se o državnosti Vojvodine ne pitaju samo njeni građani. 1918. godine, Nemačka i Mađarska, kao poražene, nisu se pitale, ali sad je druga situacija…Kad se dođe do mosta, on se pređe…”.

Ko nije video kartu velike Mađarske sa delom Rumunije, Slovačke i Vojvodine neće shvatiti kao ni oni što se nisu pitali gde se nalazi Pajtićevo tajno dugme za okidanje. Kako reče jedan novosadski kvisling, Srbiju će pritiskati najpre oko Kosova, a kasnije će je, suprotno obavezama garanta Dejtonskog sporazuma, naterati da ne pomogne Republici Srpskoj kad krene pokušaj stvaranja nove unitarne BiH.

Naravno, biće za tu priliku otvoreno i pitanje Vojvodine. Grupa koja vodi Vojvodinu je nedavnom deklaracijom pokazala da funkcioniše na dugme. Manje je važno gde je daljinski upravljač, da li je u Berlinu ili Vašingtonu…

 

     Da li Mađarska sprovodi tajni plan o okupaciji Vojvodine?

 

Tajnim dokumentom Orbanove vlade, doneta je odluka da se mađarski pasoši podele svim stanovnicima na teritoriji Austrougarske monarhije koji mogu da dokažu da su im preci tu živeli pre 1921. godine, bez obzira na etničko poreklo.

Zvaničnu odluku da je za državljanstvo obavezno znanje mađarskog jezika, niko ne poštuje, jer je cilj da što više vojvođanskih Srba postanu Mađari!

Nedosanjani san naših severnih suseda o "Velikoj Mađarskoj", i posle gotovo čitavog veka ne dozvoljava im da se probude. Pošto im je propao plan da se na granice Austrougarske u Drugom svetskom ratu vrate silom, mađarska vlada je u saradnji sa ekstremnom desnicom donela odluku da se na stare granice vrate – milom!

Zahtev predsednika Nacionalnog saveta vojvođanskih Mađara Tamaša Korheca da Bojan Pajtić odobri da tri srpske gimnazije u Novom Sadu vode direktori Mađarske nacionalnosti, jer je to od njihovog najužeg nacionalnog interesa – stigao je kasno. Demokrate su izgubile Novi Sad a dokumenat nije ugledao svetlo dana.

Mađari, stanovnici ”Delvideka” ("Južna zemlja", termin u Mađarskoj za Vojvodinu) veruju da će davanjem pasoša ostalim nacionalnostima u Vojvodini postići brojčanu ravnotežu između mađarskih državljana i ostalih, kako oni zovu našu pokrajinu. To će prema njihovim planovima biti dovoljno da se legalno pripoje svojoj matici.

 

     Pokušaj oživljavanja propale politike

 

Sadašnje zalaganje vodećih ljudi Demokratske stranke i njenih satelita da Vojvodina ima svoju policiju, sudstvo, i sva ostala ovlašćenja koja jedna država ima, samo je nastavak nekadašnje politike Stojšića, Krunića, Matića i Berisavljevića, koju je narod Vojvodine plebiscitarno odbacio još krajem prošlog veka.

U celom ovom cirkusu oko deklaracije o Vojvodini, najveću korist ima Dragan Đilas tako što je podržao Bojana Pajtića da krene sa deklaracijom a onda kada se sva lavina obrušila na njega, Đilas se izvukao, o deklaraciji se ne oglašava, niti daje Bojanu Pajtiću dalju podršku.

Tako se Đilas jednim potezom rešio i manekena, seksualno nedefinisanog Borisa Tadića i gej paradera Bojana Pajtića i pokazuje kako dobar spletkaroš može da pravi "pragmatičnu" politiku!

Koliki se strah uvukao kod Bojana Pajtića dovoljno govori podatak da se zbog neodređenih srčanih smetnji tri dana zaredom, od glave do pete, pregledao u Sremskoj Kamenici gde su zbog toga privremeno bili isključeni svi kompjuteri a liste pacijenata nedostupne!

 

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

VIDOVITI VUČKO: POTPREDSEDNIK VLADE SRBIJE, NAJVEĆI PROMOTER EU, PONOVO UVODI SRBE U EVROPU, STAVLJAJUĆI IM OMČU ZA SVA VREMENA

 

Odgovor na tekst gos’n Vučića u dnevnom listu "Danas".

Posle Aleksandra Makedonskog, evo i Aleksandra Srbijanskog. Čoveka koji će da nas povede u Evropu, i sve da nas učini bogatašima. Zato i ja, kao i naš Aleksandar Veliki, (ima ga dva metra), rizikujući da negde ne budem shvaćen, a možda ni objavljen, ipak pokušavam da bez idolatrijskog pristupa vladajućim elementima i njihovoj proevropskoj politici, da nešto kažem o toj sumornoj evropskoj današnjici, u kojoj živim već preko 40 godina.

 

          Milan Ratković

“Iako Vas, gospodine Vučiću, podržavam u borbi protiv korupcije i domaćeg kriminala, ipak ne razumem toliku želju za ulazak u jednu ispušenu masonsku zajednicu neravnopravnih naroda, kakva je Evropska Unija. Delo CIA-e i Nemačke, mi Srbi, inače glup i zaostao narod, bar sudeći po onome što proizilazi iz Vašeg teksta, izgleda da uopšte nismo razumeli političke i ekonomske procese koji su se valjali Evropom i svetom, i da smo sami krivi za sve što nas snalazi. Bravo za analizu onoga ko vodi državu!

Visoko mišljenje o sunarodnicima koji su krivi uglavnom za listiće koje su ubacivali u kutije. Malo niže navodite da smo štetočine koje su živele u prošlosti, uživajući, lakomisleno, očekujući da neradom ili podrškom s Marsa, obezbedimo granice koje smo želeli, i još dodajete da bismo želeli da imamo plate kakve imaju oni koji rade dvostruko više od nas. Verovatno mislite na svoju platu. Imate smisla za humor, i možda bi Vaš članak bio prigodniji za "Ošišani jež", ali to je moje lično mišljenje.

Znam da oko Vas svi aplaudiraju kao što su nekada aplaudirali Slobi, a neki i Šešelju. Naše su plate bar desetak puta manje, ili čak vrlo često potpuno virtuelne, nepostojeće ili zamišljene, dok su državne granice koje pominjete verovatno one koje Vaša vlada upravo zacrtava i koje se krije u tajnom dokumentu na koji narod nema prava ni da zaviri. Nepismen narod, šta on zna šta je dobar sporazum.

Demokratija na koju se oslanjate i u čije ime ste izabrani ili postavljeni, traži da se sprovede neki referendumčić za tako važna pitanja sudbine Srbije. Da se razumemo, daleko od toga da je Evropa raj na zemlji, ali ona može za kratko vreme da postane pakao za Srbe. Kao što je već pakao za Grke, Špance ili Portugalce. Kao što je već postala čistilište za sve ostale narode južne i zapadne Evrope.

Umesto što hitate na protestanski sever, u Berlin i Brisel, da bolje prokljuvite sistem te Evrope hraniteljke u koju se kunete kao u krsnu slavu, možda bi bolje mogla da se sagleda cela ta Jevropa iz drevne i pravoslavne Grčke koja je, usput budi rečeno, izmislila i boginju Evropu i svetu demokratiju koja ide u paketu: Oćeš, nećeš, moraš!

U vašem predivnom lirskom tekstu ima i dirljivih momenta, gole istine koju je naš narod osetio na sopstvenoj koži. Kada kažete da se Evropa bezbroj puta ogrešila o srpski narod i državu, što ni sami Evropljani ne kriju, Vi dodajete da su često koristili dvostruke standarde i aršine za krizu na prostoru bivše Jugoslavije, kao i to da je večni krivac uvek bio samo jedan: mi Srbi. Pružali su, i pružaju, nedvosmislenu podršku projektu stvaranja nezavisnog Kosova, i činili još kojekakve podvale, radi sopstvenih interesa.

 

      Analiza i sinteza jedne providne propagande

 

Sve gore navedeno ne tvrdimo mi, već Vi sami tako velite kada evropski nemoral i agresivnost predstavljate kao gole činjenice, i taj deo teksta nas je oduševio. A onda ste ga napismeno uprskali kada se pitate kako smo to mi, uvek najpametniji, uspeli da sve države sveta ujedinimo protiv sebe.

Nije li nas naš inat preskupo stajao? Nismo li mogli da budemo realniji u svojim željama i zahtevima, marljiviji u prikupljanju podrške za naše političke stavove, ili smo se samo oslanjali na naše mišiće, epsku retoriku i iščekivanje darova s neba? Bravo, gospodine prvi potpredsedniče vlade i ministre odbrane, tri puta bravo, bivši ministre informacija, iz vremena kada se organizovala ta mržnja prema Srbima putem CNN-a, Ruder Fina i sličnih kompanija.

Ispada da nas Vi ne branite nego napadate. Pravoslavni Srbi krivi što drugačije misle od katoličko-protestanskog Zapada. Odgovor na pitanje kako to da smo mi u pravu, a oni greše, mogao bi da se svede na poznati citat Galileja u momentu kada su svi mislili da je zemlja inertna: Ipak se okreće, rekao je on Ali to je bilo davno.

Ustvari, pravi razlog ovog pisma je upravo Vaš odgovor na isto pitanje, ali ne ovaj danas, već onaj kada smo se sreli u Vašoj kancelariji ministra informacija, u koju Vas je zaposlio vaš najbolji prijatelj…zaboravih mu ime, al’ znam da ste njegov lik nosili na potkošulji.

Toga dana ste nam dali nekoliko belih knjiga NATO zločina na engleskom, da delimo stranim medijima i uticajnim ljudima. Bio sam tada u pratnji sada pokojnog Vladimira Dimitrijevića, inače cenjenog švajcarskog izdavača, koji je objavio stotinak knjiga protiv ničim izazvanog bombardovanja Srbije.

Šapatom i mimikom ste nam objašnjavali da Vam je kancelarija ozvučena. Ah, umalo ne zaboravih: povod našeg susreta je bio vrlo pravedan i superinteligentan zakon o cenzuri, koji ste tada sproveli, i odredili kazne za svakog novinara koji bi se o Vas i Vaše ogrešio.

Naš savet, kao tadašnji predstavnici intelektualaca dijaspore, bio je da ne činite greha, da ne kažnjavate novinare. Šapnuli ste nam da to niste Vi, nego oni gore, pokazujući na plafon koji ima uši. Tada ste se kleli u Ruse i Beloruse i citirali Vašeg prijatelja Lukašenka, da Zapad traži srpske glave. Slobinu pre svega, i Vašu, koliko smo razumeli.

Znamo da se čovek menja u životu, al Vi ga preteraste sa okretanjem kožuha. Danas, ili, bolje rečeno, u listu "Danas", kao da pljuckate na Ruse, koje ćemo poštovati i voleti, kažete, ali koji su patuljci, bar kako mi glupi posmatrači čitamo između redova Vašeg predivnog teksta. Ipak nam se čini kao da malo laskate kada pominjete neke zapadne gigante. Verovatno mislite na Nemce, kojima ostali narodi treba da obezbede dobre penzije za njihove matorce, i solidne prihode za ostale birače.

Tako bar pišu mnogi zapadni mediji koji su za cenjeni list "Danas" obične kupusove liske: kojekakav "Le Monde", ili "Figaro", "Le Point", "Mariane", "Telegraf" i slični koji u svojim člancima češće pominju želju naroda Zapada da izađu iz evropske zamke nego neke dobrobiti Unije na silu i njene kobne valute.

Svi znaju da je evro sprava za mučenje naroda napravljena da osiromaši ljude i pokorno ih drži u besparici. Jer treba da znate, gos’n Vučiću, da novac sam po sebi nema nikakvu vrednost. Lova vredi samo ako je mnogobrojna sirotinja nema. Tada je para retka zverka, i onaj ko je ima može da kupi šta hoće i koga god hoće. Pogotovo ako se jeftino prodaje…

 

      Vidoviti Vučko

 

Dragi gospodine, prvi od dvojice ispod-predsednika vlade Srbije. Vi sami priznajete da ste jedan od onih koji se u prošlosti sukobio sa evropskim zulumom, te zato sve to itekako dobro razumete, mada ipak mislite da posle kiše i grada uvek dolazi sunce. Odnosno, posle bombi po gradovima i osiromašenog uranijuma po njivama dolaze uvek strani bankari i domaći tajkuni.

Ne trebaju Vam šoljica kafe, ni tarot karte, da biste znali da će Srbije za koju godinu moći da bude stvarni lider u regionu, po visini plata i penzija, ekonomskom rastu, političkoj i svakoj drugoj stabilnosti, verovatno ispred svojih najbližih komšija, kao i evropskih giganata. Opa, bato! Ja vam verujem: Nemci će uskoro da dolaze u Srbiju da traže posao, kao što su to već radili u doba cara Dušana. Njihove će vešerke opet da služe naše sose po Vojvodini kao pre rata.

Obećajte, sve obećajte; šta Vas košta. Lepo nas lažite, to narod obožava. Ko to može da proveri ili opovrgne? Srbija može i hoće da bude pouzdan partner svima u regionu i Evropi, kazete. Želite da budemo neko ko će izvršavati svoje obaveze, ma koliko one bile teške, jer krajnje je vreme da u stvaranju pristojne i normalne Srbije, bar malo, zaboravimo na lične političke interese. To želite Vi, ali to možda ne žele svi.

A šta mislite da ih upitate? Ne verujem da se slažete s ovakvom idejom, jer ni ostale zemlje Evrope ne pitaju svoje građane šta bi voleli. Francuska se jednom zeznula i sprovela referendum za Lisabonski sporazum, narod je rekao NE, a Sarkozi je ipak potpisao, kao da je narod mačji kašalj. Na sledećim izborima je dobio šut kartu. Narod je stvarno stoka.

Čim neko radi protiv njega, on neće da mu da glas. Valjda zato i postoje izborne mućke. U samom uvodu Vaše istorijske besede Vi naglašavate da ima mnogo obrazovanijih i pametnijih od Vas; doduše, Vi ne spominjete da li su takvi u vladi ili u opoziciji.

Potpuno ste u pravu, bar za prvi deo rečenice. Kada kažete da je Evropa zajednica pet stotina miliona ljudi koji su uspeli da strogim pravilima naprave zajednički imenitelj vrednosti koje brane, ciljeva koje postavljaju pred sebe i mehanizama kojima rešavaju međusobne problem, Vi to citirate udžbenik za peti razred.

Enciklopedije antimondijalista nazivaju Evropu jednom ruljom raznih naroda i kultura, tradicija i mentaliteta, u kojoj vlada zakon finansijski jačeg. Ekonomski potkovani mediji govore o prezaduženom kontinetu sa oko 30 miliona nezaposlenih. To je bar tri Srbije viška.

Po Vašoj novoj filosofiji, kud svi Turci, tu i mali Mujo. Moramo u Evropu. Tako kažete – moramo. A kad je moranje, nije pitanje. Čak ne moramo ni da ih volimo, što nam, svakako, neće teško pasti, ali možemo i moramo da poštujemo njihove zakone, pravila, prava, obaveze i ono što proizlazi iz svega navedenog: uspešna i napredna ekonomija; tvrdite crno na belo. Napominjem da su, sve što navodite, različite reči našeg bogatog jezika, a znače jedno te isto. Nekad, dok smo živeli u turskoj demokratskoj uniji, zvanoj Otomansko ropstvo, to se nazivalo zulum.

Naša obaveza je da se izjednačimo sa većinom u regionu i u finišu budemo uspešniji od ostalih. Drugim rečima, Vi biste da se trkamo sa Hrvatima, kao da su oni partizanovci, a mi zvezdaši, ili obrnuto. Vi kao da ste sin druga Tita i baba Vange. Imate sličan rečnik. Bar sudeći po pasusu ushićenja i vizijama koje projektujete. Kažete: Imamo sjajne mlade ljude, obrazovane, energične i zajedno s njima moramo da privučemo više investitora nego naše komšije (opet vidimo neke crknute krave).

Svoje slovo o boljem sutra, vi završavate u stilu Lenjina; uvereni da će neka deca Srbije u budućnosti živeti jednako, po istim, ili sličnim pravilima, kao što danas žive oni koji su ispred nas. Ono "neka" baš niste morali da stavljate. Neko će pomisliti da su ta neka deca ista ova danas, koja studiraju na Sorboni i Harvardu, a domaće zadatke pišu na Havajima i Maldivskim ostrvima. Jedino ste zaboravili da kažete da imamo najlepše žene; najbolju rakiju i najukusnije ćevape na svetu. E tu bi Zapad možda i pokleknuo: primili bi nas preko reda, pre Hrvata.

 

     Umesto zaključka, upozorenje publici

 

Tekst o kome je ovde reč je napisao lično Aca Vučić, i to povodom nekog izmišljenog praznika dana Evrope. Treba znati da postoji praznik: 8 maj se u prevodu uvek zvao Dan pobede nad fašističkom Nemačkom; ali da po principu: koga moraš moliti ne trebaš ga ljutiti, neki promondjalistički elementi su izmislili i deveti maj, pa ga nazvali praznik Evrope, jer je tada neki Šuman po naređenju CIA-e potpisao ugovor o uglju i čeliku u posleratnoj Evropi: Jak praznik, nema šta!!

U veoma konfuznom i vrlo zabavnom tekstu prvog potpredsednika vlade i jedinog ministra obrane, mi ljudi koji živimo na Zapadu i jedemo gorki hleb evropske ekonomske tiranije, ne možemo da prepoznamo tu evropsku idealisanu uniju kojoj svaka uzastopna vlada Srbije teži iz petnih žila.

I dok se od Grčke do Engleske narod pita kako da izađe iz vrzinog kola, koje postoji samo da se održi religija svetog evra i obezbedi ovozemaljski raj nemačkim penzionerma, mi Srbi, narod najpametniji, hoćemo po svaku cenu u uniju. Niko ne vidi da je ta unija pred raspadom, jer je mnogo važnije pitanje inata i zavade.

Ako mogu Hrvati i Slovenci, što ne bismo i mi, pa puklo kud puklo. A može i da pukne; ako ne ovde, ono negde gde Evropa tlači ljude i zamenjuje svoje stanovništvo stranom emigracijom. U toj blagodarnoj Evropi od 27 nacija svakodnevno bar 10.000 ljudi ostaje bez posla. Dobro ste pročitali. Sada dobro i porazmislite pre nego što bude kasno. Kome i čemu služi san o takvoj Evropi. Crveni tepisi za njih i crni dani za sve ostale, je l’ to ono što vidoviti Vučko naziva srpski san?”

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

“ZASTAVA ORUŽJE”: KAKO SE PROIZVODI I KAKO SE PRODAJE ORUŽJE U OVOM PREDUZEĆU, ODGOVORNO JE I MINISTARSTVO ODBRANE SRBIJE

 

Početkom marta meseca 2013. godine, u kockarskoj prestonici sveta Las Vegasu, uz podršku strateškog partnera „Jugoimport" SDPR, preduzeće "Zastava oružje" potpisalo je jedan veliki i tri manja ugovora o isporuci robe vredne oko 32 miliona dolara. Američka kompanija koja je kupac još neproizvedenog oružja, već je prodala te ugovore i čeka da "Zastava oružje" ispuni svoju obavezu. Ova vest, nevešto je provučena kroz srpske medije, polovičnim istinama koje je izgovorio generalni direktor „Zastava oružje" Rade Gromović, pokazujući koliko je bahata i providna domaća mreža švercera oružjem i koliko su državni organi Srbije upleteni u te poslove…

 

            pukovnik Milan Jovanović

 

 Srpske vlasti se hvale da će kragujevačka fabrika oružja ("Zastava oružje"), ove godine ostvariti izvoz od oko 40 miliona dolara, što je za oko 15 miliona više nego 2012, ali…Američka kompanija "Century International Arms", sa kojim su potpisana ukupno četiri ugovora, već je "u kompletu" prodala ugovorene količine oružja koje „Zastava oružje" tek treba da napravi! A hoće li?

Hvali se i direkotor "Zastava oružja", Rade Gromović, da je potražnja za "Zastavinim" oružjem "…daleko premašuje proizvodne kapacitete", umesto da o tome ćuti!

U prvom, najvećem ugovoru sa "Century International Armsom", vrednom 27,5 miliona dolara, definisana je isporuka oko 90.000 komada poluautomatskih karabina raznih modela i oko 20.000 pištolja M-57, M-88 i CZ-999.

Drugi ugovor (1,4 miliona dolara) tiče se plasmana oko 5.000 standardnih lovačkih repetirnih karabina Mauzer sistema M-70 i M-85, kao i malokalibarskih pušaka, treći (1,2 miliona) odnosi se na isporuku oko 10.000 komada novorazvijene malokalibarske puške Moskito, a četvrtim (dva miliona dolara) definisana je porudžbina oko 150.000 rezervnih okvira za celi spektar proizvoda. A ekonomska katastrofa u Srbiji tek sledi. Šta će u takvim okolnostima biti sa obećanom i unapred prodatom proizvodnjom?

 

     Posredničke kompanije i šverceri naoružanja

 

Fabrika oružja u Kragujevcu osnovana je 27. oktobra1853. godine (ove godine slavi 160 godina svoga postojanja). Danas ima 2.151 zaposlenih. Izvoz čini 95 odsto plasmana fabrike "Zastava oružje". Odlukama Ministarstva odbrane Vlade Republike Srbije, "Zastava oružje" je 2003. godine postala deo odbrambene industrije Srbije.

Od 2008. godine, na mesto direktora fabrike dolazi Rade Gromović, (veoma poznat i cenjen u krugovima švercera naoružanja. Zbog takvog načina delovanja već je imao nekoliko krivičnih prijava kao rukovodilac marketinga. Te prijave i sudski procesi se nisu uzimali u obzir prilikom njegovog izbora – jednostavno su zaboravljene).

Iako su se na konkursu za direktora prijavila tri kandidata, a on nije bio među njima, skupština i upravni odbor ne prihvataju njihove prijave, već po diktatu bivšeg pomoćnika ministra odbrane za materijalne resurse Ilije Pilipovića (koji je sada pomoćnik generalnog direktora „Zastava oružje"- dakle, pomoćnik Gromoviću) jednostavno odlučuju da Gromovića postave na to mesto!

Poznato je da je „Zastava oružje" jedna od najpoznatijih fabrika srpske namenske industrije. Zbog poznatih zbivanja na prostoru bivše SFRJ sredinom devedesetih, uvođenjem embarga a samim tim i gubitkom tržišta, našla se u veoma teškoj situaciji. Država nije mogla da pomogne. Prepušteni su bili sami sebi. Da bi nekako preživeli za vreme direktorovanja Đorđa Nestorovića, formiraju u Beogradu svoju filijalu pod nazivom „Zastava Impex", na čije čelo postavljaju Svetozara Crnogorca, dotadašnjeg šefa marketinga "Zastave", a na njegovo mesto, na predlog Crnogorca, postavljaju Gromovića!

Zadatak "Zastave Impex" bio je da, ne birajući sredstva, iznađe puteve za plasman proizvoda Zastava-oružja. Pruženu šansu Svetozar Crnogorac uz podršku Radeta Gromovića uspešno koristi, uspostavljajući direktan kontakt sa sumnjivim posredničkim kompanijama (švercerima naoružanja) te uz debele provizije za njih i sebe, kako-tako održava "Zastavu-oružje" u životu.

Po završetku sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, da bi zadržao i lično iskoristio kontakte i pozicije koje je stekao, Svetozar Crnogorac obnavlja saradnju sa američkim kompanijama tako što zajedno sa sinom Petrom u inostranstvu formira više ofšor kompanija za promet naoružanjem.

Svetozar ne ostaje pasivan, pomaže sinu Petru da u Beogradu registruje svoju kompaniju pod nazivom „CPR Impex" sa sedištem u Makedonskoj br. 21 (neposredna blizina Zastavine filijale u Beogradu, Bulevar despota Stefana br. 12, gde je Svetozarovo sedište), te studiozno planiraju, a uz naklonost odgovornih iz MO Sektora za materijalne resurse, Uprave za snabdevanje, uz ručkove, lumperajke, poklone, davanje "pozajmica", plaćanje računa za školovanje dece u inostranstvu, lečenje, plaćanje godišnjih odmora i sponzorisanja DS i sponzorisanja prilikom proslava i ostvaruju potreban kontakt, stvarajući imidž uspešnih privrednika. Sve svoje kontakte, Svetozar Crnogorac sa „Zastava oružje" i „Zastava Impex" usmerava na „CPR Impex". U ime CPR Impexa vodi i prisustvuje pregovorima, vrši isporuke robe i dr.

Uspostavljaju kontakte uz pompeznu halabuku u sredstvima informisanja. Prvo sklapa ugovor sa američkom kompanijom "KBI" koja zbog prljave igre rukovodstva „Zastava oružje" (nepoštovanja ugovorenih obaveza, rokova, cena i dr.) raskida ugovor. Fabrika 18. oktobra 2005. godine potpisuje Memorandum o razumevanju sa američkom kompanijom "Remington" i komercijalni ugovor sa ovlašćenim uvoznikom za "Remington", "US Sporting Goods" (što je predstavljeno najvećim uspehom "Zastave oružja" u zadnjih dvadesetak godina!).

Za plasman Zastavinih proizvoda na američko tržište, kod firme „Zastava-oružje", u ime američke kompanije Remington, preko ovlašćenog uvoznika za Remington, US Sporting Goods, nastupa Svetozarov sin- Petar Crnogorac.

Radi što sigurnijeg poslovanja i suzbijanja svih špekulativnih priča u fabrici, Svetozar Crnogorac i Rade Gromović iz senke koriste sindikalne rukovodioce (Jugoslav Ristić sadašnji predsednik Gradskog veća Saveza samostalnih sindikata Kragujevca, i Dragan Ilić, sadašnji predsednik sindikalne organizacije "Zastava oružje" koje poslovodstvo "Zastava oružje" nagrađuje sa putovanjem na ovogodišnji sajam naoružanja u Las Vegasu, mada troškovi putovanja po osobi prelaze 14.000 evra plus troškovi upotrebe mobilnih telefona koji prelaze 80.000 dinara po pojedincu) organizujući česte štrajkove, kanališući vodu na svoju vodenicu. Umesto o radničkim pravima ili sindikalnoj borbi, o otpuštanju radnika iz Zastava-oružja poslednjih godina, sindikalni rukovodioci pričaju o uspešnoj poslovnoj politici rukovodstva.

Pre dolaska na mesto pomoćnika ministra odbrane za materijalne resurse Ilija Pilipović je u "Jugoimport SDPR-u" bio na mestu direktora sektora za Ameriku i Evropu. Uspostavio je jako prisne odnose sa gospodinom Majklom Zuherom (Michael Sucher), predsednikom američke kompanije „Century Arms International", sa kojim je formirao više zajedničkih of šor kompanija.

Srpskoj javnosti poznata je kompanija Caplock ltd, Mykinon 1, Nikosia, Kipar, koja je osnivač kompanije Bulet. Pored Michael Sucher-a jedan od vlasnika kiparske kompanije Caplock ltd je i Ilija Pilipović. Navedena firma sa Kipra je ugašena još 14. juna 2006. pa se postavlja pitanje kako može da radi kompanija Bulet u Srbiji ako je njen osnivač ugašen.

Od 2008. godine, odmah po postavljanju Gromovića za generalnog direktora "Zastava oružje", u dogovoru sa njim i podršku Ilije Pilipovića (bivši pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse i sadašnji pomoćnik generalnog direktora "Zastava oružje"), na američkom tržištu Svetozar i Petar Crnogorac obezbeđuju "Zastavi oružje" novog privremenog partnera, kompaniju European American Armory Corp (EAA) (gde su bili manjinski vlasnici) uz istovremenu pripremu uslova za početak poslovanja gospodina Michael Sucher i njegove kompanije "Century Arms International" u Srbiji.

Dana 19. februara 2008. godine, na volšeban način, potvrdom int.br.1730-10/97 i komisionim ugovorom br.1730-95-8-08 Uprava za snabdevanje dodeljuje prodaju 55.927.900 komada pešadijske municije, u vrednosti od 5.946.159,10 USD, kompaniji Evaco International d.o.o. iz Beograda (čiji je vlasnik, Konrad Černčič, strani državljanin, svojevremeno radio sa Pilipovićem.

Da apsurd bude veći, pomenuti komisioni ugovor kao i Dopunu br.1 uz pomenuti ugovor, u ime komisionara (kompanija Evaco International) kao direktor potpisalo je neovlašćeno lice, Vukašin Filipović (pukovnik u penziji, u međuvremenu umro!).

Iz izvoda Agencije za privredne registre jasno se vidi da je preduzeće Evaco International registrovano 10. marta 2005, broj registracije BD 82, da je kako prilikom registracije tako sve do danas direktor, Barbara Černčič, a pomoćnik direktora Aleksandar Ružičić.

Do penzionisanja, pokojni pukovnik Vukašin Filipović radio je u MO, Sektoru za materijalne resurse, kao načelnik Uprave za odbrambene tehnologije . Imao je ostvarenu dobru saradnju sa Ilijom Pilipovićem dok je ovaj bio u "Jugoimport SDPR".

Iako je kompanija Evaco imala potpisan ugovor br. 01/2009. na iznos od 7.148.021,30 USD sa kanadskom kompanijom Marstar i obezbeđenu izvoznu dozvolu dobijenu od Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj br. 408 od 8. oktobra 2008, to nije smetalo Iliji Pilipović da naredi nadležnim organima da se Komisioni ugovor br.1730-95-8-08 sa Evacom, zbog neizvršavanja ugovornih obaveza i velikog interesovanja drugih kompanija, raskine uz naplatu kaznenih penala, radi sopstvenih interesa.

Potom se lično angažuje, i nezakonito, bez odobrenja nadležnih organa, u prostorijama Sektora za materijalne resurse MO, krajem radne nedelje, u petak 27. marta 2009, u popodnevnim časovima, organizuje sastanak sa stranim državljanima, predstavnicima američke kompanije Century Arms, Inc. Sastanak je vodio lično Ilija Pilipović. Sastanku su pored predstavnika iz USN SMRO MO i kompanije Evaco prisustvovali iz američke kompanije Century International Arms Corporation predsednik kompanije Michael Sucher, Donald Middlemiss i dr Gullermo Naudi…

 

     Kriminalna grupa iz pozadine

 

Bez ikakvih ekonomskih pokazatelja, a zarad ličnih interesa, na pomenutom sastanku Ilija Pilipović, protivno zakonu, kompaniji Evaco International nameće novog kupca, američku kompaniju "Century Arms International", po ceni u ukupnom iznosu od 5.946.159,10 USD, što je za 1.201.862,20 USD manje od ugovorene cene Evaca sa Marstarom i ugovorene cene Evaca sa Upravom za snabdevanje!

Sektor za materijalne resurse, Uprava za snabdevanje, ne naplaćuje kaznene penale kompaniji Evaco international. Ilija Pilipović se lično angažuje u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj za ekspresno dobijanje izvozne dozvole br.000213 od 14.5.2009.godine. Izvozna dozvola br.000213 od 14.05.2009.godine nije u skladu sa Komisionim ugovorom br. 1730-95-8-08 i Kupoprodajnim ugovorom br. 02/2009.

Učinjen je i nezakoniti ustupak kompaniji Century Arms Inc. tako, što je sva količina municije 7,62×39 u količini prikazana da je proizvodnja Igmana, Konjic, BiH, što u odnosu na stvarno stanje nije tačno. Ovo je učinjeno iz razloga da bi se kompaniji Century omogućilo plaćanje manjih taksi (dadžbina), jer roba ovakve vrste, proizvedena u BiH, u America ima manje dažbine u odnosu na robu ovakve vrste proizvedene u Srbiji.

Američka kompanija Century Arms Inc, nezakonito zaobilazeći poslovnu banku kompanije Evaco, iako sa Upravom za snabdevanje nema nikakvu ugovornu obavezu, direktno na devizni račun MO kod NBS vrši prvu uplatu u iznosu od 594.601,91 USD, sa datumom valute 18 maj 2009. godine, a zatim drugu od 2.408.702.80 USD, sa datumom valute 11. jun 2009. godine i 594.601.91 USD slovenačkoj kompaniji Evaco Tehnologije iz Maribora, a ne kompaniji Evaco International. Ovakav način plaćanja se tretira kao pranje novca (američki i kanadski organi gonjenja i dalje ispituju navedene činjenice).

Nakon iznošenja nepobitnih dokaza o organizovanom kriminalu u Vojsci Srbije, Ministarstvu odbrane Srbije i odbrambenoj industriji Srbije, uspostavljeni sistem poslovanja Sektora za materijalne resurse, Uprave za snabdevanje ministarstva odbrane, "Zastava oružje" , "Zastava Impex" i "CPR Impex", ubrzano i u hodu se prekomponuje…

U MO, Sektoru za materijalne resurse, Upravi za snabdevanje uz saradnju sa bezbednosnim strukturama (pukovnik Ćosić, major Bogdanović) poslovna (ugovorna) "papirologija" se dovodi u kakve-takve zakonske okvire, nepodobno ljudstvo se ubrzano penzioniše ili premešta na druga radna mesta itd…

Pre nego što napušta funkciju pomoćnika ministra odbrane za materijalne resurse Ilija Pilipović, umesto da se za nepreuzeta sredstva (Komisioni ugovor broj 461-96-5-05 od 22.07.2005.godine) od 37 % raspiše tender za prodaju, dozvolio je da "CPR impex", na osnovu ugovora o ustupanju Komisionog ugovora "Jugoimport Mont" odnosno "MDI" Podgorica (pravni naslednik Jugoimport Mont-asa "CPR Impex" br. 930-11 od 09.02. 2011. godine, preuzme preostala sredstva u drugoj polovini 2012. godine.

Odmah posle toga Ilija Pilipović je napustio Ministarstvo odbrane i postao pomoćnik direktora "Zastava oružje"! Da njegov prelazak na mesto pomoćnika generalnog direktora "Zastava oružje" ne bi izgledao kao unapred planirani potezi organizovane kriminalne grupe (švercera naoružanja), on posredstvom "Century Arms International" organizuje malo veću maskaradu…

Naime, već obezbeđen posao za "Zastava oružje" iznenada dobije bugarska kompanija "Arsenal" za američku kompaniju "Anđelo Saiti" za isporuku 3.000 komada mitraljeza M84 (da je to tačno pokazuju zalihe M84 na lageru u "Zastava oružje" kojima su potvrdu dali na sajmu u Nirbergu u Nemačkoj, Ilija Pilipović, Danko Jovanović, Zoran Vučković koji su tamo bili ispred "Zastava oružje").

Mitraljeze za "Arsenal" je isporučio "CPR Impex" (radi se o sredstvima po Komisionom ugovoru broj 461-96-5-05 od 22.07.2005 i sada se Višem sudom u Beogradu u predmetu KT VP br.232/06 vodi krivični postupak).

"CPR Impex" (vlasnik Petar Crnogorac- sin Svetozara) da ne bi bio u neposrednoj blizini očeve kompanije "Zastava Impex" (Bulevar despota Stefana br. 12) iz Makedonske br. 21 se premešta u Bulevar Mihaila Pupina 6. Novi Beograd…

"Zastava Impex" odlazi u stečaj. Svetozar Crnogorac (otac Petrov) doživljava infarkt. Odlazi u penziju. Sada pomaže sinu Petru u "CPR Impex" kao savetnik. "Zastava oružje" fiktivno raskida "stratešku" saradnju sa "Jugoimport SDPR" (dogovorno rade na isti način) iz razloga što je izigrana u poslu koji je zbog viših državnih interesa u proseku za preko 30 % nižim cenama dodeljen "Jugoimport Mont" iz Podgorice ( sada se u Višim sudom u Beogradu u predmetu KT VP br.232/06 vodi krivični postupak).

Dolaskom Ilije Pilipovića na mesto pomoćnika generalnog direktora "Zastava oružje" Kragujevac nastavlja se saradnja sa "Jugoimport SDPR" s tom razlikom što se "Jugoimport SDPR" stavlja u prvu plan a "Zastava oružje" (bolje rečeno organizovana kriminalna grupa) deluje iz pozadine.

     A 1.

Zuher zna posao i korupciju

 

Američka kompanija "Century Arms International" i njen predsednik Michael Sucher u svetu trgovaca naoružanjem i vojnom opremom poznati su mahom po poslovanju sa one strane zakona. Michael Sucher je galantan u potpisivanju ugovora ali ne i po njihovim realizacijama. Sklon je prevarama i u zemljama bivše SFRJ isključivo posluje preko ovlaštenih državnih kompanija (kao što su "Jugoimport SDPR") uz davanje pozamašnih iznosa na ime provizije čelnim ljudima koji su kada je Srbija u pitanju zaštićeni ko medvedi.

On više ne posluje sa ukrajinskim firmama niti sme da ode u Ukrajinu iz razloga što je tamo prevario dve ili tri kompanije koje su se bavile prometom naoružanja i opreme. Iz Hrvatske je svojevremeno, iako je imao ugovorene velike količine za preuzimanje viškova, preuzeo ono što njemu odgovara. Trenutno se protiv njega vodi sudski postupak po tužbi rođenog brata Brajanta zbog poslovanja van zakonskih okvira.

Onda je sasvim razumljivo zašto nije odobrio da se prilikom objavljivanja informacije o potpisivanju ugovora sa Jugoimport SDPR ne objavljuje njegovo ime. Očigledno je da se najodgovorniji u državi Srbiji, Ministarstvu odbrane Srbije, u atmosferi nakon mnogih skandala, zarad ličnog interesa, ne odriču koruptivnog načina razmišljanja i njegovog sprovođenja u delo.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

DINKIĆ: MINISTAR EKONOMIJE NE PRAVI UŠTEDE KOD FUNKCIONERA, VEĆ KOD SIROMAŠNIH GRAĐANA SRBIJE

 

U Srbiji mnogi zavise od novca koji dobijaju od države, ali i tu, kao i u svim ostalim životnim sferama, postoje dve grupe: oni koje je vlast osudila na smrt i oni koji ni o čemu ne moraju da brinu. Obični, najsiromašniji građani koji zavise od uplata iz budžeta mesecima moraju da čekaju na neku crkavicu, dok oni na funkcijama, čiji prihodi takođe stižu iz budžeta, novac dobijaju na vreme, ponekad i unapred, a plate su im kao da su ministri u nemačkoj vladi.

 

        M. Hadžić

 

 Prema zvaničnim statistikama s kraja aprila ove godine, u Srbiji je bilo 792.344 lica prijavljenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, ali se smatra da je to tek polovina onih koji su stvarno bez posla, jer su mnogi zbog raznih birokratskih prepreka jednostavno ostali izvan evidencije. Ta armija od preko 1,5 miliona ljudi nema nikakve prihode osim pomoći za nezaposlene, odnosno pomoći za socijalno ugrožene, a i jedno i drugo predstavlja svote nedovoljno ni za elementarno preživljavanje.

Opet po zvaničnoj statistici, u Srbiji preko 700.000 lica prima neki vid socijalne pomoći, ali se i tu nailazi na podatak da to pravo bar još toliko osoba ne može da stekne zbog papirnatih začkoljica.

Čak i oni koji su nekako stekli pravo na materijalnu pomoć, od države na istu moraju da čekaju i do četiri meseca, jer je budžet prazan, bar kada su takve stvari u pitanju. Na isplatu dečijeg dodatka i pomoći za trudnice čeka se i do pola godine, a u međuvremenu su počele da kasne i plate za mnoge zaposlene u gradskoj, ili lokalnoj administraciji. U izuzetno kritičnom položaju su oni koji zavise od tuđe nege, jer su dodaci za to em beznačajno mali, em neredovni, pa ko preživi – preživi.

Ovom broju gladnih i najugroženijih treba dodati i penzionere sa penzijama nedovoljnim za najosnovnije preživljavanje, kao i radnike u preduzećima koja već mesecima, poneka čak i godinama, ne isplaćuju plate, kao i zaposlene koji dobijaju minimalac. Ne treba zaboraviti ni bolesne koji lekove sa pozitivne liste ne mogu besplatno da podignu, jer država mesecima kasni sa plaćanjem apotekama koje iz tog razloga ne mogu da nabave nove medikamente.

Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić upravo je ovih dana priznao da su budžetski prihodi za prvo tromesečje, neočekivano, smanjeni za 30 milijardi dinara, jer u Srbiji skoro da nema više od koga da se uzme porez.

Socijalna davanja i razni vidovi pomoći najugroženijim građanima, kao i plate nižim službenicima u administraciji kasne upravo iz pomenutog razloga, a pošto je budžet ionako projektovan da se uštedi što je moguće više novca, ne treba imati nikakve iluzije da će situacija da se promeni u doglednom vremenu i da se počne sa redovnim isplatama ili da, ne daj Bože, država pristane da ta davanja još i poveća.

Ako se pogleda zvanična statistika, koja se uporno trudi da ulepša sliku stvarnog stanja, vidi se da je za mnoge građane situacija bezizlazna.

Skoro polovina stanovnika Srbije je češće gladna nego sita, a to je oko 3,5 miliona ljudi, oko milion njih je stalno gladno, a još oko 1,5 miliona njih je na samoj granici siromaštva koja je statistički u Srbiji toliko niska da podseća na Afriku. Čak i kada dobiju neku crkavicu iz budžeta, ti nesrećnici teško da mogu da promene svoju zlu sudbinu.

Hrana je u Srbiji, zemlji gde se svi političari u predizbornoj kampanji kunu u poljoprivredu, skuplja nego u najrazvijenijim zemljama sveta! Tako je, na primer, junetina u Srbiji više nego duplo skuplja nego u Sjedinjenim Američkim Državama, a krompir je u Velikoj Britaniji upola jeftiniji nego u Srbiji. Uoči prvomajskih i Vaskršnjih praznika meso je naglo poskupelo za deset odsto, a novi talas poskupljenja nas sačekuje početkom leta, kada će prvo poskupeti struja, a onda lančano i svi proizvodi.

Dok se za pomoć izgladnelom stanovništvu štedi, dotle se na drugoj strani besramno rasipa novac. Ogromna većina zaposlenih u državnoj administraciji deli sudbinu naroda i jedva sastavlja kraj sa krajem, strahujući da opet mesecima neće primati ionako male plate. Postoji, međutim, jedna elita koja nema ovakvih briga.

Direktori javnih preduzeća, njihovi zamenici i cela armija najviših funkcionera u Srbiji nema egzistencijalnih problema. Njihove plate se kreću od 1.500 evra mesečno, pa naviše, skoro svi oni imaju plaćene službene automobile, mobilne telefone, posebne budžete za "reprezentaciju", visoke dnevnice za nepotrebna putovanja… Uz sve to treba dodati da skoro svi oni imaju još po neku funkciju u različitim upravnim ili nadzornim odborima, savetodavnim telima…

Specijalni tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević ima mesečnu platu od 450.000 dinara, uz to službeni auto sa vozačem i telesnom gardom, besplatni mobilni telefon i plaćeni službeni stan, navodno iz bezbednosnih razloga. Njegovi zamenici zarađuju mesečno četvrt miliona dinara i nikome od njih plata ne kasni ni sat vremena.

Miljko Radisavljević, specijalni tužilac za organizovani kriminal, zarađuje isto koliko i Vukčević i ima identične privilegije, isto kao i njegovi zamenici, a Srbiju je njihovo nesavesno postupanje sa zahtevima za određivanje pritvora koštalo najmanje 100 miliona dolara u odšteti licima koja su hapšena bez ikakve osnove ili dokaza.

Koliko su funkcionerska radna mesta interesantna pokazuje i činjenica da je sadašnja vlast za samo osam meseci svog postojanja zaposlila 3.000 novih ljudi, odnosno svojih vernih pristalica. Ovaj se podatak odnosi samo na elitna radna mesta funkcionera, savetnika, zamenika, pomoćnika i slično. Drastične promene su izvršene u svim ministarstvima, a dobrim delom su zamenjeni i diplomatski predstavnici.

Svaki od ministara ima buljuk savetnika, zamenika, pomoćnika i pomoćnog osoblja. Slična prava i privilegije imaju i lokalni funkcioneri, a svima njima se uredno isplaćuju putni troškovi i dnevnice i za putovanja na koja nisu imali ni potrebe da odlaze.

Pored plaćenih svih troškova oni dobijaju i dnevnice u devizama, i to u iznosima od kojih se gladnom primaocu socijalne pomoći zavrti u glavi. Novac, naravno, u ovakvim slučajevima ne kasni ni minut.

Odlazeći funkcioneri, računajući tu i narodne poslanike, imaju prava na otpremnine, odnosno na nastavak primanja plate pola godine po odlasku sa funkcije.

Sva ova sredstva se plaćaju takođe iz državnog budžeta, u kome nema para za najugroženije socijalne kategorije, a njihova redovna isplata nikada nije dovedena u pitanje. Mnogi od pomenutih, iz navodno bezbednosnih razloga imaju pravo da i po odlasku sa funkcije nastave da koriste neki od "bezbednih" službenih stanova, kao i službene automobile sa vozačem i telohraniteljima. Država se rado razbacuje parama koje od usta otima najsiromašnijima i najugroženijima.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

BORBA PROTIV KORUPCIJE: AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE NIKADA NE GLEDA I U SVOJE DVORIŠTE

 

U agenciji koja je finansirana novcem svih građana Srbije i koja bi trebalo da se bori protiv korupcije, već godinama rade protivno zakonima. Slikovito o tome govori i način zapošljavanje u ovoj instituciji. Pošto je utvrđeno da su u prethodnom periodu nameštani konkursi za prijem novih radnika, sada se učesnicima onemogućava da koriste pravne lekove, upravo da bi se prikrile nepravilnosti. A, "nepravilnosti" u ovom slučaju znače kriminal.

              I.Milanovic

 

“Nova direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Tatjana Babić izabrala je 27. marta 2013. Vladana Joksimovića za svog zamenika. Javnost je o ovome saznala iz takozvanih sredstava javnog obaveštavanja, ali ono što je ne samo neuobičajeno, već i protivzakonito je to da su na ovaj način o ishodu konkursa bili obavešteni i ostali učesnici. Zbog ovakvog postupka njima je faktički uskraćena zakonom zagarantovana mogućnost da u žalbenom i eventualnom sudskom postupku provere ispravnost donete odluke.

Ovo, međutim, nije prvi put da je Agencija za borbu protiv korupcije prekršila zakon prilikom biranja novih članova.

Odbor Agencije, čiji je aktuelni predsednik prof. dr. Zoran Stojiljković (politikolog i sindikalni funkcioner) još je na svojoj sednici od 17. marta 2013. godine rešio kako su u prethodnom periodu postojale nepravilnosti u radu komisije koja je rešavala žalbe ulagane upravo na odluke po konkursima za prijem novih saradnika. Iza ove lapidarne konstatacije ("nepravilnosti") krije se u suštini nešto što se stručnim jezikom zove - kriminal.

Utvrđeno je na toj sednici da je Žalbena komisija, prema dokumentaciji na dva zapisnički zavedena zasedanja, donela 12 odluka, ali je isto tako utvrđeno da je kompletna dokumentacija – falsifikovana! Takođe je utvrđeno da je stručna služba Agencije po nalogu tadašnje direktorke Zorane Marković sastavljala zapisnike sa nepostojećih sednica Žalbene komisije koje je zatim potpisivao predsednik komisije Čedomir Čupić.

Dakle, deset dana pre nego što je Tatjana Babić donela odluku koga da postavi za svog zamenika, a da istovremeno ne ispoštuje zakonom propisanu proceduru, najviši organ Agencije je utvrdio kako su i u prošlosti nameštani konkursi za prijem novih radnika. Verovatno da bi izbegla nova falsifikovanja odluka Žalbene komisije direktorka je odlučila da ovog puta učesnicima konkursa ni ne da mogućnost da žalbu uopšte i ulože. Što je sigurno, sigurno je.

Jedan od učesnika ovog nameštenog konkursa, koji iz razumljivih razloga želi da ostane anoniman, tvrdi kako apsolutnu prednost pri zapošljavanju u Agenciji za borbu protiv korupcije imaju predstavnici takozvanih "belih listića", odnosno osobe koje uopšte ni ne pokazuju bilo kakvu političku, a još manje nacionalnu opredeljenost. Tako je i sam Vladan Joksimović na važnu funkciju zamenika direktora Agencije izabran sa mesta člana Upravnog odbora i pravnog savetnika nevladine organizacije Beogradski centar za ljudska prava.

Predstavnici NVO sektora i raznorazni "eksperti" za ljudska prava oduvek su imali prednost pri zapošljavanju u Agenciji, na uštrb pravih eksperata za borbu protiv korupcije. Zato se i ovoga puta pribeglo nezakonitostima koje bi trebalo da budu sakrivene tako što će ostali učesnici konkursa o ishodu biti obavešteni preko štampe, Tvitera, Fejsbuka ili neke treće društvene mreže.

Sve ovo deluje još ozbiljnije, naročito imajući u vidu činjenicu da je za sprovođenje javnog konkursa za izbor zamenika direktora Agencije bila zadužena Konkursna komisija Odbora Agencije u čijem sastavu su bili profesori Pravnog fakulteta u Beogradu: prof. dr Branko Lubarda (nedavno reizabran kao član Odbora Agencije na predlog Rodoljuba Šabića, poverenika za informacije od javnog značaja i Saše Jankovića, zaštitnika građana) i prof.dr Radmila Vasić (izabrana 2009. godine upravo na predlog Borisa Tadića, umesto Sonje Liht).

Predsednik Konkursne komisije za sprovođenje javnog konkursa za popunjavanje položaja i izvršilačkih radnih mesta u Stručnoj službi Agencije za borbu protiv korupcije je Marijana Obradović, pomoćnik direktora Agencije u sektoru za poslove prevencije, koja je upravo na položaj pomoćnika direktora Agencije izabrana iz NVO sektora – prethodno je radila kao pravni savetnik u Helsinškom odboru za ljudska prava Sonje Biserko.

Znači, Marijana Obradović je predsednik Konkursne komisije u Stručnoj službi Agencije, koja je sprovela i izborni postupak javnog konkursa iz juna meseca 2010. godine, a koji se pominje u potonjem zaključku Odbora Agencije. Očigledno da je ona zaštićena kao beli medved, jer se o njenoj odgovornosti za nezakoniti rad u prethodnom periodu uopšte ni ne raspravlja.

Čak je i nova direktorka agencije, Tatjana Babić, na ovu funkciju očigledno dovedena ponajviše zahvaljujući svom neiskustvu, budući da do tog postavljenja ona nikada ranije nije bila na čelu neke državne ustanove!”

 

© Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

LOPOVLUK U AGENCIJI ZA PRIVATIZACIJU: BAHATO DRUŠTVO OSKUDNOG ZNANJA, VRŠI RASPRODAJU SRPSKIH PREDUZEĆA

 

Grupa radnika Agencije za privatizaciju obratila se pismom državnom vrhu Srbije i prosledila ga, istovremeno našoj redakciji, a radi uvida najšire javnosti o prilikama u jednom od najvažnijih uporišta partijskih i ličnih interesa vladajućih oligarhija. Zbog načina na koji sprovode privatizaciju i ostavljaju poverioce i radnike bez ikakvih mogućnosti da se namire, svi građani Srbije će biti u obavezi da namire njihove greške po međunarodnim presudama svih poverilaca koji će sigurno tužiti Agenciju za kriminogeno sprovođenje privatizacije. Za ovakva namirenja neće biti dovoljno ni nekoliko godišnjih budžeta Srbije. I opet ćemo mi građani da plaćamo njihove greške i hirove.

 

“Mi radnici Agencije za privatizaciju smo vas u novembru 2012. godine, upozorili na dešavanja u ovoj instituciji, o tome ko i šta radi, kao i na činjenicu da pojedinci koji bez imalo znanja (kursevi po Engleskoj i Americi) rasprodaju budzašto ovo malo imovine što je ostalo u sirotoj i napaćenoj Srbiji.

Žalosno je kada ste svedoci činjenice da se omladina-početnici i članovi raznih partija uče privatizaciji za velike plate na visokim nezasluženim pozicijama, da u stvari nemaju ni potrebno znanje ni iskustvo, pa tako i ne znaju šta i kako privatizuju!

Ipak, bez imalo svesti i savesti o tome šta rade, sprovode postupak prodaje preduzeća pri čemu ostavljaju veliki broj radnika bez posla i nade da će ikada doći do kore hleba. Uz sve to, vrli ministar Dinkić i dalje deli pare strancima, ne bi li se barem malo zadržali u ovoj, zbog njih unesrećenoj zemlji. Verovatno je samo njemu jasan razlog ovakvog ponašanja…

Pre svega je potrebno da pročitate pažljivo prvi dopis na koji niko nije reagovao. Izgleda da svim strukturama društva kojima je dopis upućen, odgovara ovakva postavka stvari. Mi smo vam u prošlom pismu ukazali na pojedince u Agenciji za privatizaciju, na njihov odnos prema poslu koji obavljaju i neograničenu beskrupuloznost i drskost u odnosima prema društvima i radnicima gde se sprovodi privatizacija, na bahato ponavljanje prema ostalim zaposlenima u Agenciji, na mobing koji sprovode nad stručnim kadrom, kao i na njihovo otimanje para (samo za sebe i svoje!).

Tražimo da se provere sva primanja koja imaju zaposleni u Centru za privatizaciju, a posebno Aleksandar Sarić ( zvani Procenat), Marijana Radovanović, Borko Milosavljević (mlad ali vrlo nepismen čovek koji još nije shvatio šta se radi u Agenciji, a veruje da će biti izbran za direktora Centra, pošto je sada pripadnik SNS-a).

U Sektoru za operativno pravne poslove: Jelena Šulejić, Duško Puđa, Slavica Savičić, Tamara Kovačević, Katarina Pavićević...Ova poslednja dolazi na posao za 130.000 dinara plate, ali dve trećine radnog vremena radi svoje predmete iz advokatske kancelarije iz koje je došla! U Centru za kontrolu zastupnika kapitala: Ilijana Stamenković koja postavlja privremene zastupnike kapitala u preduzećima gde je raskinuta privatizacija i "tali" se sa njima – uzima dobar deo njihovih primanja, Ivan Rukanović…

Posebno ukazujemo na njihov drzak i beskrupulozan odnos prema zaposlenima u Agenciji, kao i krajnje birokratski odnos prema strankama, posebno prema ljudima iz unutrašnjosti Srbije.

To su sve osobe koje pre svega nisu ljudi, u njima nema poštenja, poštovanja prema drugima, nema stručnog znanja osim improvizacijei sprovođenja naloga. Ono što je nedopustivo, to je njihovo članstvo u nadzornim odborima društava koje Agencija kontroliše, kao i njihovo angažovanje u tim istim društvima u svojstvu neizvršnih direktora.

Posebno je zanimljivo što je svaki od njih angažovan bar u 4-5 društava po ovom osnovu. Naknade za ovakvo , "angažovanje," su poprilično visoke, pa se mi pitamo kako može onda da postoji kontrola poslovanja društva i mogućnost nepristrasnosti, kada im je bitan samo novac koji dobijaju.

Sigurni smo da im ne bi padalo na pamet da se angažuju bez para- za dobrobit društva. Pitamo direktora Cvetkovića zašto sve ovo dopušta i da li zna šta i ko radi u Agenciji. Jer u Agenciji za privatizaciju postoji evidencija njihovih angažmana u firmama koje kontroliše Agencija i tražimo da se javno izađe sa tim spiskom.

Sve što ova grupa radi je krajnje nemoralno, i daleko od zakonskog. Zamenik direktora je Olivera Aranrđelović- agent za prodaju nekretnina koja je došla iz Australije. Koncept privatizacije još nije shvatila. Ona ima za cilj da prodaje nekretnine naših preduzeća bez obzira na posledice – radnike, poverioce… Samo da se proda!

Ono što je još neprimereno jeste činjenica da ova grupa kvazi stručnjaka vrši restrukturiranje akcionarskih društava bez saglasnosti svih akcionara i to po zakonu i uredbama za privatizaciju i restrukturiranju društvenog kapitala. Toliko o znanju. Kadar koji vodi privatizaciju u Agenciji je najnestručniji kadar od kako ova institucija postoji.

Ako se na ovo doda i činjenica da ovakvi ,,stručnjaci" rade po LEX specijalisu – Zakonu o privatizaciji i njihovim (čitaj: Dinkić) Uredbama, onda je jasno da je njima zaista lako da rade protivustavno, protiv osnova Zakona o obligacijama i ostalih sistemskih zakona. Oni su zakon!

Zbog načina na koji sprovode privatizaciju i ostavljaju poverioce i radnike bez ikakvih mogućnosti da se namire, svi građani Srbije će biti u obavezi da namire njihove greške po međunarodnim presudama svih poverilaca koji će sigurno tužiti Agenciju za kriminogeno sprovođenje privatizacije. Za ovakva namirenja neće biti dovoljno ni nekoliko godišnjih budžeta Srbije. I opet ćemo mi građani da plaćamo njihove greške i hirove.

A što se tiče Uredbe o evidentiranju potraživanja radnika po presudama, to je još jedna velika prevara ovog naroda, po sistemu ,,1000 evra" svakom građaninu.

Posebno želimo da ukažemo gospodinu Vučiću na kadrove iz Agencije za privatizaciju koji su bili uzdanica G17, a koji sad hrle i nude se SNS- u da pomognu ,,svojim znanjem". Ako SNS nema dovoljno stručnog kadra, kadrovi kakvi su Aleksandar Sarić, Marijana Radovanović, Borko Milosavljević, llijana Stamenković, Šulejić, Savičić, Puđa… mogu samo da štete SNS-u.

U poslednjih mesec dana usklađivanjem sistematizacije sebi su ponovo povećali plate kroz izmišljena radna mesta! Više ima koordinatora nego izvršilaca. U Agenciji se ne ceni znanje, nego samo pripadnost grupi i partiji. Dosta nam je G-ovaca, SPS-ovaca, DS- ovaca i ostalih, ovoj Srbiji je potreban pošten, vaspitan, kulturan, obrazovan i stručan kadar koji će da sprovede postupak privatizacije na zakonit način.

Znanje koje ova grupa iz "kruga dvojke" ima, više je nego oskudno. Zadatke i uputstva dobijaju od savetnika (koji rade za vlast) i ministara koji tajkunima i svojim prijateljima nameštaju prodaje već osiromašenih preduzeća za male pare. Dok narod nema od čega da živi, pojedinci iz Agencije za privatizaciju primaju i do 500.000 dinara mesečno!

U Centru za privatizaciju posebno se ističe Marijana Radovanović, direktorka centra sa platom od 200.000 dinara mesečno, kao i plaćeno članstvo u nekoliko upravnih i nadzornih odbora( od kojih svaki "donosi" po 42.000 dinara"). Ovo članstvo se obezbeđuje u preduzećima gde je raskinuta privatizacija. Agencija se stara o njima.

Tu je, takođe, i Aleksandar Sarić -zamenik direktora centra za privatizacuu sa platom oko 180.000 do 200.000 dinara mesečno, kao i plaćeno članstvo u nekoliko upravnih i nadzornih odbora (od kojih svaki donosi po 42.000 dinara). Treba pomenuti i Jovana Matanovića, mladogi perspektivnog znalca posla (25 godina) kojem je tata iz SPS-a, uspeo da obezbedi posao rukovodioca i platu od 120.000 dinara mesečno i članstvo u upravni, ili nadzornim odborima. Bio je, čak, nagrađen i putovanjem u Tokio, na sastanak svetske banke! Zajedno Marijanom Radovanović, predstavlja "pravi kapacitet". Uz ovo ide i funkcija izvršnog direktora u preduzećima, a visina isplate je stvar dogovora.

Tu su i ostali rukovodioci ovog centra koji mesečno, po istom principu, zarađuju i do 300.000 dinara. To, naravno, ne bi bilo toliko problematično da oni nešto o svom poslu znaju. Na žalost, njihovo svo znanje se svodi na improvizaciju, dok ne dobiju nečiji stav sa strane.

U međuvremenu, drsko i krajnje brutalno i bezobrazno daju nemušte naloge završenim ekonomistima i pravnicima da sve osmisle i urade im "projekat". Njihovo umeće svodi se samo na sprovođenje volje bogataša i političara spolja. Njih se ne tiče napaćeni narod u devastiranim preduzećima kojima agencija upravlja.

U sektoru za operativno pravne poslove po istom bezobraznom principu "mlate pare".

U ovu službu, u septembru ove 2012. godine, iz Agro banke se vratila po uzetim parama za tehnološki višak Ivana Predojević. Njen muž je stomatolog i po "specijalnim cenama" popravlja zube takozvanim VIP službenicima Agencije za privatizaciju.

U novembru mesecu, direktorka sektora za operativno pravne poslove Jelena Šulejić zaposlila je – normalno bez konkursa- svoju drugaricu Katarinu Pavićević i to odmah na mesto rukovodioca iako ova pojma nema ni o čemu se radi.

Ali, ima vremena, naučiće, polako, za 120.000. dinara mesečno! Još ako joj se pridoda neki upravni ili nadzorni odbor ili funkcija (ne)izvršnog direktora, može polako da se obrazuje uz rad…

Ali, ipak, prvaci sveta u lopovluku su zaposleni u Centru za kontrolu izvršenja ugovora. To je jedna kriminalna grupa koja se raspodelila po preduzećima gde je raskinuta privatizacija i tamo onoj sirotinji od radnika dele svoje neznanje i bezobrazluke, po principu "…Ja sam iz državnog organa i biće kako ja želim".

Na mesta privremenih zastupnika rasporedili su svoje drugove i partijske kolege. Bira ih direktorka ovog centra Julijana Vučković inače izuzetno drska žena koja je već ranije, zbog pritužbi radnika na njeno ponašanje trebala da dobije otkaz, ali su je "drugovi" spasli. Bila je čak i u zatvoru kratko vreme zbog slučaja "Azotare", pa je puštena. Njena primanje mesečno iznose i do 500.000 dinara! U ovoj službi, posebno se ističu i Ivan Rukanović, koji na svojih 160.000 dinara plate i "pripadajućim" članstvima u raznim upravnim odborima sa po 42.000 dinara "apanaže" u svakom od njih…”

 

©Geto Srbija

materijal: list protiv mafije

EPS: RASULO I RASPARČAVANJE ELEKTROPRIVREDE SRBIJE U CILJU LOPOVLUKA I PRODAJE

 

U EPS-u vlada opšte rasulo. Pet distributivnih preduzeća se načisto otrgnulo od EPS-a. Njima rukovode Aleksandar Jokić (SNS, završio Geografski fakultet u Prištini) i Aca Marković, predsednik UO (SPS). Direktori distribucija se često ne odazivaju na sastanke kada ih poziva generalni direktor Obradović. U demonstriranju ignorišućeg odnosa prema generalnom direktoru prednjače SPS direktor Jugoistoka Niš Igor Novaković, kao i direktor Elektrovojvodine iz Palmine stranke Srđan Kržević.

 

         Piše: Insajder E-4

 

“Kadrovi SNS-a su tri puta lošiji od DS-a. Bitno im je samo da uzmu sebi što više, i što brže, a uz to da stranci nabace koliko moraju. U EPS-u postoje dve struje. Jedna je struja direktora Aleksandra Obradovića, sa svojom lopovskom ekipom (Vukosavljević, direktor finansija, Stojanović, direktor investicija, Rajačić – direktor HR, Jeremić - direktor telekomunikacija, Malešević – Mlađa krađa – direktor nabavke, Aleksandar Surla -stručnjak za nameštanje tendera konsultantima). Ova ekipa stvara privid da nešto radi u korist firme, međutim, i ono malo što pogode, to ministarstvo blokira.

Druga struja je tzv. Kesten grupa koju vodi Aleksandar Jokić - savetnik, Dragan Veljić -glavni pravnik, čiji je glavni zadataka da kontroliše procese kroz opstrukciju sa pravne strane. Tu su i direktor EDB-a Rajović (sramotno je šta sve pokušava sa softverom za naplatu), Kujović zvani Šiptar, Jovan Koprivica – unutrašnja kontrola -zadužen za reketiranje…..

Ministarka Zorana Mihajlović, jedna rascvetana dama je posebna priča. Pored toga što se posle četvrtog razvoda ponaša razuzdano, ona se trudi da smeni direktora Obradovića, ali ne zbog toga što on loše radi, već zbog toga što pokušava da sa pozicije ministra bude i direktor EPS-a.

Čak i bez direktora Obradovića drži sastanke sa direktorima EPS-ovih firmi. Tu joj svesrdno pomaže Zoran Korać, špijun, lopov i njen povremeni ”serviser”. Na stranu to što je marginalizovala kadrove SNS-a čiji je član, a koji su bili u ministarstvu. Sve u svemu, njena grupa je jedna luda lopovska ekipa željna vlasti.

Pročitali smo tekstove insajdera E 8 – imali smo uvid u ugovore o kojima ste pisali, a gledali smo i šire, i čini nam se da vam je izvor informisanja omanuo – ti ugovori su u skladu sa propisima, i nama se čini da su slični sa ostalima.

Ljudi koji su tu iz EPS-a koji su opstali u rukovodstvu EPS-a su se povukli i čekaju da ovi odu. Stanje je loše za firmu, jer imamo nesposobnu ekipu oko direktora Obradovića, a sa druge ministarku i Kesten grupu koji sabotiraju sve akcije Obradovića. Na kraju će EPS da ispašta. Mada sve ovo možda nije slučajno, jer je poznato da se ministarka Mihajlović, svojevremeno kao član liberalnog krila G17 zalagala za rasparčavanje i prodaju EPS-a. Sada ima priliku da EPS totalno uruši da ga jevtino proda.

Zloupotrebe su brojne. Direktor Elektrovojvodine Kržević je u poslednjih par meseci oko 920 miliona dinara beskamatno pozajmio preduzećima koja nemaju veze sa EPS-om, ali imaju veze sa Draganom Markovićem Palmom. Zanimljivo je da Elektrovojvodina odbija da direkciji EPS-a dostavlja podatke o svom poslovanju za koje direktor Kržević misli da EPS ne treba da zna. Zbog toga je generalni direktor Obradović naredio unutrašnjoj kontroli, odnosno direktoru Koprivici, da ide u kontrolu poslovanja Elektrovojvodine.

Poslednji direktor iz prethodnog saziva Gvozden Ilić,(DS), direktor Elektrodistribucije iz Kragujevca, i dalje je na poziciji, pošto bespogovorno izvršava naloge Aleksandra Jokića. Ministarka Mihajlović i Aleksandar Jokić su tačku za njegovo smenjivanje skinuli sa prošlog upravnog odbora.Ministarka Mihajlović organizuje sastanke sa direktorima EPS-a, a na sastanak ne zove generalnog direktora Obradovića!

Ministarka Mihajlović je u svom ministarstvu marginalizovala sve državne sekretare i pomoćnike, koji ne odobravaju njen način rada, a nedavno je smenila i Mirjanu Filipović pomoćnika ministra iz SNS-a, samo zbog toga sto joj se usprotivila po pitanjima naloga koje je joj je izdavala, a koji predstavljaju krivično delo.

Ministarka Mihajlović i dalje radi na razbijanju EPS-a. Prvo je to pokušavala kao savetnik Miroljuba Labusa. A, od 2004. do 2006. godine, bila je član upravnog odbora EPS-a, i preko direktora Srbijagasa Miloša Tomića rukovodila Srbijagasom.

Podsećamo da je, kada je EPS u pitanju, Labusov i njen plan bio podela EPS-a na delove, i prodaja distribucija (dakle tržišta) strancima, na način na koji je Svetska banka propisivala. Saborci na ovom poslu su joj bili urednik sajta Energyobserver Sijka Pištolova i Ian Brown tadašnji službenik Evropske agencije za rekonstrukciju, a sadašnji predstavnik banke EBRD u Beogradu.

Zanimljivo je i to da je stalni konsultant ministarke Mihajlović g. Slobodan Ružić, koji je 2003 bio zamenik ministra energetike, i koji je bio autor predloga prvog Zakona o energetici, koji je predviđao rasparčavanje EPS-a. Taj zakon nije usvojen, pošto je krajem 2003 došlo do izbora.

Napade na EPS je nastavila preko sajtova Energyobserver, i kao bloger na sajtu B92, da bi se naprasno obrela u SNS-u, preko iste lobističke ekipe koja je Zoranu, ubacila i u G17, i postala je ministar. Sada namerno koči osnivanje javnog snabdevača EPS-a, čime po nezvaničnim komentarima iz rukovodstva EPS-a se odlaže poskupljenje struje od 12%, a time se urušava i poslovanje EPS-a. Uništavajući EPS, uništava se i srpska elektromašinogradnja, jer EPS njima malo plaća, a nove poslove skoro da ne ugovara. Poslednje što je ministarka Mihajlović uradila, sa sednice upravnog odbora EPS je skinula tačku oko imenovanja direktora Javnog snabdevača, čime je odložila upisivanje direktora u sudski registar, a time i početak rada javnog snabdevača. Ministarka se zalaže i za postojanje pet operatera distributivnog sistema, čime se rukovodeće linije jos više urušavaju, a što će za posledicu da ima, da siromašni (južni) krajevi Srbije imaju skuplju struju, čime računa na revolt potrošača, i da ih okrene protiv EPS-a.

Zorana Mihajlović je pre 2000 godine bila bliska SPS-u, (tadašnji suprug joj je bio tehnički direktor Elektroistoka), za vreme vlade DOS-a je pokušala da uđe u DS, ali joj nije pošlo za rukom, pa je bila u G17, a sada je ministar ispred SNS! Ministarka Mihajlović je kroz nedavno usvojene mere za podsticaj obnovljivih izvora energija formalno ispunila obaveze prema Briselu, ali suštinski je destimulisala razvoj obnovljivih izvora energije, što je izazvalo oštar protest potencijalnih investitora.

Ostrašćena i netolerantna, a uz to malog stručnog znanja, i loše namere, ministarka je opasna i po sektor, i po Srbiju. Vlade se menjaju, ali je tu i Mihajlovićka i njene veze sa Svetskom bankom, članica je grupe East West Bridge (i ostalim finansijski rukovođenim organizacijama). EPS se nalazi u teškom položaju zbog zločinačkog rukovođenja firmom u vreme prethodne vlade DS/SPS, a i sada, zbog toga što je razapeta između nestručne ekipe, koju je doveo direktor Obradović (koja možda i želi dobro firmi, ali to ne ume da uradi), lopovskog lobija oko Kesten grupe, i sa treće strane ministarke, koja ima želju za destrukcijom svega što joj se ne sviđa, a tu je i grupacija oko SPS-a, Palme i sličnih, koja preduzeća kojima rukovodi posmatra kao ratni plen”.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

VUČIĆ MISLI DA MENJA DRŽAVU: EKSPERIMENTI I INOVACIJE U OBLASTI KRIMINALNE POLITIKE, DA BI SVE OSTALO ISTO

 

Aktuelni predsednik Vlade je samo formalno ministar policije jer tu funkciju vrši ministar vojni, što smo videli u slučaju postavljenja direktora policije koji se sveo na slepog izvršioca naređenja stranaka na vlasti. Ništa se nije desilo ni na polju departizacije koju niko više i ne pominje, a postalo je nepisano pravilo da svi bolje rade tuđi posao nego svoj.

 

        Josip Bogić

 

“I dalje se na važna mesta u državnom aparatu bez konkursa postavljaju bez ikakvih kvalifikacija partijski poslušnici. Dovođenjem na rukovodeća mesta nekompetentnih stručnjaka na čelo institucija koje se bore protiv organizovanog kriminala koji su za kriminal čuli iz novinskih izveštaja, koji borbu protiv kriminala vode marketinški oskudnim poznavanjem engleskog jezika i isto tako oskudnim poznavanjem kompjutera.

Nije dovoljno poznavanje ove dve stvari da bi se uspešno suzbio kriminal. Ne mogu kompjuteri da hapse niti nekakav samozvani Eliot Nes. Odavno se u svetu protiv kriminala bore stručni timovi jer kao što organizovani kriminal vrše određene grupe kao odgovor na to delovanje mora biti timski rad policije i tužilaštva a ne nekakvi pojedinci. Ali ovaj protekli period su obeležili razni baroni Minhauzeni.

Policija, tužilaštvo i sudovi su bili i ostali sluge partija na vlasti. Zašto je to tako odgovor leži u činjenici da su sadašnji novi (stari) činioci Vlade suviše dugo u vlasti da bi se od tih istih mogle očekivati promene na bolje i pored dobre volje mladih "lavova" koji sigurno žele da se dokažu. Suviše dugo oni vode lep život sa raznim privilegijama.

Svako onaj ko je očekivao da se oni tih privilegija odreknu grdno se prevario. Te privilegije su ozakonjene, a upravo su one najveći izvor korupcije u Srbiji. Kako očekivati da oni sami sebi ukinu privilegije kada se cela izborna kampanja bazirala na "osvajanju" privilegija.

Suštinski se nije gotovo ništa dogodilo. Svi akteri su ponovo pali na osnovnoj tezi a to je pogrešan sistem. I dalje se sistem nije promenio. Isti oni koji su godinama pogrešno radili sada se nude kao spasioci. Umesto Borisa Tadića oko koga se sve „vrtelo" sada to isto radi i najprvi potpredsednik Vlade.

To su shvatili u Evropskoj uniji, pa na sve ključne sastanke pored premijera zovu i njega. Očekivati nove promene a ne menjati sistem je zaludan posao. Postoje očigledno dobre namere pojedinaca ali kao kad uđete u pogrešan voz sve su vam stanice kasnije pogrešne tako je i sa naporima borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije u pogrešnom sistemu. Osnovna borba protiv korupcije je i dalje represija sa nedovoljno kvalitetnim kadrovima umesto prevencije i menjanje sistema.

I evropski posmatrači su u više izveštaja napisali da borba protiv organizovanog kriminala i korupcije ne sme da zavisi od volje jednog čoveka ma kako se on zvao i kakve namere da ima. Institucije sistema moraju da rade bez mešanja izvršne vlasti na bilo koji način. Očigledno svi više gledaju u „tuđi lonac" nego da „kuvaju svoje jelo".

U stvari, pravi organizovani kriminal jeste onaj kriminal koji se dešava u oblasti finansijs kog kriminala u kome su doskorašnji nosioci izvršne vlasti bili duboko upleteni, a ne onaj kriminal koji su suzbijali baroni Minhauzeni srpskih represivnih organa, BIA-e, tužilaštva i sudova.

Ovo iz prostog razloga što se klasičnim organizovanim kriminalom bave kriminalne grupe "niskog intenziteta" i niske inteligencije, osim njihovih čelnika koji jedini imaju direktan umišljaj o onome što rade, dok su ostali izvršioci sa eventualnim umišljajem, dok se u oblasti finansijskog organizovanog kriminala nalaze oni koji su pametni i svaki izvršilac ima direktni umišljaj.

I upravo u ovoj oblasti nije urađeno ništa, od zakonodavne regulative (pooštravanje kazni) do procesuiranja krupnih slučajeva. Najnoviji slučaj postavljenja novog načelnika SBPOK-a kao čoveka čvrste linije bije nadimak "mekani", što baš i nije u skladu sa vrstom posla koji treba da radi.

Poput bivšeg predsednika Borisa Tadića istom matricom vlada i gospodin Vučić. Obojica su stožer oko koga se sve „vrti". Videli smo sudbinu Tadića, a o Vučićevoj ćemo videti. Kada bi borba protiv korupcije i organizovanog kriminala zavisila od volje jednog čoveka to bi bio uspešan recept koga bi svi primenjivali. Ali nažalost nije tako. Svakako je učinjen jedan pomak u tome da se počinje sa procesuiranjem nekada nedodirljivih, kao što je slučaj sa Miškovićem, ali osim toga suštinski nije urađeno mnogo.

Hapšenja jesu „neki rezultat" lidera najveće vladajuće stranke ali to je posao ministra policije, a ne ministra odbrane! Možda bi trebalo dati šansu ministru policije da malo rukovodi odbranom, možda bi imao više uspeha nego u odbrani Kosova i Metohije.

Najprvi potpredsednik Vlade Srbije kaže da se postižu značajni rezultati i da će borba protiv korupcije biti nastavljena istim ili još jačim tempom. Prve pravosnažne presude još nismo dočekali iako je krajem prošle godine rekao da " presude očekuje već do kraja godine i najavio da će u 2013. godine biti okončane istrage 24 sporne privatizacije. Što se toga tiče u prvim danima rada nove Vlade govorilo se da će to biti procesuirano po principu "samo što nije" a sada se produžava rok do kraja godine a još nema ništa iako je već kraj aprila?.

Nedavno je tužilac Miljko Radisavljević bio napadnut po ko zna koji put od strane policije, iako policija nije stranka u krivičnom postupku, da koči istrage i da štiti kriminalce povodom odbijanja da sasluša bivšeg predsednika Trgovinskog suda koji je po istom predmetu već bio saslušan u Višem sudu!

U iole ozbiljnoj državi za isto činjenično stanje ne bi smelo da se vode dva postupka kao što je to slučaj sa SARTID-om! To se uči na drugoj godini Pravnog fakulteta. Gospodo iz policije, ZKP kaže da policija radi po nalogu tužilaštva a ne obrnuto! Možda je tako bilo pre dvadesetak godina, a li sada nije. Sada je XXI vek a ne vreme Svete Inkvizicije. Postoji prirodno pravo na odbranu. To sve govori da se ozbiljno ne radi na stvaranju sistema i institucija.

Prava borba protiv korupcije je ona sistemska borba od koje mnogi u ovoj Vladi beže. A to je upravo borba protiv ozakonjenih raznih privilegija. Kada smo od ove garniture očekivali ukidanje partijskog zapošljavanja videli smo da od toga neće biti ništa. Problem države Srbije a i sadašnjih partija na vlasti je da su se sve one borile da dođu na vlast da bi imali mnoge privilegije kakve ne postoje nigde u civilizovanom svetu.

U svetu ima i veće korupcije, ali za razliku od nas, u tim državama niti pojedinac niti stranka, niti bilo ko, ne može da se obogati na račun države kao ovde.

Doskora je u Srbiji o svim hapšenjima nije odlučivao tužilac i istražne sudije već Savet za nacionalnu bezbednost na čelu sa Predsednikom države i šefom kabineta. Odnedavno se desila „drastična promena". Sada o tome odlučuje prvi potpredsednik Vlade i koordinator svih bezbednosnih službi, umesto tužilac. Bez toga neće biti ni pozitivnog mišljenja Evropske komisije o dodeljivanju statusa kandidata Srbiji.

Sve stranke iz vlasti i opozicije bile su u vlasti i pokazale da imaju kadrove kojima je lični interes ispred interesa građana, da su nesposobni i bahati. Klasičan primer demagogije jednog političkog kameleona.

I mnogi jurišnici SNS partije počeli su sa svojim eksperimentima i inovacijama u oblasti države a naročito u oblasti kaznene politike, ZKP-a, a uz to su sve začinili nezavisnim medijima. Kada državni organi dobiju zeleno svetlo sa određenog mesta za hapšenja ona će se najavljivati nedeljama i danima tek toliko dovoljno vremena da se ti dotični političari spreme na miru, da pobegnu, ili da se nagode, spreme odbranu, itd. U kojoj još zemlji osim Srbije tužilac i ministar pravde unapred najavljuju hapšenja, navodeći čak u vezi kojih afera?

Svi ti pohapšeni provedu izvesno vreme u pritvoru, posle se postupak odlaže u nedogled, neki u međuvremenu odu na onaj svet, neki nisu više za specijalni sud i budu prebačeni u nadležnost redovnih sudova i najčešće oslobođeni ili čekaju zastarevanje krivičnog postupka. Za sve ovo kriv je nevidljivi koalicioni sporazum između vladajućih stranaka na osnovu koga se hapse samo politički protivnici i to se tada predstavlja kao borba protiv visoke korupcije. Kada dođu sledeći niz se nastavlja. A suština ostaje netaknuta.

Da bi se prikrila jedna afera koja ne ide na ruku aktuelnoj vlasti izmišlja se nova i tako sve u krug. Cela politička scena u Srbiji nalazi se u začaranom krugu. Kada dođe do smene vlasti hapse se bivši pa kada oni ponovo dođu na vlast oslobađaju „svoje", a onda oni hapse „bivše", pa posle toga oni oslobađaju svoje. I tako unedogled.

Ono Slobino vreme i ti Slobini lopovi su male mace za ove umotane u EU oblande i lažne demokratije. Ovoj zemlji je neophodan „cunami", odnosno čišćenje od razne vrste gamadi i lopova. Gotovo sve partije su isuviše iskompromitovane ranijim učestvovanjem u vlasti i sprovođenjem iste takve ili još i gore lopovske politike. Potreban je izuzetno debeo obraz kako bi se uopšte oglasio na ovu temu.

Nijedna Vlada pa ni ova nije promenila sistem nego je samo menjala ljude u tom pokvarenom sistemu i zbog toga nema napretka. Taj i takav sistem je „usisao" te ljude kao „crna rupa" u kosmosu. Samo promenom sistema može se govoriti o napretku. Miloševićev sistem je samo produžavan do današnjih dana po principu: "sjaši Kurta da uzjaše Murta".

Politička scena u Srbiji je takva da su gotovo sve partije bleda kopija bivše komunističke partije ili SKJ. Svima njima je taj sistem odgovarao jer im se vlast osladila, a naročito onaj finansijski deo kolača! A zašto bi ga menjali? Oni su ga čak i usavršili. Šta bi se desilo u nekoj uređenoj državi da ministar vojni rukovodi hapšenjima, policijom i tužilaštvom? O takvim stvarima niko i ne pomišlja.

Jedina prava novina je ponašanje predsednika Republike koji neograničeno dodeljuje ordenje svima onima koji mu se nasmeše, čini mi se bez ikakvog razloga. U tome bi mogao da bude jedinstven. Ako tako nastavi mogao bi da nadmaši i samog Tita! Svi bi rado da menjaju druge! Niko nije voljan da menja sebe! Jedino za šta Novu vladu neće moći da optuže za sve što se dešava je poznatom frazom „povratka u devedesete". Mi smo odavno u šezdesetim!”

 

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije